Љубав утроје на совјетски начин

Филм „Трећа мешчанска улица“ емитован је неко време, а онда је повучен из биоскопа као „аморалан“ - да би се совјетским гледаоцима вратио тек 1970-их. Ипак, у филму уопште нема порнографије. Једноставно, док се одвијају колективизација и индустријализација друштва, грађани настављају да живе и воле. Можда је само ова љубав почела да поприма необичне форме...

Владимир је допутовао у Москву и уселио се код пријатеља Коље који живи у Трећој мешчанској улици. Коља станује у сутеренској соби са младом супругом Људмилом. Односи Коље и Људе услед свакодневице су већ изгубили на страсти и зато, када муж отпутује на службени пут, почиње класичан сиже о прељуби. А онда се муж одједном враћа.

Филм „Трећа мешчанска улица“ је занимљив као рани покушај филма о нетрадиционалним везама. За 1920-е овај филм је био истовремено шокантан и суптилан. Пикантни детаљи љубави утроје приказани су на духовит начин. Сам назив филма, „Трећа мешчанска улица“, поиграва се са француским изразом „menage à trois“ (домаћинство утроје, што заправо означава облик полиаморије, љубавну везу више људи). Прича о прељуби гради се на финим алузијама. Владимир Људмили доноси часопис са симболичним називом „Нови свет“. Такође је игром случаја доводи на аеродром где је она „први пут летела“.

Велики број комичних и тужних сцена у филму је повезан с чињеницом да супружници и љубавник настављају да живе заједно у истој соби. Филм је у иностранству с разлогом приказиван под називом „Кревет и кауч“. Супружнички кревет је супротстављен каучу, на којем се смењују „напуштени“ мушкарци. Све је приказано кроз симболе. Чајник кипи и Коља схвата да су га љубавници оставили да сам вечера. Бокал који подрхтава на сточићу указује Владимиру да је данас он на реду да заузме кауч.

Мајаковски и комсомолци

Савременици су, међутим, пронашли паралелу између филма и чувене приче о љубави Владимира Мајаковског и супружника Брик, Лили и Осипа. Осим сличне приче о развоју односа, један од главних јунака по изгледу подсећана на Мајаковског и такође носи име Владимир. Мајаковски и његова „породица“ су се после приказивања филма у биоскопима посвађали са редитељем.

Међутим, сценариста филма Виктор Шкловски тврдио је да је сиже позајмио из листа „Комсомолска правда“. У чланку се говорило о девојци коју су на излазу из породилишта сачекала два комсомолца, два оца. Како би ситуацију објаснили збуњеним посматрачима, младићи су тврдили да су у социјалистичком друштву заједничке жене нормална појава. Комсомолска љубав не зна за љубомору.

Историја сексуалног питања

Комунистичке идеје су се 1920-их тумачиле на разне оригиналне начине. Тако су се појавиле и теорије о „слободној љубави на совјетски начин“. Мушкарцима и женама просто ништа није требало да скреће пажњу од изградње комунизма.

Наравно, у животу није било лако обрисати обичне људске слабости и емоције. На једноставан и духовит начин о томе говори „Трећа мешчанска улица“. Владимир и Коља су, наравно, љубоморни због своје жене, и никако не желе да „крену даље“. Људмила је затруднела, не може више да поднесе своју двоструку ситуацију и напушта породицу. А у поруци оставља следећу пресуду: „Не враћам се у вашу Трећу мешчанску!“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.