Црна икона руске авангарде

Пуни назив слике је „Црни супрематистички квадрат“. Маљевич је слику осмислио пре сто година (1913), а урадио ју је 1915, у јеку Првог светског рата. У почетку „Квадрат“ није имао никакво симболичко значење, већ је требало да реши искључиво питања која се тичу суштине ликовне уметности. Међутим, као што често бива са програмским делима, ова слика је постала повод за бројне интерпретације и скептичне коментаре: „И то ми је неки сликар! Квадрат могу и ја да насликам“. У ствари, насликати „Квадрат“ није нимало лако. Треба знати много тога о боји, композицији и уметничкој пропорцији.

Маљевич је говорио и писао да само супрематизам „може да изрази суштину мистичних осећања“ и да „само он потпуно може парирати смрти и победити је“. Извор: РИА „Новости“.

Почнимо од тога да „Квадрат“ уопште није квадрат. Ниједна од његових страница није паралелна са рамом слике. Интересантно је и то да је Маљевич радећи ову слику мешао различите боје међу којима није било црне. Ако се квадрат пажљиво погледа, може се запазити да је боја испуцала од времена, тако да се стиче утисак да по квадрату трчи биво постранце окренут гледаоцу.

Према неким казивањима, Маљевич је „Црни квадрат“ насликао случајно, уочи велике футуристичке изложбе. Слике Казимира Маљевича и његових колега футуриста требало је да буду изложене у огромној сали. Сазнавши то, сви су се дали на посао да што пре насликају слике које су недостајале. Маљевичу слика није ишла од руке па је једноставно пребојио платно и појавио се квадрат.

Маљевич је сам тврдио да је „Црни квадрат“ насликао у стању мистичног транса под утицајем „космичке свести“, па је овој слици придавао посебан значај. „Црни квадрат“ је био изложен у десном углу од улаза у просторију, тамо где по руској традицији у кући стоје иконе. Такав смисао слике одмах је приметио ликовни критичар и сликар Александар Бенуа који је написао: „Без сумње, то је икона коју су господа футуристи поставили уместо Мајке Божје“.

Остали квадрати

Осим црног, Маљевич је насликао и „црвени“ и „бели“ квадрат, као и још неколико „црних квадрата“. Други квадрат сликар је урадио 1923. за Венецијанско бијенале. Нови квадрат се од првог разликовао по величини. Трећи квадрат Маљевич је насликао за изложбу у Третјаковској галерији 1929. Причало се да је овај квадрат насликао на молбу директора галерије који није желео да изложи „испуцали“ оригинал. На другом и трећем квадрату нема испуцале боје налик на цртеж. Уметник је највероватније прелакирао платно како би спречио пуцање боје. Знатно касније, 1993, испоставило се да је постојала и четврта варијанта „Црног квадрата“. Ту слику је непознати грађанин донео у експозитуру једне банке у Самари као јемство за кредит. Тако је слика постала власништво банке, а након њеног гашења остала је у главном активу за подмирење кредитора. Да слика не би била изнета из Русије, Влада РФ је забранила јавну аукцију. Четврти „Црни квадрат“ је продат за милион долара руском бизнисмену Владимиру Потањину који је затим слику предао санктпетербуршком „Ермитажу“.

Маљевич није био једини сликар квадрата

Многи сликари су пре Маљевича експериментисали са квадратима и црном бојом. Још 1617. енглески доктор, астролог и филозоф Роберт Флад насликао је слику „Велика тама“. Француски сликар Бертал је 1843. насликао шаљиву слику „Поглед на Ла Хог (ноћни ефекат)“. На слици је мрачно и готово се ништа не види. Велики Гистав Доре је црним квадратом илустровао „мрачне векове“ руске историје. Поменућемо још једну тамну слику Пола Билхолда под називом „Ноћна туча црнаца у подруму“. Вредна је помена и слика француског новинара и писца Алфонса Алеа „Сукоб црнаца у пећини у позној ноћи“ насликанa 1893. Слика представља црни хоризонтални правоугаоник. 

Споменик на платну

Прича о „Црном квадрату“ наставила се и после Маљевичеве смрти, као што обично бива са великим делима. Према сликаревој жељи, на Маљевичевој сахрани организована је акција „супрематистичких обреда“, током које је „Црни квадрат“ поново коришћен као икона. Црни квадрат је био насликан на Маљевичевом ковчегу, а његова репродукција је постављена и на погребна кола.

Маљевич је сахрањен у Подмосковљу, али је током Првог светског рата тачно место пало у заборав. Група ентузијаста је 1988. на локацији где се претпоставља да је сликарев гроб поставила белу коцку на којој је насликан квадрат, својеврсни споменик описан у Маљевичевом тестаменту. Крајем 2000-их утврђено је тачно место на коме је сликар сахрањен, али се испоставило да је та парцела откупљена и предвиђена за изградњу. На месту Маљевичевог гроба сазидана је зграда. Тако је „Црни квадрат“ остао једини споменик свом аутору. Маљевич је говорио и писао да само супрематизам „може да изрази суштину мистичних осећања“ и да „само он потпуно може парирати смрти и победити је“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.