Анимирани рат између Русије, Француске и Америке

Михаил Царјов, организатор фестивала: Русију још увек воле и уважавају због старе школе. Фотографија из слободних извора.

Михаил Царјов, организатор фестивала: Русију још увек воле и уважавају због старе школе. Фотографија из слободних извора.

Осам година заредом у Москви се одржава јединствена смотра најновијих анимираних филмова и радова из области дигиталне уметности из целог света „LINOLEUM FEST“. Ове године су се шест недеља приказивали анимирани филмови — прави објекти високе уметности, који обрађују најдубље теме и које није нимало једноставно гледати. Такође, ове године је реномирани жири наградио и једну савремену руску уметницу, и тим поводом организатори фестивала говоре о стању анимираног филма у Русији.

Ове године су се у „Галерији на Сољанки“ анимирани филмови приказивали нон-стоп на више екрана у посебним салама, предвиђеним за различите теме и различита расположења. Седећи са слушалицама на ушима у замраченој сали галерије, гледалац је остајао насамо са  уметничким делом, потпуно се препуштајући догађањима на екрану. Фестивал је трајао скоро шест недеља и сваког дана изложбени простор у московској улици Сољанка посетило је око 300 људи.

Руска уметница Шепилова је, комбинујући класичну и компјутерску анимацију, креирала потресну причу о томе како брзо и неумитно рат прекида спокојан ток живота.

Савремени анимирани филмови се заиста могу посматрати као прави уметнички објекти. Није их нимало једноставно гледати. То је искуство сасвим различито од гледања дечјих анимираних филмова или од лаке забаве. Анимација је постала озбиљан медијум изражавања, у оквиру којег се уметници баве универзалним темама. Гледаоци имају прилику да спознају и доживе много тога. Анимирани уметнички радови обрађују теме као што су изумирање животињских врста или проблем анорексије, разматрају различите димензије односа међу људима, као и њихов однос према уметности, итд.

Ове године централна тема анимираних радова била је „Ре-анимација“. Многи уметници су је повезали са темом рата. Аниматори су на свој начин протумачили оружане сукобе у Индонезији, Други светски рат, итд. Међу три награђена филма налазе се два рада са оваквом тематиком: „Пада киша“ Ане Шепилове и „Његов рат“ Бруна Колеа. Руска уметница Шепилова је, комбинујући класичну и компјутерску анимацију, креирала потресну причу о томе како брзо и неумитно рат прекида спокојан ток живота. Француски уметник Коле је изабрао технику реалистичке анимације, уз коришћење ротоскопије (анимација на основу реалних снимака), и приказао причу о ратном ветерану кога и у миру, у атмосфери породичне прославе, прогоне ратне успомене, застрашујућа и насртљива сећања, налик на огромне инсекте.     

На фестивалу су награђени и Американац Ју Сонг Ли за музички спот у 2D рачунарској графици под називом „Жеља“ и Игор Зотов за дирљиву причу „Ути-ути“ о дечаку и његовом гуменом пачету. Посетиоци фестивала могли су у посебним брошурама да обележе оне радове који су им се посебно допали. Апсолутни победник по избору гледалаца је анимирани алманах познатог француског уметника Бастијена Дибоаа „Портрети путовања“. Овај рад чини 20 анимација, које илуструју живот у 20 земаља кроз кратку причу једног од њених становника. Русију представља путовање кроз московски метро, Пакистан је приказан кроз причу о фестивалу папирнатих змајева које људи гађају из пушака, док Колумбију представља рецепт за припремање националног јела од мрава.     

„Сваке године се догађа нешто ново, нешто нас увек изненади у свету анимације, како у погледу теме, тако и у погледу технике. Прошле године запажена је била оригинална техника кадар-по-кадар или 'Stop-motion', док су некада то биле компјутерске и дигиталне технологије“, каже оснивач фестивала LINOLEUM, колекционар Михаил Царјов. „Данас је најпопуларнија тзв. 'жива' техника, анимација цртежа оловком начињених према видео снимку. Продукција анимираних филмова је веома јака у Француској и Немачкој и САД, као и у азијским земљама. Анимирани филмови из Јапана и Јужне Кореје чине сасвим посебан, узбудљив свет! Русији данас није лако да се такмичи са таквим величинама. Нас још увек воле и уважавају због старе школе, али у току последњих 20 година код нас се није појавило ништа ново у анимацији. Руска продукција је у заостатку јер нема довољно финансијске подршке, а анимација данас није издвојена и посебно негована у систему образовања. Зато је изузетно задовољство видети да се по одлуци стручног жирија међу три главна победника нашла и руска уметница. То се догодило по први пут у историји фестивала! Због тога је и вредело све ово радити. Али, наравно, и због публике, које сваке године има све више.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.