Лингвистика на бранику глобализације

Дмитриј Петров, познати полиглота, преводилац, психолингвиста и водитељ, говори о томе зашто треба учити руски језик, каквим предностима се надокнађавају његове тешке стране и каква је улога учења руског у добу језичке глобализације.

Г. Петров, реците нам какву улогу има психологија у усвајању новог језика?

Дмитриј Петров: Учење језика је и психологија и математика. У језику је математика скуп основних алгоритама, а психологија укидање баријера, осећање лагодности, слободе и задовољства. Многи који уче језик имају паничан страх да случајно не направе грешку. Та сметња је често већа од објективних потешкоћа везаних за усвајање нове информације.

Шта може бити мотивација за учење руског језика?

Д.П.: Ја имам искуство у предавању руског језика странцима – дипломатама и пословним људима из разних земаља. Њихова мотивација је јасна: руски језик им је потребан због посла. То су људи за које су каријера и посао нешто најважније у животу, а у Русији су добили могућност да се развијају у том правцу. Међутим, често се дешава да руски језик интересује човека који никада није био у нашој земљи. У том случају се најчешће ради о интересовању за руску културу, и тек кроз призму културе рађа се интересовање за језик.

Иначе, многе странце пријатно изненађује активан и доста приступачан културни живот у Русији. Они брзо сазнају да у овој земљи постоји много занимљивих места поред московског Кремља и петербуршког Ермитажа, и с правом се чуде зашто Русија није довољно активна у развоју туризма на својој територији.

У иностранству се одавно усталио стереотип да је руски језик невероватно тежак за учење. Да ли је то тако?

Д.П.: Сваки језик има своје предности и своје богатство, и то треба да има у виду онај који га изучава. Тачно је да руски језик има систем деклинација, али зато нема одређене и неодређене чланове. Има систем конјугације, али нема толико облика за време као, рецимо, енглески. Руско писмо је ћирилично, али се зато правопис разликује од изговора далеко мање него у појединим европским језицима. Другим речима, свака потешкоћа подразумева и неку предност, и то је оно од чега треба почети!

Постоје ли некакви методи да се олакша учење руског језика?

Д.П.: Веома је важно да се језик учи у етапама. Неопходно је најпре утврдити основни ниво. Не могу се страним студентима од самог почетка објашњавати партиципске конструкције које се и иначе у разговорном језику одавно не користе. Другим речима, није важно што још нисте почели да читате Достојевског на руском. То није ништа лоше. Достојевског не читају ни сви Руси, као што ни сви Енглези не читају Шекспира.

Има ли учење руског језика неки практични смисао? Сви знамо да се сада на енглеском може комуницирати са разним људима, па и са грађанима Русије.

Д.П.: Уверен сам да ће интересовање за руски бити у порасту. За то постоје објективни разлози. Русија није велика само у географском смислу. Са друге стране, енглески је универзално средство комуникације и као такав ће свакако наставити да се поједностављује – то је велика цена коју он плаћа због тога што је постао језик глобализације у економији и култури.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“