Тајна правописна полиција

Тајна правописна полиција: Нама није битно где је направљена грешка. Ми сами исправљамо грешку ако је то натпис на огради или у излогу. Извор: Getty Images / Fotobank.

Тајна правописна полиција: Нама није битно где је направљена грешка. Ми сами исправљамо грешку ако је то натпис на огради или у излогу. Извор: Getty Images / Fotobank.

У Москви се појавила тајна организација која проналази и исправља правописне грешке на јавним местима, од обичних жврљотина на оградама до званичних натписа на институцијама и споменицима. Она има своју идеологију засновану на деконструктивистичкој филозофској традицији и једној руској социјалној теорији - и вема озбиљно схвата свој посао.

Ноћу је на Поклоној гори у Москви прилично пусто. То није стамбена четврт, него парк, меморијални комплекс посвећен жртвама Другог светског рата. Нико не примећује младе људе у маскама како се прикрадају. Поставили су стражара, извадили алат испред једног споменика и сада скидају плочу са натписом. Рекло би се на први поглед да су то вандали који хоће да оскрнаве споменик. Али само на први поглед. Ево скинули су металну плочу са натписом „Несталим бестрага војницима без гроба“ и одмах на исто место причврстили исту такву. Наредног јутра нико није приметио да је плоча замењена. На новој плочи су само одвојене речи „без“ и „трага“. Све је исто, само без граматичке грешке.

Тако изгледа акција коју ускоро планира да спроведе у дело тајна правописна полиција, тј. група московских ентузијаста који се баве исправљањем граматичких грешака. Пре неколико месеци су спровели сличну акцију на улицама Владимира, древног града удаљеног 115 миља од Москве. Тада су исправили око четрдесет правописних грешака. „Правописни полицајци“ су успоставили сарадњу са локалном службом руског језика, тј. грађанском организацијом која пружа консултативне услуге локалним студентима и филолозима.

Некадашња табла са Поклоне горе која је садржавала правописну грешку. Фотографија из архива Тајне правописне полиције.

Ако се свет доживљава као текст, по француском теоретичару Жаку Дериди, онда исправљајући грешке које су на први поглед ситне, ми уствари мењамо свет

Петар, члан тајне правописне организације

На њихову страницу у популарној друштвеној мрежи ВКонтакте током протеклих месеци се пријавило неколико хиљада људи, и сада им многи помажу тако што им шаљу податке о грешкама. „Нама није битно где је направљена грешка. Ми сами исправљамо грешку ако је то натпис на огради или у излогу, а ако је у питању платнена реклама или плоча на улазу у неку зграду, тада пишемо званично писмо одговарајућим инстанцама“, прича Петар, студент прве године факултета друштвених наука на једном московском универзитету. „На наша писма углавном брзо реагују и исправљају грешку“, додаје он. Петар неће да каже своје презиме, а не одаје ни имена осталих чланва групе. Само каже да је у њиховој „полицији“ и учитељица руског језика и књижевности из једне московске школе (она је и дошла на идеју да оснује ову организацију) са неколико својих бивших и садашњих ученика.

Рат због грешака

Група има и свој идеолошки програм. „Ако се свет доживљава као текст, по француском теоретичару Жаку Дериди, онда исправљајући грешке које су на први поглед ситне, ми уствари мењамо свет“, објашњава Петар. Такво тотално редиговање је у складу са такозваном теоријом малих помака, концепцијом чији је аутор један руски револуционар с краја 19. века. То је покушај да се живот побољша, али не путем револуције, него низом доследних „малих“ социјалних промена. Они су управо тај случај: мало дело (група ученика исправља грешке), али судећи по ангажованости волонтера и динимаци раста групе у друштвеној мрежи оно мења живот читаве земље.

Поводом правописне грешке на споменику из Другог светског рата из самог министарства организација није добила никакав одговор. Канцеларија за културно наслеђе одговорила је да ће 2015. размотрити то питање.

Терен за овај пројекат припремљен је још почетком 2000-их, када се у руском сегменту Интернета (Рунету) појавио покрет „интернет-пропалица“. То су млади људи који у писању користе такозвани орто-арт, тј. фонетски принцип „како чујемо, тако и пишемо“. „Пропалице“ су стварале текстове различитог књижевног квалитета, од случајних реплика на форумима до повести и стихова, и то потпуно игноришући граматичка правила. Уследила је реакција на такву њихову активност на Интернету: појавили су се такозвани „граматички нацисти“. Код њих је и најмања грешка изазивала необуздани гнев. „Интернет-пропалице“ су се ругале правопису, а „граматички нацисти“ су се ругали онима који праве грешке, подсмевали су им се, размењивали информације о тим „страшним злочинцима“ који су се дрзнули да напишу „а“ уместо „о“. Међутим, „граматички нацисти“ нису предузимали и не предузимају ништа друго осим хајке на неписмене интернет-ауторе. Заслуга „правописне полиције“ састоји се у томе што је она ту енергију усмерила у конструктивном правцу. Дојучерашњи ђаци су дигли руке од интернет-причаонице и изашли на градске улице.

Писменост за 5000 долара

Читава прича је почела 23. фебруара прошле године, на Дан Руске армије, и ево траје скоро годину дана. Група младих се шетала по меморијалном комплексу на Поклоној гори и наишла на споменик са правописном грешком. Управо тада су дошли на идеју да оснују „Тајну правописну полицију“. Размишљали су како да исправе ту грешку. Најпре су писали писма разним инстанцама: дирекцији Музеја на Поклоној гори, Московској градској влади, Канцеларији за културно наслеђе, Комитету за архитектуру и урбанизацију Москве, Фонду за подршку руском језику, Канцеларији за културу Москве и Министарству културе Русије. Канцеларија за културу их је упутила на Министарство културе, а из самог министарства нису добили никакав одговор. Канцеларија за културно наслеђе одговорила је да ће 2015. размотрити то питање. „Сада управо читам сатиричну књигу ‘Да, господине премијеру’ Џонатана Лина. Тамо се наводе бирократске формулације одбијања молбе. На пример: ‘Разматрање тог проблема захтева пажљиву припрему документације, због чега је неопходно формирати мешовиту комисију која ће проучити то питање’“, прича Петар уз осмех.

Тотално редиговање је у складу са такозваном теоријом малих помака, концепцијом чији је аутор један руски револуционар с краја 19. века.

Група младих се обратила новинарима, тако да су и новине писале о грешци на споменику. После тога су добили писмо од једног представника Руског војноисторијског друштва. Он је рекао да друштво има новац за замену плоче. Одељење за културно наслеђе Москве са своје стране је пристало да за тај новац промени плочу (у питању је сума од око 5 хиљада долара). Новац може да се уплати ако се покрене одговарајући пројекат. Почело је бирократско одуговлачење, тако да се ништа не помера са мртве тачке још од средине октобра 2013.

„Ми ћемо им у најскорије време написати тај пројекат на три странице и надам се да ће то функционисати. У противном ћемо сами прикупити потребан новац, наручићемо да се изради плоча и тајно ћемо је заменити, јер то више не може да се трпи.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.