Француски Распућин долази у Русију

Г. Депардје, зашто вас је заинтересовао Распућинов лик?

У једном тренутку осетио сам блискост са тим ликом. Обе моје баке биле су пророчице и хипнотизерке. Током живота видео сам много „распућина“ у разним земљама, у разним околностима, на разним дворовима. Он је истовремено и изразито руски лик, идеализован, целовит. Живео је у немирно време. Тада су истовремено пале готово све монархије у Европи, покидани су савези, дошло је до обостраних издаја међу државама.

Депардје о најдубљем у руској историји
У свом првом великом интервјуу откако је постао држављанин Русије Жерар Депардје говори о свом доживљају великог у руској земљи, култури и народу.

Који други руски јунаци Вас привлаче?

Пуна су их дела Достојевског, Гогоља, Чехова. Веома ме привлаче ликови Порфирија Петровича, старог Карамазова и кнеза Мишкина.

Мислите ли да неговани Европљанин може добро да одглуми необразованог руског сељака?

Није суштина у томе да треба одглумити Руса, већ у томе да треба постати историјски лик. Као у било којој другој уметности или спорту. Зар ту постоје националности? Порекло глумца не утиче на тумачење лика. Када је Владимир Висоцки долазио да наступа и пева у Француској, публика није долазилада види Руса. Људи су гледали представу и слушали песме.

Много путујете по Русији. Како Вам, као западном Европљанину, изгледа руска провинција?

Волим да се упознајем и проводим време са Русима, а волим и село. Тамо нема формалности, све је једноставно. И ја сам рођен у провинцији. Узгред, у Русију долазим већ 25 година. У овом тренутку свог живота осетио сам потребу да овде боравим дуже. Указана ми је велика част и сада имам руски пасош, на који сам веома поносан. О томе се превише писало у медијима, али ја то нисам тражио.

Много се писало о томе да планирате да отворите ресторан у Москви. Чиме намеравате да привучете госте?

Ја имам неколико ресторана у Паризу. Никада нисам себи постављао питање какав би ресторан требало да буде да би се људима допао. Једноставно сам отварао ресторане са добром кухињом и људима који ми одговарају. Моји ресторани су увек пуни. Уколико тако одлучим, у Русији ћу учинити потпуно исто. Оно што је главно јесте садржај тањира и особље. За мене је важно да човек зна шта му је у тањиру – одакле потичу и како су произведене ове или оне намирнице. Не мислим на органски произведене намирнице, већ на обичну здраву храну: поврће, месо, вино. Привлачи ме једноставна кухиња са традиционалним јелима. У Русији бих волео да радим са месом – видео сам дивна газдинства, али мислим да се метод узгоја и сечења меса може унапредити.

Француска и руска верзија „Распућина“

Французи су већ имали прилику да виде Депардјеа у улози Распућина још у децембру 2011. у редитељском остварењу Жозе Дајан.

Депардје о својој љубави према Русији
Нови руски грађанин и глумац Жерар Депардје послао је „писмо руским новинарима“ у коме коментарише вест о прихватању његовог захтева за пријем у руско држављанство и свој однос према Русији, њеној култури и становницима. „Руска реч“ објављује интегрални текст писма на српском језику.

Француска верзија филма је била снимљена у рекордном року – за само 26 дана. Прва пројекција „Распућина“ у Паризу уприличена је за потомке руских емиграната. Филм је на Божић приказан на телевизији.

Филм је требало да дође у Русију у марту 2012, после председничких избора, али нешто очигледно није ишло по плану.

Депардје каже да је Владимир Путин тада погледао француску верзију филма. „Имао сам неколико сусрета са тадашњим премијером Путином. Дао сам му сценарио и рекао: ‘Морате да га прочитате и да нам кажете шта вам се свиђа а шта не’. Он нам је много помогао“, испричао је глумац.

Режисер руске верзије „Распућина“ је Ираклиј Квирикадзе, специјалиста за поправку туђих дела, који је, по сопственој изјави, направио практично нови филм. Он је на новој верзији радио годину дана и у њу је унео огроман број филмских и фактографских исправки. У руској верзији Депардје надахнуто говори о Богу и греху гласом Сергеја Гармаша.

У случају да „Распућин“ постигне успех у руским биоскопима, Дајан и Депардје планирају да наставе „руску серију“. У питању су екранизације „Капетанове кћери“, „Браће Карамазових“ и других великих руских дела.

Руски текст на сајту „Известија“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.