„Јевонај бејбичка телевижн караулил“

Први стални становници Ниниљчика били су руски колонисти који су се 1847. преселили са острва Кодијак (Алеутски архипелаг). На слици: данашњи амерички Ниниљчик, са православном црквом Преображења Господњег. Извор: Alamy / LegionMedia.

Први стални становници Ниниљчика били су руски колонисти који су се 1847. преселили са острва Кодијак (Алеутски архипелаг). На слици: данашњи амерички Ниниљчик, са православном црквом Преображења Господњег. Извор: Alamy / LegionMedia.

Ово није говор из неког научнофантастичног филма него - руски језик. Конкретно, најнеобичнији дијалекат руског језика, којим се говори у селу Ниниљчик на Аљасци. Ово мало место крије веома посебан део руског језичког богатства: упознајте звук руског из времена Руске Америке, зачињеног изолацијом и сусретом са локалним језицима.

Још од времена Руске Америке (18. век) на Аљасци су се очувала насеља у којима су одувeк говорили на руском језику. Овај руски је, међутим, током векова изолације добио необичне особине и развио се се необичан начин. Лингвисти улажу велике напоре да опишу и сачувају ове дијалекте, који, по речима Мире Бергелсон - лингвисте са МГУ „Ломоносов“ о чијем је раду „Руска реч“ већ писала - представљају „језичке драгуље“ и „веома посебан део“ богатства руског језика. Према њеним речима, наука не познаје ниједан други случај да руски језик опстаје „као матерњи језик великог броја људи на таквој удаљености и толико дуго“.

Дијалекат руског језика из села Ниниљчик на Аљасци по много чему је посебан. У фонетици је за њега карактеристична замена уснено-зубног гласа [v] усненим [w]. Тако нешто није карактеристично ни за руски језик, у коме постоји само глас [v], ни за енглески, где постоје и [v] и [w]. Могуће је да је до ове промене у ниниљчичком дијалекту дошло под утицајем ескимских или алеутских језика.

У неким случајевима је изгубљена дистинкција сугласника по тврдоћи и мекоћи. Многи сугласници у позицији испред [е] су увек тврди, а испред [i] су увек меки. На пример, сугласници „_serbianBeginIgnore_р_serbianEndIgnore_“, „_serbianBeginIgnore_в_serbianEndIgnore_“ и „_serbianBeginIgnore_с_serbianEndIgnore_“ испред [е] у речима „_serbianBeginIgnore_речка_serbianEndIgnore_“ („речица“), „_serbianBeginIgnore_вечир_serbianEndIgnore_“ („вече“) и „_serbianBeginIgnore_сена_serbianEndIgnore_“ („сено“) су тврди, док су „_serbianBeginIgnore_р_serbianEndIgnore_“, „_serbianBeginIgnore_м_serbianEndIgnore_“ и „_serbianBeginIgnore_з_serbianEndIgnore_“ испред [i] меки у речима „_serbianBeginIgnore_риба_serbianEndIgnore_“, „_serbianBeginIgnore_мишонак_serbianEndIgnore_“ („миш“), „_serbianBeginIgnore_пузир_serbianEndIgnore_“ („мехур“). Са друге стране, дентални експлозивни сугласници су и испред [е] меки, као и испред [i], на пример: „_serbianBeginIgnore_ден_serbianEndIgnore_“ („дан“), „_serbianBeginIgnore_адишка_serbianEndIgnore_“ („задиханост“).

Овај дијалекат је 100 година био под утицајем језика мелеза Аљаске и у том периоду је у њему потпуно изгубљен средњи род, а женски је знатно редукован. На пример, овдашњи житељи кажу: „_serbianBeginIgnore_Мой дочь пришел_serbianEndIgnore_“ (буквално: „Мој ћерка је дошао“), или: „_serbianBeginIgnore_Евонай мать весь ночь television караулил_serbianEndIgnore_“ (буквално: „Његов мајка је цео ноћ стражарио телевизор“).

Преко 70% речи ниниљчичког дијалекта су руске речи које су сачуване у готово изворном облику и значењу: „_serbianBeginIgnore_агорот_serbianEndIgnore_“ („башта“), „_serbianBeginIgnore_бутилка_serbianEndIgnore_“ („флаша“), „_serbianBeginIgnore_бабачка_serbianEndIgnore_“ („лептир“), „_serbianBeginIgnore_чотка_serbianEndIgnore_“ („тетка“), „_serbianBeginIgnore_остраф_serbianEndIgnore_“ („острво“), „_serbianBeginIgnore_мишок_serbianEndIgnore_“ („мишић“), „_serbianBeginIgnore_скаска_serbianEndIgnore_“ („бајка“). Неке руске речи су промениле значење: „_serbianBeginIgnore_шайка_serbianEndIgnore_“ („ноша“ уместо „ведро“), „_serbianBeginIgnore_десна_serbianEndIgnore_“ („вилица“ уместо „десни“), „_serbianBeginIgnore_башка_serbianEndIgnore_“ („лобања“ уместо „глава“), „_serbianBeginIgnore_крупа_serbianEndIgnore_“ („пиринач“ уместо „прекрупа“).

Преко 70% речи ниниљчичког дијалекта су руске речи које су сачуване у готово изворном облику и значењу.

Постоје речи које су измениле облик и сада се изговарају као да их мала деца изврћу: „_serbianBeginIgnore_калишок_serbianEndIgnore_“ уместо „_serbianBeginIgnore_кошелёк_serbianEndIgnore_“ („новчаник“), „_serbianBeginIgnore_вомарак_serbianEndIgnore_“ уместо „_serbianBeginIgnore_обморок_serbianEndIgnore_“ („несвестица“), „_serbianBeginIgnore_мужиканиц_serbianEndIgnore_“ уместо „_serbianBeginIgnore_музыкант_serbianEndIgnore_“ („музичар“). Развој језика потврђује присуство нових израза са фигуративним значењем: „_serbianBeginIgnore_дедушка камар_serbianEndIgnore_“ („велики комарац“, буквално: „деда комарац“), „_serbianBeginIgnore_марской чайка_serbianEndIgnore_“ („ража“, буквално: „морски галеб“, јер маше перајима као птица).

Занимљиве су позајмљенице из енглеског језика: „_serbianBeginIgnore_инвилоп_serbianEndIgnore_“ („коверат“), „_serbianBeginIgnore_рабабутси_serbianEndIgnore_“ („гумене чизме“, од „rubber boots“), „_serbianBeginIgnore_газник_serbianEndIgnore_“ („канистер за бензин“), „_serbianBeginIgnore_бейбичка_serbianEndIgnore_“ („дете“). Неколико речи потиче из језика абориџина Аљаске: „_serbianBeginIgnore_казна_serbianEndIgnore_“ („рис“), „_serbianBeginIgnore_тайши_serbianEndIgnore_“ („сушена риба“), „_serbianBeginIgnore_укудик_serbianEndIgnore_“ („бумбар“), „_serbianBeginIgnore_нюник_serbianEndIgnore_“ („бодљикаво прасе“). Реч „_serbianBeginIgnore_мамай_serbianEndIgnore_“ означава врсту јестиве шкољке, а „_serbianBeginIgnore_мамайник_serbianEndIgnore_“ је лопатица којом се те шкољке откопавају за време осеке.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“