„Јевонај бејбичка телевижн караулил“

Први стални становници Ниниљчика били су руски колонисти који су се 1847. преселили са острва Кодијак (Алеутски архипелаг). На слици: данашњи амерички Ниниљчик, са православном црквом Преображења Господњег. Извор: Alamy / LegionMedia.

Први стални становници Ниниљчика били су руски колонисти који су се 1847. преселили са острва Кодијак (Алеутски архипелаг). На слици: данашњи амерички Ниниљчик, са православном црквом Преображења Господњег. Извор: Alamy / LegionMedia.

Ово није говор из неког научнофантастичног филма него - руски језик. Конкретно, најнеобичнији дијалекат руског језика, којим се говори у селу Ниниљчик на Аљасци. Ово мало место крије веома посебан део руског језичког богатства: упознајте звук руског из времена Руске Америке, зачињеног изолацијом и сусретом са локалним језицима.

Још од времена Руске Америке (18. век) на Аљасци су се очувала насеља у којима су одувeк говорили на руском језику. Овај руски је, међутим, током векова изолације добио необичне особине и развио се се необичан начин. Лингвисти улажу велике напоре да опишу и сачувају ове дијалекте, који, по речима Мире Бергелсон - лингвисте са МГУ „Ломоносов“ о чијем је раду „Руска реч“ већ писала - представљају „језичке драгуље“ и „веома посебан део“ богатства руског језика. Према њеним речима, наука не познаје ниједан други случај да руски језик опстаје „као матерњи језик великог броја људи на таквој удаљености и толико дуго“.

Дијалекат руског језика из села Ниниљчик на Аљасци по много чему је посебан. У фонетици је за њега карактеристична замена уснено-зубног гласа [v] усненим [w]. Тако нешто није карактеристично ни за руски језик, у коме постоји само глас [v], ни за енглески, где постоје и [v] и [w]. Могуће је да је до ове промене у ниниљчичком дијалекту дошло под утицајем ескимских или алеутских језика.

У неким случајевима је изгубљена дистинкција сугласника по тврдоћи и мекоћи. Многи сугласници у позицији испред [е] су увек тврди, а испред [i] су увек меки. На пример, сугласници „_serbianBeginIgnore_р_serbianEndIgnore_“, „_serbianBeginIgnore_в_serbianEndIgnore_“ и „_serbianBeginIgnore_с_serbianEndIgnore_“ испред [е] у речима „_serbianBeginIgnore_речка_serbianEndIgnore_“ („речица“), „_serbianBeginIgnore_вечир_serbianEndIgnore_“ („вече“) и „_serbianBeginIgnore_сена_serbianEndIgnore_“ („сено“) су тврди, док су „_serbianBeginIgnore_р_serbianEndIgnore_“, „_serbianBeginIgnore_м_serbianEndIgnore_“ и „_serbianBeginIgnore_з_serbianEndIgnore_“ испред [i] меки у речима „_serbianBeginIgnore_риба_serbianEndIgnore_“, „_serbianBeginIgnore_мишонак_serbianEndIgnore_“ („миш“), „_serbianBeginIgnore_пузир_serbianEndIgnore_“ („мехур“). Са друге стране, дентални експлозивни сугласници су и испред [е] меки, као и испред [i], на пример: „_serbianBeginIgnore_ден_serbianEndIgnore_“ („дан“), „_serbianBeginIgnore_адишка_serbianEndIgnore_“ („задиханост“).

Овај дијалекат је 100 година био под утицајем језика мелеза Аљаске и у том периоду је у њему потпуно изгубљен средњи род, а женски је знатно редукован. На пример, овдашњи житељи кажу: „_serbianBeginIgnore_Мой дочь пришел_serbianEndIgnore_“ (буквално: „Мој ћерка је дошао“), или: „_serbianBeginIgnore_Евонай мать весь ночь television караулил_serbianEndIgnore_“ (буквално: „Његов мајка је цео ноћ стражарио телевизор“).

Преко 70% речи ниниљчичког дијалекта су руске речи које су сачуване у готово изворном облику и значењу: „_serbianBeginIgnore_агорот_serbianEndIgnore_“ („башта“), „_serbianBeginIgnore_бутилка_serbianEndIgnore_“ („флаша“), „_serbianBeginIgnore_бабачка_serbianEndIgnore_“ („лептир“), „_serbianBeginIgnore_чотка_serbianEndIgnore_“ („тетка“), „_serbianBeginIgnore_остраф_serbianEndIgnore_“ („острво“), „_serbianBeginIgnore_мишок_serbianEndIgnore_“ („мишић“), „_serbianBeginIgnore_скаска_serbianEndIgnore_“ („бајка“). Неке руске речи су промениле значење: „_serbianBeginIgnore_шайка_serbianEndIgnore_“ („ноша“ уместо „ведро“), „_serbianBeginIgnore_десна_serbianEndIgnore_“ („вилица“ уместо „десни“), „_serbianBeginIgnore_башка_serbianEndIgnore_“ („лобања“ уместо „глава“), „_serbianBeginIgnore_крупа_serbianEndIgnore_“ („пиринач“ уместо „прекрупа“).

Преко 70% речи ниниљчичког дијалекта су руске речи које су сачуване у готово изворном облику и значењу.

Постоје речи које су измениле облик и сада се изговарају као да их мала деца изврћу: „_serbianBeginIgnore_калишок_serbianEndIgnore_“ уместо „_serbianBeginIgnore_кошелёк_serbianEndIgnore_“ („новчаник“), „_serbianBeginIgnore_вомарак_serbianEndIgnore_“ уместо „_serbianBeginIgnore_обморок_serbianEndIgnore_“ („несвестица“), „_serbianBeginIgnore_мужиканиц_serbianEndIgnore_“ уместо „_serbianBeginIgnore_музыкант_serbianEndIgnore_“ („музичар“). Развој језика потврђује присуство нових израза са фигуративним значењем: „_serbianBeginIgnore_дедушка камар_serbianEndIgnore_“ („велики комарац“, буквално: „деда комарац“), „_serbianBeginIgnore_марской чайка_serbianEndIgnore_“ („ража“, буквално: „морски галеб“, јер маше перајима као птица).

Занимљиве су позајмљенице из енглеског језика: „_serbianBeginIgnore_инвилоп_serbianEndIgnore_“ („коверат“), „_serbianBeginIgnore_рабабутси_serbianEndIgnore_“ („гумене чизме“, од „rubber boots“), „_serbianBeginIgnore_газник_serbianEndIgnore_“ („канистер за бензин“), „_serbianBeginIgnore_бейбичка_serbianEndIgnore_“ („дете“). Неколико речи потиче из језика абориџина Аљаске: „_serbianBeginIgnore_казна_serbianEndIgnore_“ („рис“), „_serbianBeginIgnore_тайши_serbianEndIgnore_“ („сушена риба“), „_serbianBeginIgnore_укудик_serbianEndIgnore_“ („бумбар“), „_serbianBeginIgnore_нюник_serbianEndIgnore_“ („бодљикаво прасе“). Реч „_serbianBeginIgnore_мамай_serbianEndIgnore_“ означава врсту јестиве шкољке, а „_serbianBeginIgnore_мамайник_serbianEndIgnore_“ је лопатица којом се те шкољке откопавају за време осеке.

Росијскаја газета. Сва права задржана.