Прича о руској бунди

Експерти се слажу да данас управо Русија диктира крзнену моду. Извор: AP.

Експерти се слажу да данас управо Русија диктира крзнену моду. Извор: AP.

Средином јануара у Москву је најзад стигла зима. За нас је права зима 15-20 степени испод нуле, сунце, снег који шкрипи под ногама, црвени носеви пролазника, иње у коси, и наравно бунда – једина поуздана заштита од мраза, најбољи друг Руса у рату и миру током многих векова. „Руска реч“ преставља кратку крзнену историју Русије.

Бунда одавно није само извор топлоте, него и део културе који има своје стилске и социјалне особености и богату историју.

У Русији је горња крзнена одећа била обавезан део гардеробе. Највише је био распрострањен кожух (опаклија), дуги огртач од 9 штављених овчијих кожа са обореним оковратником који је могао да се подигне и тако чува топлоту. Носиле су се и такозване „дохе“, тј. бунде од ждребеће или телеће коже са крзном са спољашње стране, а такође „тулупи“, комотни дуги капути од зечије или овчије коже са великим крзненим оковратницима. Крзно је увек било скупо (оно је често служило као валута приликом плаћања скупоцене робе) и због тога су сиромашне породице имале само један „тулуп“ који се преносио са колена на колено.

Борис Кустодијев: Сусрет на углу (1920). Извор: РИА „Новости“.

Ситуација је била далеко боља код имућнијих житеља средњевековне Русије. Кнезови и бољари су носили бунде без копчања, са скутовима који се шире према дну, са дугим, широким рукавима и обореним оковратницима. Било је модерно да се таква бунда споља украшава драгоценом тканином, брокатом, сатеном, или кадифом, и да на копчама има гајтане. Имућни људи су понекад имали мноштво раскошних бунди од самуровине, а такође и од обичне или поларне лисице. Понекад су облачили по неколико бунди истовремено. Од 15. до 17. века бунде су украшаване златним везом и драгим камењем. Власници су их носили чак и преко лета да тако покажу свој статус. Често се дешавало да неко обуче бунду и у кући, на пример када дочекује госте, опет са истим циљем.

Владари су по правилу имали велики број одевних предмета од крзна, за сваку прилику: за крунисање, за лов, пријем или пир. Цар је у зависности од ситуације увек облачио нешто од крзна и са украсима од драгог камења. То је могла бити легендарна Мономахова капа за крунисање или императорска бунда од хермелина. Бунде су, дакле, биле атрибут дворске етикеције.

Са распадом СССР-а бунда опет постаје актуелна као средство за доказивање статуса, као симбол новог буржоаског имиџа и могућност да се истакне женственост. Извор: ИТАР-ТАСС.

Крој бунде се мењао заједно са обликом владавине. Реформатор Петар Велики био је непомирљиви противник свега сувишног, тако да су и бунде у његово време остале без претерано дугих рукава и скутова. Западноевропска мода, која се проширила у 18. веку, довела је до тога да су традиционалне руске бунде носили још само сиромашни становници градова, козаци и сељаци.

Па ипак, зими су и најзагриженије присталице нове моде облачиле овај спасоносни део гардеробе. Било је различитих кројева. Постале су популарне дворедне бунде са равним леђима и скутовима, дугим равним рукавима и обореним оковратницима. У 19. веку су ушле у употребу устручене бунде. Оне су кројене углавном из једног дела и обавезно са бочним умецима. Независно од кроја преклапале су се здесна налево и закопчавале копчама или дугмадима. Дужина бунди је могла варирати од веома дугих до релативно кратких. Углавном су женске бунде биле краће. Мушке и женске бунде су се разликовале само по величини.

Историчари тврде да су „у последњој четвртини 19. и почетком 20. века у многим селима Русије постале популарне бунде сечене у струку, дуж леђа или са свих страна, и са фалтама око струка“.

У совјетско време пространства Русије нису била ништа мање богата крзном. Напротив, отворена су крупна предузећа у којима су животиње са драгоценим крзном гајене ван природног станишта. Ручну израду су замениле фабрике коже и крзна где су модели прављени у ограниченом броју. Једна од највећих таквих фабрика налазила се у граду Чита (на руском Далеком Истоку) и радила је углавном за армију, којој је регуларно испоручивала на хиљаде примерака овчијих „тулупа“, капа и рукавица. За време рата 1941-1945. фабрика је радила у све три смене свим данима осим недељом, када се радило само осам сати. Руски „тулуп“ је допринео победи колико и војна техника.

 Тржишна економија омогућила је руској бунди да направи велики продор. Извор: РИА „Новости“.

Поред зимске војне униформе фабрика у Чити је производила и дечије бундице од цигајске овце, а такође неколико модела женских и мушких бунди. Квалитет је био изванредан. Неки примерци из 1970-их чак и данас верно служе својим власницима и само по кроју се може препознати колико су стари. Истина, сами житељи Чите тешко су могли да их набаве, као, уосталом, и сви обични грађани. Скупоцене модерне и елегантне бундице од астрахањског јагњета могле су себи да приуште само жене високих функционера и политичара. Али и те бунде су биле црне или сиве и имале су углавном класичан крој.

Са распадом СССР-а бунда опет постаје актуелна као средство за доказивање статуса, као симбол новог буржоаског имиџа и могућност да се истакне женственост. Тржишна економија омогућила је руској бунди да направи велики продор. Сада у земљи постоји неколико крупних фабрика са напредним технологијама и модним линијама.

На градским улицама могу се срести и дуги капут-огртач од нерца, и кратка бунда од кунића, и отменија модерна варијанта традиционалног овчијег „тулупа“, и „пелерина“ од крзна чинчиле. Популарни су чак и кратки капут од меког астрахањског крзна са скраћеним рукавом (три четврти) који никада није био својствен нашем народу. Додуше, тако нешто приличи можда само дами у скупом аутомобилу, и то по могућству у јесен и пролеће. Експерти се слажу да данас управо Русија диктира крзнену моду. Зечији „тулуп“ је у међувремену прилично еволуирао и сада Русија није једина земља коју он греје.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“