Нове књижаре: мањи избор, више смисла

Према Шаши Мартиновој, саоснивачу мреже књижара „Magic Bookroom”, књижаре су јединствени комуникациони простори, „културни центри где људи могу да разматрају књижевне теме”. Извор: Press Photo.

Према Шаши Мартиновој, саоснивачу мреже књижара „Magic Bookroom”, књижаре су јединствени комуникациони простори, „културни центри где људи могу да разматрају књижевне теме”. Извор: Press Photo.

У великим руским градовима и даље ничу необичне књижаре. Само неколико квадратних метара простора, занимљива концепција и обиље културних догађаја – такве су књижаре новог типа. „Руска реч“ нуди преглед најзапаженијих нових утврђења читалачке културе Москве и Санкт Петербурга.

Само неколико квадратних метара простора, занимљива концепција и обиље културних догађаја – такве су књижаре новог типа. То више није обична продавница, него комуникациони простор који је уједно и клуб, и простор за јавна предавања, и место за сусрете. У таквој књижари је најважнија атмосфера, као и избор наслова, који одражава афинитете самог власника. Често се на оваквим местима не продају бестселери, него књиге које нису толико уносне, али имају већу естетску или научну вредност. Многе такве књижаре сарађују са малим издавачким кућама, чија се издања не могу пронаћи у великим трговачким мрежама.

Оваква места су пре десетак година била омиљена за боемски свет и високообразоване специјалисте, али грађани који не спадају у те две категорије у све већем броју постају њихови редовни посетиоци.

Као пример осталима послужиле су култне московске књижаре „Пројекат О.Г.И.“ (1999–2012) и „Фаланстер“ (отворена 2002. и још увек ради). Њихов утицај је приметан и у књижарама новог таласа. Оне увек нешто позајме од чувених књижара: или просторно решење, или концепцију, или чак чланове њихових екипа. 

Москва: оријентација на нове услуге

Оснивање мале, али запажене престоничке мреже књижара „Magic Bookroom“ (књижаре „Додо“, „Џабервоки“, „Додо-ЗИЛ“ и „Омнибус“, dodospace.ru), створене 2009, недвосмислено упућује на дела Луиса Керола.

„Ми смо желели, и по мом мишљењу смо у томе успели, да направимо неформални књижарски простор, својеврсни културни чвор где се може говорити о свему ономе о чему нам говоре књиге: о науци, уметности, стваралачким професијама и осталом“, каже за „Руску реч“ Шаши Мартинова, саоснивач мреже и познати московски издавач.

„Magic Bookroom“ са великим ентузијазмом реализује своју склоност ка игри: поред сусрета са ауторима, предавања и обуке, овде се организују и „додо-игре“ по мотивима Керолових бајки, као и сеансе „сторителинга“. 

Занимљиве услуге нуди минијатурна књижара „Ходасевич“ (отворена 2012, xodacevich.ru). Посетилац овде може наћи антикварска издања, може да претура по кутијама са врло јефтиним или бесплатним књигама, па чак и да користи књижару као библиотеку: чланске карте на два месеца, пола године и годину дана омогућавају да се било која књига узме на десет дана за свега 250 рубаља месечно.

Посетиоци користе минијатурну књижару „Ходасевич“ као библиотеку где чланске карте на два месеца, пола године и годину дана коштају свега 8 долара месечно. Извор: Иван Митин, Live Јournal.

„Ако нова књига у просеку кошта 400 рубаља, а током месеца се лако може прочитати пет књига, онда се то очигледно исплати“, сматра власник књижаре Стас Гајворонски. У продавници такође постоји услуга „књижарског детектива“ – он може да пронађе и најређа издања која постоје на тржишту. По речима Гајворонског, ако је заиста тешко наћи неку књигу, онда та услуга кошта 1000-1500 рубаља.

Ако се склоност ка игри споји са потрагом за књигама, па се уз то дода и комфоран кафе бар, добије се књижара-клуб „Гиперион“ (hyperionbook.ru). Она је збратимљена са руским културним центром GOROD у Минхену. У овој школској години „Гиперион“ и GOROD планирају да покрену нови заједнички пројекат у сфери образовног туризма.

Санкт Петербург: атмосфера пре свега

Прва књижара новог типа у Санкт Петербургу је „Ред речи“ (wordorder.ru), отворена у јануару 2010. На њеним полицима има много квалитетне документарне књижевности (non-fiction), а на програму су предавања и филмске пројекције. Међу познатим гостима су писци, професионалци из разних области и редитељи.

У књижари „Сви су слободни“ влада атмосфера „петербуршке кућне библиотеке“, како кажу оснивачи. Извор: Press Photo.

Нова књижара „Сви су слободни“ (vse-svobodny.com) отворена је 2011. у дворишту поред Дворског трга. У њој влада атмосфера „петербуршке кућне библиотеке“, како то место описују његови оснивачи Артјом Фаустов и Љубов Бељацка. „Нас је надахнуло искуство књижаре ‘Фаланстер’“, каже Фаустов за „Руску реч“. „Имали смо неколико сличних принципа: прво, да нам књиге морају бити јефтине, друго, не продајемо књиге ‘за домаћице’, треће, да нам специјалност буде литература друштвено-хуманистичке оријентације, јер нам је то блиско, и четврто, да будемо независни.“ Додатна погодност је продавница старих плоча и соба за чај. 

Фаустов и Бељацка су 2013. отворили и другу књижару под називом „Ми“ (my-bookstore.org), у бившем Дому војне књиге, некада једној од најстаријих књижара Санкт Петербурга. По Фаустовљевим речима, „она је у већој мери мејнстрим, тамо је акценат стављен на научнопопуларну и дечију литературу“. 

„Дом војне књиге“ није могао да се прилагоди новом времену, па је свој простор ставио на располагање новим пројектима, али је зато књижара „Претплатна издања“ 2012. препорођена као феникс. Она је такође припадала совјетској продајној мрежи, и сада је то један од најзанимљивијих простора за продају књига у Санкт Петербургу.

„У потпуности смо изменили ентеријер и утростручили смо понуду“, каже сувласник Михаил Иванов. „Оријентисали смо се на литературу за интелектуалце и децу, сада имамо и књиге на страним језицима, вредна издања из области уметности, дизајна и моде.“ У књижари постоји кафе бар, а атмосферу допуњује тиха музика са старих плоча, које купци сами могу да пуштају.

Књижара „Претплатна издања“ сада је једно од најзанимљивијих места у Санкт Петербургу. Извор: Press Photo.

Недавно је књижара „Претплатна издања“ покренула једну елегантну акцију. Наиме, петербуршки функционери у књижари добијају на поклон књиге из области урбанизма и бизниса. „Желимо да скренемо њихову пажњу на најновија искуства“, коментарише Иванов ту иницијативу.

Тачке које светлуцају на карти

Наравно, има још много изузетних пројеката. У Москви су то, на пример, „Читалка“, „Дућан књига за децу“ и „Циолковски“, а у Петербургу „Сопствене књиге“ и Books&More.

Тужно је што се многе књижаре брзо затварају, јер је тешко издржати конкуренцију великих трговачких мрежа. Па ипак, како сматра Шаши Мартинова, „надамо се да ће мале независне књижаре и даље постојати на руском говорном подручју управо у формату јединствених комуникационих простора“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.