Папрат, магија са укусом

Руси папрат не припремају на источњачки начин, него на начин који је за њих карактеристичан - од ње праве надев за пирошке. Извор: РИА „Новости“.

Руси папрат не припремају на источњачки начин, него на начин који је за њих карактеристичан - од ње праве надев за пирошке. Извор: РИА „Новости“.

Папрат, древна биљка која се на истоку Русије припрема као закуска, практично је непозната на западу земље. Али, то је само једна од њених тајни. Представљамо занимљиву руску причу о овој биљци, која обухвата све од легенде о магијском црвеном цвећу до укусних поришки...

Сеоско становништво широм Русије масовно је славило током ноћи уочи Ивана Купале, како се Ивањдан назива код Руса. Људи су играли коло, прескакали ватру и обављали обреде повезане са плодношћу који се у неким случајевима не могу описати прихватљивим медијским речником...

Један од најтајанственијих обреда везан је за папрат. Народна веровања кажу да у празничној ноћи ова древна биљка, која обично не цвета (јер се размножава помоћу спора), само на један тренутак отвара чаробан цвет који светли јарким црвеним сјајем. Онај ко га убере, моћи ће да види сва скривена блага, ма како дубоко била закопана. Срећник ће стећи и друге магијске способности. Моћи ће да постане невидљив и да се из сваког заточеништва ослободи без напора. Међутим, до овог цвета је тешко доћи, јер га будно чувају нечисте силе.

Папрат често расте на теренима који су богати јодом и овог елемента у њој има много у облику у којем га организам лако усваја, тако да нутриционисти папрат препоручују људима који су изложени ризику од радиоактивног зрачења.

Међутим, у осталим данима и ноћима људи из сасвим других разлога беру најобичнију орлову папрат или бујад, која расте по запуштеним местима, јаругама и влажним рубовима шуме. Млади изданци папрати, до 20 cm дуги, са још свијеним листићима, изузетно су укусни када се усоле или маринирају. Подсећају на печурке, које су омиљена намирница на руској трпези, као и на алге, које су карактеристичне за јапанску кухињу.

Папрат се веома често среће на трпезама становника Сибира и руског Далеког Истока, али је готово непозната западно од Урала, који Русију дели на европски и азијски део. Тешко је рећи зашто је тако. У свежем стању папрат је, истина, отровна, али исто важи и за многе врсте печурака, што Русе ипак никада није спречавало да их путем потапања и термичке обраде ослобађају отрова и од њих припремају на десетине јела.

За становнике Сибира и Далеког Истока папрат није само деликатес, него и потенцијални бизнис. Изданци се беру и три пута заредом усоле у буради (најпре се папрат потапа у 30-процентни раствор соли, затим се добијени раствор просипа и досипа нова вода у којој се количина соли смањује, а затим се исто понавља још једанпут). Стотине тона овако припремљене папрати се затим извозе у Јапан. Туристи који су посетили ову земљу сигурно су пробали јела од папрати, не знајући одакле она потиче.

Очигледно је да су Руси из Сибира навику да припремају јела од папрати усвојили управо од Азијата. Када је припремљена на прави начин, она не само да није штетна, него је, напротив, корисна за здравље. Папрат често расте на теренима који су богати јодом и овог елемента у њој има много у облику у којем га организам лако усваја, тако да нутриционисти папрат препоручују људима који су изложени ризику од радиоактивног зрачења. Сложићете се да после хаварије у Фукушими јела од папрати могу постати све популарнија.

Руси папрат не припремају на источњачки начин, него на начин који је за њих карактеристичан - од ње праве надев за пирошке. Скувану на пари или усољену папрат треба испрати, процедити, помешати са уситњеним куваним јајима, свежим луком, паприком и маслацем. Овим надевом се пуни пециво од киселог теста и пече у руској пећи или у рерни. Пирошке са надевом од папрати једнако добро иду уз чашицу ледене вотке (алкохол такође подстиче ослобађање радиоактивних изотопа из организма - верују Руси...), као и класичне руске закуске, а успут се врши и деконтаминација организма.

Важно је само имати меру.

Росијскаја газета. Сва права задржана.