Руски језик као lingua franca

Протест у украјинском граду Доњецку пошто су нове власти у Кијеву укинуле закон о статусу руског језика као званичног у регионима где га говори више од 10% становништва. Извор: ИТАР-ТАСС.

Протест у украјинском граду Доњецку пошто су нове власти у Кијеву укинуле закон о статусу руског језика као званичног у регионима где га говори више од 10% становништва. Извор: ИТАР-ТАСС.

У последње време је порасло интересовање за руски језик у многим бившим совјетским републикама. Познавање руског језика је постало питање престижа и симбол будућег успеха у каријери. Многи становници ових земаља доживљавају руски језик као свој матерњи, а однос друштва према руском доста варира од земље до земље.

Наставник руског језика Дмитриј Ларионов завршио је средњу школу у Казахстану и тамо се уписао на истурено одељење Московског државног универзитета „Ломоносов“. „Првих неколико година смо студирали у престоници Казахстана Астани на одељењу Московског универзитета, а затим смо школовање наставили у Москви.“ У радној биографији Ларионова стоји да је часове руског језика држао и неколицини муслиманских верских званичника казашке националности. „Они су схватили да је у условима двојезичности познавање руског језика неопходно, како због комуникације са верницима који говоре руски, тако и због одржавања званичних догађаја.“ На руском језику се објављује 40% новина и часописа у Казахстану, а руски се предаје и у школама. У Северном Казахстану руски говоре читави региони.

У време Совјетског Савеза руски језик се сматрао језиком међунационалне комуникације. И заиста је било тако. Становници националних република, које су биле у саставу СССР-а, међусобно су говорили на руском. У неким земљама се руски говорио боље, као у Украјини, Белорусији или Казахстану, а негде лошије, као у Естонији или Јерменији. У школама је руски био обавезан предмет и његово познавање вам је било неопходно ако сте желели да направите каријеру на савезном нивоу. Ситуација се суштински променила 1991. када се Совјетски Савез распао на 15 независних држава. Однос према руском у овим земљама данас се веома разликује.

Руски у моди

У Киргистану, који се граничи са Казахстаном, такође постоје школе и универзитети на којима се настава одржава на руском језику. Државни језик је киргиски, а руски има статус званичног језика. Лилит Дабагјан је завршила филозофски факултет Словенског универзитета у Бишкеку, престоници државе. Наставу је похађала на руском језику. „У граду многи говоре руски“, објашњава Лилит и додаје: „Понекад долази до комичних ситуација. Једна моја пријатељица је похађала киргиску школу, на часовима су сви говорили киргиски, а на одморима су прелазили на руски, јер се у њиховом окружењу сматра да је то модерно, престижно...“

Лилит је овде додирнула значајну тему – пораст интересовања за руски језик у бившим земљама Совјетског Савеза. Многи схватају да је њихова каријера на неки начин повезана са Русијом и зато је добро познавање руског језика, као и у совјетска времена, гарант успеха.

Иако то, наравно, не важи за све земље. На пример, балтичке земље Летонија, Литванија и Естонија ушле су у састав Европске уније. У тим земљама значајан број грађана који говоре руски није могао да добије држављанство. У Летонији и Естонији је чак уведена посебна категорија људи који се називају „недржављани“. То су пре свега људи чији је матерњи језик руски, потомци војника који се сматрају окупаторима, или они који нису могли да положе испит из познавања летонског односно естонског језика. У Летонији таквих људи има око 287 хиљада, што је око 15% становништва, а у Естонији их је 90 хиљада, тј. 7% становништва.

Званични језик

Украјина се налази негде између проруских земаља и земаља Балтика. Руски као матерњи језик у Украјини говори готово половина становника, али је донедавно руски имао званичан статус само на територији Аутономне Републике Крим. На универзитетима настава се одржава искључиво на украјинском језику, а у школама руски се предаје као страни језик. Закон према којем је руски језик добио статус званичног језика у оним регионима у којима преко 10% становника говори руски као матерњи језик усвојен је 2012.

Омладина из украјинских региона у којима се говори руски окренута је према Русији. Николај Федин из Харкова данас студира у Москви. Пре тога је у Харкову (другом граду по величини у Украјини) завршио универзитет похађајући наставу на украјинском, али је желео да образовање настави у Русији. „Странци у Русији плаћају студије, док је за држављане Русије образовање бесплатно“, објашњава он. „Имао сам среће, јер имам рођаке у Московској Области, па сам успео да добијем стални боравак и да наставим бесплатно школовање.“ Упркос сложеним руским имиграционим законима данас се на универзитетима у Русији школује око 30 хиљада држављана земаља бившег Совјетског Савеза. А испратимо ли динамику последњих година, приметићемо да је овај број у порасту.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“