Вологодска чипка се израђује ручно, на посебним јастучићима које придржава „кокљушка“, дрвени штапић на чијим крајевима су причвршћене нити. Извор: Антон Денисов / РИА „Новости“.
Жене са руског Севера су још од 17. века израђивале прелепе ручне радове од златних и сребрних нити. Вологодска чипка, која је данас светски познати руски бренд, фасцинирала је свет пре више од једног века. Рукотворине из Вологде високо су оцењене на Међународним изложбама у Филаделфији далеке 1876. и у Чикагу 1893. Награђене су златним медаљама на изложбама у Паризу 1925. и у Бриселу 1958, као и гран пријем на париској изложби 1937.
Мајсторство и маштовитост вологодских плетиља достојни су дивљења. Оне и данас чипке израђују ручно, на специјалним јастучићима положеним на уздигнуто постоље. Чипке качкају помоћу дрвених штапића (качкалица) за које се причвршћује конац. Цртеж за будуће платно наноси се на посебну схему (рус. _serbianBeginIgnore_сколок_serbianEndIgnore_), а свака плетиља га сама осмишљава.
Какви су мотиви на цртежима? Геометријске фигуре, цвеће, рибе, птице, јелени, лавови. Ту су и фантастична бића (сирене и једнорози) или природне појаве као што је поларна светлост. На чипкама су и људске фигуре: даме, каваљери, коњаници, сељанке са кокошницима (традиционални руски женски украс за главу) и у сарафанима. Често су приказани и архитектонски објекти, цркве, мостови, хладњаци, дворци. На вологодским чипкама из 1930-их могли су се видети чак и трактори и авиони, који су били симбол опште тежње ка прогресивној будућности. „Плетиље су измишљале и израђивале нове орнаменталне композиције са совјетском симболиком (срп и чекић, звезде петокраке, грбови совјетских република). У то време постају модерни мотиви падобрана, возова и бродова. Творци ових јединствених рукотворина успевали су да техничке новине свога времена прилагоде и представе декоративно, да их уклопе у традиционалну биљну орнаментику и тако сачувају оригинални изглед вологодске чипке", објашњавају стручњаци који прате историјат вологодске чипке.
Почетком 20. века на северу Русије чипкарством се бавило око 40 хиљада жена. Постојала је школа за израду вологодске чипке и посебан систем обуке, где су девојчице училе да раде чипке још од детињства (у узрасту од 5 до 7 година). Занатлије нису саме продавале своју робу. Најфинију чипку су од њих откупљивали трговци који су је продавали у великим градовима и извозили у иностранство. У прво време вологодску чипку су продавали као европску, како би зарадили више новца. Чипка из Вологде је још тада по квалитету и дизајну могла да се мери са најфинијим чипкама на свету. Почетком 20. века вологодска чипка постаје самостални бренд и све је више откупљују инострани трговци.
Пре Револуције вологодска чипка је углавном коришћена за украшавање женске одеће и аксесоара. Од ње су се правиле манжетне, крагне и сунцобрани или чипкаста леђа жакета. Вологодска чипка је била показатељ богатства и престижа па су супруге успешних трговаца тога времена тежиле да имају што више чипкастих одевних предмета. Шепуриле су се у пелеринама и шаловима од вологодске чипке. Ову јединствену руску чипку радо су носили и чланови царске породице. Плетиља Веселова у чијој породици се вологодска чипка израђује генерацијама, памти породично предање да је њена бака по специјалној наруџбини правила чипкасте чарапе и сунцобране за царски двор.
У совјетско време вологодска чипка је сматрана непотребним луксузом па се користила врло мало. Иако се сматра да је чипка увек у моди, данас у Русији традиционална танка чипка израђена од природних материјала полако нестаје из гардеробе већине Рускиња, уступајући место савременијим тканинама.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
