Путовање по храмовима са руским сликарима

Подизање храма је у Русији од давнина био подухват од државног значаја. Храмови су најпре били дрвени, затим су грађени од камена, мењали су свој архитектонски облик и свој унутрашњи изглед, али кроз векове су сачували водећу улогу у животу руских градова. „Руска реч“ вам предлаже да кренемо у мало путовање по православним храмовима Русије - са руским сликарима.

Храмови Московског кремља

Храмови Московског кремља су историјски, али и духовни центар Русије. Управо због тога се често срећу на платнима великих руских уметника разних периода. На територији Московског кремља има 9 храмова. У њима су током многих столећа крунисани сви цареви од Ивана IV Грозног до Николаја II, из њих се кретало у војне походе, у њима се решавала судбина целе земље. У црквеним некрополама сахрањена је већина московских светитеља, а такође руски кнезови, цареви и њихове супруге. У храмовима Кремља чувале су се фреске водећих руских иконописаца 15. и 16. века. На улазу у Благовештенски храм могу се видети ретке фреске на којима су приказани грчки мислиоци Аристотел, Плутарх, Менандар, Анаксагора и Птоломеј, као и песник Хомер. Под сводовима храмова се чувају важне православне светиње, међу којима је и ексер којим је Христос био прикован за крст.

Храм Василија Блаженог (посвећен Покрову Пресвете Богородице) на Црвеном тргу један је од најпознатијих културно-историјских споменика Русије. За многе је он симбол Москве. Саграђен је 1555-1561. по указу Ивана Грозног у знак сећања на заузимање града Казања и победу над Казањским канатом која је извојевана управо на дан Покрова Пресвете Богородице. Храм се заправо састоји од 8 мањих храмова чији су престоли освештани у част празника који падају у дане одлучујућих битака за Казањ.

Црква Рођења светог Јована Претече у Нижњем Новгороду

Поред зидина Нижегородског кремља налази се црква Рођења светог Јована Претече. То је један од најстаријих храмова у граду. У њему су се као у огледалу одразиле славне и трагичне странице историје града и целе земље. Првобитно је храм био од дрвета и налазио се ван градских зидина. Он је први био на удару приликом сваког непријатељског напада. Приликом једне реконструкције овога храма откривена је огромна некропола са гробовима у једанаест нивоа. Тако су по традицији сахрањивани ратници. Одавде је почетком 17. века Кузма Мињин кренуо да спасава Москву од пољске и шведске интервенције, што сведочи о томе да је црква Рођења светог Јована Претече заузимала једно од најважнијих места у животу града.

Житељ Нижњег Новгорода, предузимач Гаврила Дранишњиков, својим новцем је у 17. веку саградио цркву од камена. Тиме је показао да је лојалан реформисаном (званичном) православљу иако су му жена и син постали старообредници.

Црква светог Јована Претече је већ 400 година један од главних верских центара у Нижњем Новгороду.

Манастир Смољни у Санкт Петербургу

Женски манастир Смољни у Санкт Петербургу посвећен је Васкрсењу Господњем. Основан је 1748. по указу императорке Елизавете. Ту је она намеравала да дочека старост. Манастир је врло изразит пример касног барока и спада међу најлепша здања Санкт Петербурга и целе Русије. Архитектонски ансамбл манастира је спој живописног богатства староруског неимарства и строге петербуршке симетрије. Управо у време када је започета његова изградња у Русији је обновљена староруска традиција подизања петокуполних храмова који симболизују Христа као Главу Цркве и четири јеванђелисте. Пре тога је архитектура Санкт Петербурга била оријентисана на европску архитектуру, и храмови су најчешће имали шиљак на врху. Сада је манастир затворен, али се ипак врше богослужења у Смољном храму Васкрсења Христовог, главном храму манастира Смољни.

Црква свете великомученице Варваре у Пљосу

Исак Левитан: Вече, златни Пљос (1889).

Пљос је градић на Волги у Ивановској Области. На слици је приказан храм свете великомученице Варваре са звоником. Црква је подигнута у част свете Варваре Илиопољске која је 306. страдала за веру од руке свога оца.

Храм свете великомученице Варваре је врло једноставан, за разлику од богато украшеног звоника. Црква је саграђена у стилу касног класицизма са пет традиционалних руских купола. Мало се шта изменило у спољашњем изгледу храма. Откако је подигнут, он својим скромним облицима допуњава аскетски пејзаж северне Волге.

Спаски храм у Иркутску

Николај Добровољски: Прелазак преко реке Ангаре у Иркутску (1886).

Слика Николаја Добровољског води нас у сибирски град Иркутск, основан 1661. Спаска црква потиче још из доба када је овде постајао само стари затвор, од кога је и почело оснивање града Иркутска. Храм спада међу најстарије камене грађевине Источног Сибира и руског Далеког Истока.

Савремена камена црква подигнута је 1706. на месту дрвеног храма који је изгорео у пожару. У архитектонском смислу нова Спаска црква је типичан храм староруске вароши. Црквени објекти (храм, трпезарија и звоник) распоређени су тако да симболизују барку спасења. Црква је јединствена по томе што је осликана и са унутрашње и са спољашње стране. На фасади храма поред светитеља осликане су и сцене из историје Иркутска: крштење бурјатског народа и канонизација овдашњег изабраника, епископа Инокентија Куљчицког. Данас се у храму свакодневно врше богослужења, а при храму је отворена и недељна школа за децу и одрасле.

Росијскаја газета. Сва права задржана.