Александар Бородин и хемија Половецких игара

Животно дело Александра Бородина је опера „Кнез Игор“, урађена према мотивима староруског епа „Слово о походу Игореву“, на којој је композитор радио 18 година. Фотографија из слободних извора.

Животно дело Александра Бородина је опера „Кнез Игор“, урађена према мотивима староруског епа „Слово о походу Игореву“, на којој је композитор радио 18 година. Фотографија из слободних извора.

У животу Александра Бородина (1833-1887) наука и музика биле су нераскидиво повезане. Остао је запамћен не само као композитор једне од најлепших руских опера „Кнез Игор“, рађене према мотивима староруског епа „Слово о походу Игореву“, већ и као хемичар.

Бородин је по професији био лекар. Завршио је медицински факултет, а касније је радио и дружио се са творцем периодног система хемијских елемената Дмитријем Мендељејевом и другим корифејима руске науке. Професор му је био велики руски хемичар Николај Зињин, који је предавао и Алфреду Нобелу.

Зињину је сметало што Бородин толико воли музику па му је говорио: „Саша, оставите се тих Ваших песама и романси и бавите се само озбиљним стварима“. Међутим, музика Бородину није сметала да се озбиљно бави науком. Дошао је до неколико важних хемијских открића, па су неке од хемијских реакција назване по њему.

Многи руски композитори се нису бавили само музиком: Мусоргски је био официр, Римски-Корсаков је служио у морнарици. Можда је баш зато руска музика тог времена била тако посебна и величанствена.

Иако је музика била Бородинова велика љубав, у његовом животу дуго је остала у другом плану. Све се променило када је упознао Модеста Мусоргског. Бородин је тада радио у војној болници у којој се Мусоргски лечио и упитао га: „Музика је дивна ствар, али не треба јој подредити цео живот, зар не?“ Мусоргски га је упитао: „Јесте ли чули за композитора Шумана?“. „Не, нисам“, одговорио је Бородин. „Одсвирајте неку његову композицију“. И, док је Мусоргски свирао Шумана, Бородин је схватио да у свом животу нешто мора променити јер не може живети без музике.

Мусоргски га је упознао са члановима групе „Моћна гомилица“ (касније познате као „велика петорка“) коју су чинили најбољи руски композитори тог времена: Балакирјев, Римски-Корсаков и Кјуj. Под њиховим утицајем Бородин се окреће руској култури. Иако је раније био принципијелни западњак, уз нове пријатеље постаје словенофил.

„Половецке игре“ из опере „Кнез Игор“ Александра Бородина. Извођење Михајловског театра из Санкт Петербурга.

Апотеоза Бородинових словенофилских идеја била је његова Прва симфонија. Композитор је на њој радио читавих пет година. Затим компонује Другу симфонију, а Мусоргски му предлаже да је назове „Словенска херојска симфонија“. Касније је назив промењен, па симфонија више није само словенска, већ руска, и не херојска, већ богатирска. Овакав назив је и остао: Друга богатирска симфонија.

Бородин је компоновао периодично. Непрестано му је нешто одвлачило пажњу. За време предавања и научних експеримената у глави му је звучала музика, а понекад би усред разговора са Римским-Корсаковом одједном нагло устајао и трчао у лабораторију.

Душа му је била растрзана. Мисли су му непрестано лутале: говорили су да је Бородин био врло расејан човек. Дешавало се да је био толико замишљен да му се чинило да више не зна ни име своје жене, па би јој говорио: „Катењка, тако ти Бога, како се беше зовеш?“. Једном је позвао госте. Вечерали су и разговарали уз много музике... Бородин одједном устаде и поче да се облачи. Гости упиташе: „Куда ћете, Александре Порфирјевичу?“. Бородин се зачуди: „Како куда ћу? Одох кући! Већ је касно, а сутра имам предавање...“ Онда одједном схвати да је у својој кући.

После две симфоније Бородин је почео да компонује оперу. То је била величанствена замисао. Желео је да напише оперу по мотивима најзначајнијег староруског епа, „Слова о походу Игореву“. Бородин је на опери радио читавих 18 година. Темељно је проучавао историјске изворе и летописе. Међутим, никако се није могао посветити само музици. Морао је да држи предавања и преводи некакве незанимљиве књиге да би зарадио новац и издржавао породицу. „Када бих имао само мало слободе, када бих могао да напустим државну службу!“, сањарио је Бородин. Своје снове није могао остварити јер других прихода није имао.

Бородин је умро изненада. Била је Масленица. Композитор је у својој кући организовао бал. Сви гости су били костимирани, а домаћин је обукао руску народну ношњу. Сви су се забављали, плесали и певали. Одједном је Бородин застао у пола речи и онако висок се срушио на под. Доживео је срчани удар. Најпре су сви помислили да се шали, музика је и даље свирала, гости су плесали, али Бородина више није било.

Уочи бала композитор је кориговао партитуру треће симфоније и нешто додао хоровима из опере „Кнез Игор“. Када је Римски-Корсаков сређивао Бородинове папире и заоставштину, међу нотама је нашао извештај о хигијени и неке формуле. На првој страници извештаја била је нацртана звучна виљушка. Та растрзаност између науке и музике Бородина није напуштала до последњег часа. Извештај о хигијени и звучна виљушка.

Звучна виљушка је ипак победила.

Росијскаја газета. Сва права задржана.