Шта значе руска имена

Многи мисле да човеково име утиче на његову судбину. У Русији постоји богат, али прецизан и сталан систем: име - скраћено име - надимак који користе блиски људи, док је свака епоха оставила неки траг и донела нека нова имена у живот људи. Каква имена руски родитељи дају својој деци и како се помоћу имена може изразити однос према некоме?
Иван Блесан (Иван-дурак). Илустрација из књиге „Толстој за децу“ Мишела Севијеа.

Странци сматрају да је Иван најтипичније руско име. Оно је вековима било популарно у свим слојевима друштва, од обичних сељака до царске породице (сетимо се Ивана Грозног). Са друге стране, то име је управо због распрострањености стекло помало негативну репутацију. На пример, главни јунак народних бајки, најмлађи и најнеспособнији син у породици, обично се зове „блесави Иванушка“ (на руском: „Иванушка-дурачок“, деминутив од „Иван-дурак“ - „Иван Блесан“). Додуше, он само на почетку бајке делује као да је блесав, а на крају се испоставља да је најбоље прошао.

У двадесетом веку је име Иван изгубило популарност и почело је да се асоцира пре свега са недостатком образовања, кратком памећу и лењошћу. На пример, један од деминутива имена Иван је Вања или Вањка, а руски идиом „ваньку валять“ значи „правити глупости“, „хватати зјале“). Међутим, крајем совјетског периода у круговима интелигенције постало је модерно давати деци народска имена, тако да међу данашњим тридесетогодишњацима има подоста Ивана (на пример, тренутно најпопуларнији руски водитељ зове се Иван Ургант, што је занимљива комбинација типичног руског имена и „космополитског“ презимена). Са друге стране, поједина „западна“ имена (Роберт, Алберт, Едуард, Елвира, Кристина) изузетно су лепа за руско ухо, али су данас популарна само у провинцији или међу новопеченим богаташима, док их данашња интелигенција доживљава као јефтини кич.

Статистички подаци говоре да су последњих година дечаци у Русији најчешће добијали имена Александар, Максим, Дмитриј, Артјом, Никита и Иван, а девојчице Анастасија, Марија, Дарја, Софија, Јелизавета и Ана. Занимљиво је да су раније међу најпопуларнијим женским именима била три имена са „узвишеним“ значењем: Вера, Надежда и Љубов, а сада више нису у врху „топ-листе“.

Руска имена већином имају стални деминутив. Ретки изузеци у том погледу су, на пример, Максим, Никита, Вера, Нина. Михаил је увек Миша, Павел је увек Паша, Марија је Маша, Дарја је Даша, итд. Користе се и други творбени модели. Петар је, на пример, Петја, Љубов је Љуба, Надежда је Надја, Ирина је Ира. Понекад се у деминутиву уместо краја одбацује почетак имена (и онда Иван постаје Вања), а понекад остане само „средина“ (Александар је Саша). Од једног имена могу се понекад направити и два деминутива (Дмитриј може бити Дима, а може и Митја). Популарна имена и њихови деминутиви могу и даље да се трансформишу. Тако се, рецимо, добија низ „Александар – Саша – Сашура – Шура“, у коме последње име на први поглед нема ништа заједничко са првим, па ипак сви Руси знају да је „Шура“ деминутив од „Александар“.

Право име се користи у документима и званичном обраћању, а у породици и међу пријатељима користе се деминутиви. Велики степен блискости са човеком се обележава емоционално обојеним деминутивима: Вања је у том случају Вањечка, Саша је Сашењка, Маша је Машењка, итд. Тај облик изражава нежна и позитивна осећања према ономе кога тако ословљавамо. Тако људи зову вољену особу и родитељи своју децу. Међутим, ако се избаци „-ењ-“ и остави само „-к-“, онда је то фамилијарно и чак помало грубо обраћање: Сашка, Машка, Вањка.

У првим годинама совјетске власти интензивно су пропагирана нова имена у којима се одражава нова епоха. Обично су то биле скраћене комбинације имена вођа револуције (Владилен или Вилен од „Владимир Иљич Лењин“, Мелор од „Маркс, Енгелс, Лењин, Октобарска револуција“, женско име Нинел је Лењин отпозади). Највећи „бисер“ је било име Даздраперма од израза „Живео Први мај“ (на руском: „Да здравствует Первое мая“). Било је и екстравагантних имена везаних за научни прогрес, на пример име Индустриј или Електрон.

Интересантно је како странци доживљавају поједина имена. Нека од њих у различитим срединама постају заједничке именице. На пример, сваки Рус је на Западу Иван, а сваки Немац је у Русији Фриц, док у Турској сваку младу Рускињу зову Наташа. Тања је деминутив руског имена Татјана, али то звучи врло необично у Пољској, јер у пољском „tanya“ значи „јефтина“. Са друге стране, име актуелног америчког председника на руском значи „барака“.

Узгред, кад је реч о председницима, староруско име Владимир потиче од двеју речи и значи „онај који влада у миру“ (према народном схватању „онај који влада светом“). Деминутив Вова је карактеристичан за помало снижени и фамилијарни стил, а Вовочка је иначе популарни лик из вицева (попут „малог Перице“ у Србији) који се у школи понаша као хулиган. А опет, пуно име и патроним (Владимир Владимирович) асоцира нас са Мајаковским, чувеним песником с почетка 20. века.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“