„Крцко Орашчић“, новогодишњи архетип

Чајковски је кроз балет „Крцко Орашчић“ унео динамику и развој ликова и музичких тема,  начинивши на  тај начин велики корак ка музици двадесетог века. Извор: photas.ru

Чајковски је кроз балет „Крцко Орашчић“ унео динамику и развој ликова и музичких тема,  начинивши на  тај начин велики корак ка музици двадесетог века. Извор: photas.ru

„Руска реч“ вам представља пет театара у Москви у којима можете видети различите поставке архетипске руске новогодишње представе, балета „Крцко Орашчић“, који је Чајковски написао према бајци немачког писца Е.Т.А. Хофмана. Мистичне хофмановске фантазије и револуционарна музика Чајковског више од 100 година инспиришу позоришне уметнике и публику свих узраста.

„Крцко Орашчић“ — „Шчелкунчик“ (рус. „_serbianBeginIgnore_Щелкунчик_serbianEndIgnore_“) је класично дело балетске уметности које непрекидно и хипнотички привлачи пажњу гледалаца свих узраста више од 100 година. Крајем 19. века директор царских позоришта кнез Всеволожски  пожелео је да створи велелепну, раскошну, бајковиту представу као централни догађај сезоне. Тако је Чајковски добио поруџбину за музику за „Крцка Орашчића“. Балет је написан на основу мотива бајке необичног немачког писца Е. Т. А. Хофмана (1776–1822) „Крцко Орашчић и краљ мишева“.

Развој ликова - корак у 20. век

Дело Петра Чајковског публика је дочекала одушевљено. Међутим, неки савременици су сматрали да нова музика није адекватна за балет. То није необично, јер је музика „Крцка Орашчића“ сложенија него у другим балетским делима Чајковског. Стога се Чајковски са разлогом сматра реформатором балетске музике, који је у њу унео динамику и развој ликова и музичких тема,  начинивши на  тај начин велики корак ка музици двадесетог века.

На Бадње вече мајстор Дроселмајер је за децу припремио чудесне божићне поклоне — лутке на навијање,  а за своје кумче Марију направио је необичну крцкалицу за орахе, лутку Крцка Орашчића. У току ноћи Крцко Орашчић оживљава и претвара се у прелепог принца. Он се смело супротставља нападу мишева. У двобоју до кога долази Крцко Орашчић побеђује краља мишева и заједно са Маријом креће на бајковито путовање. У чаробном дворцу Конфитиренбургу вила Драже објављује почетак прославе. Марија и Крцко Орашчић одушевљено прате представу уприличену у њихову част. Прослава се завршава и Марија и Крцко Орашчић напуштају бајковиту земљу. А ујутро се она буди са лутком Крцком Орашчићем у рукама... Премијера балета „Крцко Орашчић“, за који је сценарио написао Маријус Петипа, одржана је у децембру 1892. у театру „Мариински“ у Санкт Петербургу. Од тада је овај балет на сценама широм света извођен небројено пута, како у класичној, тако и у разним модерним интерпретацијама.

„Крцко Орашчић“ хипнотички привлачи пажњу гледалаца свих узраста више од 100 година.Извор: ИТАР-ТАСС.

Пет оваплоћења мистичних хофмановских фантазија које чине суштински део архетипске руске прославе нове године:

24, 28, 29, 30 и 31. децембар

Театарски трг 1

Државни академски Бољшој театар

У либрету Јурија Григоровича коришћени су мотиви из оригиналног сценарија Маријуса Петипе. Григорович је бајку испунио хофмановским мистицизмом и тајанственошћу. У овој верзији нема умиљатости. То није балет о блаженом царству Конфитиренбург, где по дрвећу висе бомбоне, ораси и слаткиши од марципана, него о фантастичним Дроселмајеровим поседима где увек царују предивни принчеви и увек побеђује добро, али где су и краљеви мишева са својом војском такође бесмртни.

3, 14, 29, 30 и 31. децембар

Улица Бољшаја Дмитровка 17

Театар Станиславског и Немировича-Данченка

У овом театру се може видети либрето Маријуса Петипе, онако како је изгледао на премијери балета у децембру 1892. у петербуршком „Мариинском“. Кореограф је Василиј Ваинонен (1934). Ваиноненова поставка овог балета је једна од најпознатијих на свету. Његов „Крцко Орашчић“ је у потпуности традиционалан, иако је заснован на класичној балетској техници која у време Чајковског није коришћена. Публика је нарочито заволела „Плес пахуља“, који остаје једним од симбола балета.

8. децембар

Поварска улица 33

Државни театар филмског глумца

У Државном театру филмског глумца, који у децембру ове године обележава 70 година свог настанка у вихору Великог отаџбинског рата (1943), можете видети премијерну поставку музичке бајке за децу — „Крцко Орашчић и краљ мишева“. Редитељ и сценариста је заслужни уметник Русије Анатолиј Јабаров. Спектакл је осмишљен да могу да га прате и деца најмлађег узраста. И деца и одрасли ће без даха преживети доживљаје јунака чувеног немачког писца у новој сценској интерпретацији ове бајке.

30 и 31. децембар

Проспект Вернадског 5

Дечји музички театар „Наталија  Сац“

Николај Цискаридзе, звезда светског балета, дебитовао је у улози редитеља на сцени Дечјег музичког позоришта „Наталија Сац“, приказавши своју верзију великог балета Петра Иљича Чајковског. Он је за дечју публику изабрао кореографију у редакцији Василија Ваинонена као најдирљивију и најнежнију. Сценограф Ернст Гејдебрехт из Немачке, домовине „Крцка Орашчића“, створио је чудесан свет хофмановске бајке у коме се сједињују старински немачки стил и чаробност земље снова.

27. и 28. децембар

Каретни рјад 3/2, парк „Ермитаж“

Театар Нова опера „Јевгениј Колобов“

Либрето и режију верзије „Крцка Орашчића“ у Новој опери, театру у баштама „Ермитажа“, урадили су Наталија Касаткина и Владимир Васиљов из московског Театра класичног балета. У кореографији су сачуване инсценације Василија Ваинонена од пре 60 година које су већ постале класичне: плес лутака у другом чину, пахуље и валцер цвећа, као и финални дует главних јунака. Овај прави породични спектакл, према најави театра, омогућава сваком узрасту да осети   важност   сопствених   митова.

Росијскаја газета. Сва права задржана.