Црна хроника класичне књижевности

„Еколози упозоравају: грађевински предузимачи угрожавају опстанак древне шуме“, „На забави један од гостију пуцао на свог ривала“, „Супруга високог државног чиновника извршила самоубиство после свађе са љубавником“, „Радник комуналног предузећа брутални 'ловац на псе луталице'“, „Зверско двоструко убиство у Петербургу: шокантни детаљи о случају“... Ови и други звучни наслови потресли су руски информативни интернет-простор 2. септембра, на Дан знања, када се руски ђаци и студенти после летњег распуста враћају у своје клупе. 

У текстовима „вести“ скривени су сижеи дела руске класичне књижевности, као што су „Вишњик“ Антона Чехова, „Евгеније Оњегин“ Александра Пушкина, „Ана Карењина“ Лава Толстоја, „Муму“ Ивана Тургењева, „Злочин и казна“ Фјодора Достојевског. Уосталом, они читаоци који сами нису могли да препознају о којим се делима ради нису остављени у незнању. Наслови су их преко линка водили на посебно креиран портал на којем их је текст вести упућивао на текст одговарајућег књижевног ремек-дела, нудећи им могућност да га прочитају или преузму у електронском облику.

„На тај начин смо скренули пажњу корисника Интернета, посетилаца информативних портала, да се сви сижеи на које наилазимо у савременим прегледима најновијих вести на овај или онај начин већ налазе у руској књижевности“, прокоментарисао је за „Руску реч“ Јуриј Пуља, начелник управе за издаваштво и штампарство Федералне агенције за штампу и масовне комуникације („Роспечат“). Ова државна агенција је, наиме, заједно са Руским савезом издавача и рекламном агенцијом „SLAVA“ покренула кампању за популаризацију читања. Главни циљ кампање је да скрене пажњу на руску класичну књижевност, која је за многе Русе постала (и остала) само део школског програма.

„Ради се о симпатичној, занимљивој и, пре свега, корисној акцији“, сматра Јуриј Пуља. „Људи барем 2. септембра читају ове вести, коментаришу их на друштвеним мрежама, и разговор о књижевности се води на неколико нивоа. Осим тога, на овај начин подстичемо креативност: захваљујући акцији неко може пожелети да нађе своје књижевно дело и на основу његовог сижеа осмисли вест. Медијска пажња довешће до тога да ће се неко запитати: а чега то има у тим књигама, кад сви о њима говоре?“

Кампање за популаризацију књижевности су одговор на (за традиционално високе руске стандарде) узнемирујућу кризу културе читања, коју из године у годину констатују руски социолози. У лето 2013. Фонд „Јавно мњење“ објавио је податке према којима 44% испитаника обухваћених анкетом у току годину дана није прочитало ниједну књигу. Једнако забрињавајући су и подаци добијени од компаније „TNS Русија“ за истраживање тржишта, јавног мњења и медија, који указују да становници Русије медијске садржаје прате у просеку око 8 сати дневно, док за читање књига утроше само 1,8% тог времена, тј. око 9 минута дневно.

Није ни чудо што се у таквој ситуацији посебна пажња поклања популаризацији читања, па и на државном нивоу. Национални програм за подршку и развој читања усвојен је 2006. У оквиру овог програма су, осим поменуте акције, реализовани и други веома занимљиви пројекти. На пример, у оквиру прошлогодишњег пројекта „Бави се читањем“, који је био намењен тинејџерима, организатори су велике руске класике Лава Толстоја, Антона Чехова и Александра Пушкина обукли у тренерке и дали им да, заједно са Николајем Гогољем и Фјодором Достојевским, декламују реп стихове.

Осим државне агенције „Роспечат“, читање пропагирају и саме издавачке куће, друштвене организације, па чак и московски метро. Последњих година редовно се одржавају различите занимљиве акције. Неке од њих су биле суштински традиционалне, као што је, на пример, акција „Реч за књигу“, коју је 2008. реализовала највећа издавачка кућа „АСТ“. У оквиру ове кампање познати руски писци су се јавности обраћали са плаката, објашњавајући зашто је важно читати. Или пројекти „Читај књигу и буди Личност“ и „Читајте књиге!“ издавачке куће „Ексмо“, у којима су о користи од читања књига говорили популарни водитељи и музичари, као и руски фудбалери и тренери.

Шта Руси читају?
Савремено руско књижевно стваралаштво налази се на раскршћу: трага се за новим жанровима, новим језиком изражавања и новим главним јунацима. Неки од најупућенијих стручњака, а добрим делом и покретачи све присутнијих промена, откривају нам шта се највише тражи на руском тржишту и шта је то што желе савремени читаоци.

Поезија у метроу и „гогољ-модули“

Неке друге промотивне кампање потенцијалног читаоца воде право међу текстове. На пример, у московском метроу можете се провозати у возовима „Москва чита“ и „Поезија у метроу“, на чијим зидовима су уместо реклама истакнути фрагменти из књижевних дела, биографије писаца, илустрације њихових дела и њихови лични цртежи. Поставке на зидовима метроа обједињује иста тема и оне се периодично мењају.

Кампања „Књиге у парковима“, коју је 2012. покренула агенција „Роспечат“, претворила је пет популарних московских места за одмор, међу којима и Парк Горког, у места за сусрете са писцима и у њима поставила „гогољ-модуле“, тј. киоске у којима се могу купити књиге по најповољнијим ценама у Москви. Како би утисак био потпун, у парковима су техником „grass art“ (уз коришћење живе траве и других природних материјала) израђени, тј. „посађени“, портрети писаца. 

Следећи корак је оснивање читалачких клубова широм Русије. Планирано је да се у њима, између осталог, одржавају видео-конференције са познатим писцима и издавачима. Први такви клубови биће отворени у новембру ове године.

Росијскаја газета. Сва права задржана.