Руска Империја, земља униформи

Руска Империја је била земља униформи. Од универзитета до владиних канцеларија, сви запослени људи и студенти носили су униформу коју је прописао цар. Фотографија: Владимир Астапкович / РИА „Новости“.

Руска Империја је била земља униформи. Од универзитета до владиних канцеларија, сви запослени људи и студенти носили су униформу коју је прописао цар. Фотографија: Владимир Астапкович / РИА „Новости“.

Велики руски писац Гогољ написао је приповетку „Шињел“ – причу о ситном чиновнику који страхује за своје место у друштвеној хијерархији. То је заправо прича о униформи, мундиру. Мундир у царској Русији није био само одело, већ симбол оданости својој земљи, учешћа у животу Империје. Одјеци тих схватања постоје и данас.

Петар Велики је 1722. увео „Табелу рангова“ (хијерархију чинова у државној и војној служби) и самим тим систематизовао руски бирократски апарат у европском маниру. Сваком чину је одговарала посебна униформа, мундир којим се прецизно дефинисао чин и друштвени положај чиновника.

Униформа краси мушкарца, она је је за младе људе представљала један од главних аргумената у корист службе, између осталог и цивилне. Чак су и улични продавци новина имали службену одећу: продужени дворедни мундир са качкетом и карактеристичном торбом преко рамена.

Униформа Петра Великог. Фотографија: Сергеј Пјатаков / РИА „Новости“.

Мундир је истовремено утицао на имиџ државе. У Петрово време Русија је успела да проговори језиком Европе. Када су руски чиновници обукли одећу блиску западном човеку, Запад је на нов начин почео да схвата саму Русију.

Сам Петар Велики је носио искључиво униформу домаће производње. Управо је униформа довела до формирања текстилне индустрије у Русији, дала је подстрек развоју производње одевних предмета. Огромне државне наруџбине готових униформи стимулисале су прелазак са занатске на мануфактурну производњу тканина и готових производа.

Руска Империја била је земља мундира – сви мушкарци у служби или на школовању, од гимназијалаца до државних функционера, носили су униформу коју је прописао император. Табеле са детаљним описом кроја, боје, украса, материјала, па чак и величина, објављиване су у текстовима закона. Сваки император је лично одобравао и кориговао кројеве униформи.

Ово питање је дотакло и женску популацију. Женама запосленим у образовним и медицинским установама дискретно је препоручено да се придржавају умерених боја и „чедних кројева“ који су фактички били лишени декоративности – носиле су углавном тамне хаљине са високим крагнама.

Нашивци, шапке, црне ципеле

Свака образовна установа и ресор имали су сопствену униформу у неколико варијанти: свечану, свакодневну, за излазак, зимску и летњу. На пример, официри гардијске тешке коњице имали су по пет-шест униформи. Обични војници у истим тим пуковима имали су по три униформе. Поред тога, унутар сваког ресора униформа се разликовала у зависности од класе и чина онога ко је носи, могли су се разликовати шара и распоред веза на свечаном мундиру чиновника нижих категорија, од колешког регистратора (14. класа) до дворског саветника (6. класа). Поред самог мундира, разликовале су се и капе, и то по облику и боји опшивке.

Студенткиње женске прогимназије „Вењов“. Фотографија из слободних извора.

Чак и у оквиру истог ресора постојале су разлике између униформи чиновника „централног апарата“ и „представника на периферији“ на идентичној дужности – припадници централних ресора су на дугмићима имали двоглавог орла, а њихове колеге у регионима су имале грб губерније уоквирен ловоровим венцем.

Кнез Владимир Андрејевич Друцкој-Соколински, вице-губернатор Могиљовске Губерније, у дворској чиновничкој униформи. Фотографија из слободних извора.

Распон боја је био ограничен. Према опису историчара Ј. Ривоша, „полукафтан, реденгот, фрак и панталоне које иду уз њих обично су били тамнозелене боје. Само је за чиновнике Министарства просвете и Академије уметности била прописана тамноплава боја. Лети су се носили реденготи, прслуци, а понекад и панталоне од панама платна, бељеног или небељеног, или жерсеја (пуне памучне тканине са дијагоналним ткањем). Од истог материјала су шивене и навлаке за шапке.

Ципеле су биле црне, на шнирање. Високе чизме су се носиле само уз дворедни кратки капут, блузу или реденгот за време службеног пута. Ривош пише: „Знаци по којима су се препознавали чинови били су исти за сва министарства и ресоре. Они су качени на нашивке или еполете. Нашивци су постојали на свим типовима униформи, осим на полукафтану и свечаном мундиру. На нашивцима се налазио амблем министарства или ресора, исти као на шапки, али мањи. Свечану униформу чиновника чинили су полукафтан (једноредни мундир са кочпањем на девет дугмића) и панталоне са нашивеном траком (почев од 4. класе). Уз свечану униформу носила су се сва одликовања, орденска лента (највишег ордена по рангу), мач и беле рукавице, као и бели прслук, али он се није видео.“

Детаљ из колекције Анастасије Романцове. Извор: Press Photo.

У пуном сјају

Окрећући се теми руске свечане униформе, дизајнерка Анастасија Романцова је направила пред-колекцију јесен-зима 2014-15, у којој је употребила ленте и одликовања, круте крагне и друге ефектне елементе мундира.

Вредност свечаног, златом извезеног мундира сенатора била је једнака месечној плати министра. Престиж мундира био је толико велик да је будио завист чак и код трговаца и индустријалаца изван државне службе. Они су давали велике прилоге (стотине хиљада, па чак и милионе) фонду „Друштва императорке Марије“, који се старао о сиротиштима, старачким домовима, болницама и другим добротворним установама. Награду за великодушност представљало је право на ношење веома упечатљивог мундира тог друштва. Раскош униформе је дикретно зависила од висине прилога.

М. А. Остроградски у униформи почасног тутора „Друштва императорке Марије“, крај 19. века. Фотографија из слободних извора.

Општа пракса ношења униформи прекинута је падом царске власти. У Русији данас мундире носе само припадници неких органа реда и правосуђа. Ипак, државни службеници све чешће постају свесни моћне способности мундира да дисциплинује и уједини. „Полицајци носе исте униформе и сви их препознају. Чиновнички апарат, који је у служби државе, такође мора бити препознатљив. Они би требало да носе одела одабрана са укусом“, рекао је у једном интервјуу посланик Тројицке регионалне скупштине Дмитриј Малов, који је предложио да се сви чиновници у Чељабинској Области обуку у истоветна, али модерна одела. Тријумфални повратак Шињела није далеко.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“