Северна брза храна за више љубави

Научници за руског Крајњег Севера на путу су да направе здраву замену за брзу и индустријску храну која се купује у продавницама, и од које све више људи има здравстене (и репродуктивне) проблеме. Нова брза храна састоји се од плодова Севера: тост од маховине и сос од ирвасовог лишаја. Неке азијске земље већ су показале велико интересовање за ову новину.

Здрава брза храна од плодова еколошки чистог руског Севера. Фотографије: Научни центар за проучавање Арктика, Јамало-Ненецки Аутономни Округ.
Плодови Крајњег Севера

Тресетна маховина и ирвасов лишај су распрострањени у Канади, Финској, Шведској, Норвешкој и на Аљасци, тј. практично у свим северним земљама Европе и Америке. У Русији су најперспективнији крајеви за скупљање тресетне маховине Јамал, Ханти-Мансијски Аутономни Округ, гранични рејони Томске и северни рејони Омске и Свердловске Области.

Истраживачи из Научног центра за проучавање Арктика осмислили су како да од маховине и лишаја - конкретно, од тресетне маховине (Sphаgnum) и ирвасовог лишаја (Cladonia) - произведу прву арктичку брзу храну. Научници са северног полуострва Јамал у западном Сибиру истичу да ова храна обнавља снаге организма после дугих физичких напора. За разлику од обичне брзе хране, она не садржи штетне додатке, конзервансе, ГМО и соју. И чак помаже у решавању демографског проблема.

Нова северна брза храна састоји се од порције препеченог бесквасног тоста израђеног на бази тресетне маховине и кесице са сосом од ирвасовог лишаја. Јело треба прелити кипућом водом и већ за три минута је спремно. Ова брза храна је веома хранљива и има лековита својства. Ирвасов лишај је, наиме, природни антибиотик, а помаже и у лечењу туберкулозе, док се тресетна маховина користи при лечењу бронхијалне астме и многих других обољења.

Брза храна на крају света

Од почетка се сматрало да би арктичка брза храна могла делимично решити проблем снабдевања намирницама на полуострву. На Јамалу, чије се име може превести као „крај света“, влада сурова арктичка клима. Ту живе мали северни народи: Манси, Ненци, Ханти, Сељкупи. Староседелачко становништво је почело да се храни претежно производима из продавница, што је код ових традиционалних узгајивача ирваса довело до појаве различитих алергија и обољења система органа за варење.

„Зашто смо одлучили да створимо корисне производе од тресетне маховине?“, објашњава заменик директора Научног центра, доктор медицинских наука Андреј Лобанов. „Пре свега нас су, наравно, интересовала лековита својства ове биљке. Крећући се кроз црева, тресетна маховина као сунђер упија токсичне материје и алергене и одстрањује их из организма.“ Научници признају да, док су стварали производе од лишаја и маховине, нису могли ни да претпоставе да некога изван Јамала то може да занима. Међутим, испоставило се да исте проблеме са исхраном имају например становници мегалополиса у Индији и Кини.

„Штетна брза храна изазива још један огроман проблем – демографски“, наставља Андреј Лобанов. „Данас се као додатак у већини производа брзе хране, били они од меса, теста или слаткиши, користи соја. Соју су Јапанке својевремено кришом додавале мушкарцима у храну како би смањиле њихов сексуални апетит. Овај производ проузрокује естрогенизацију – повећање количине женских полних хормона у организму. Зато код мушкараца после неког времена долази до атрофије епителног ткива, које је неопходно за сперматогенезу, и настају озбиљне ендокрине болести. Жалосно је што је на овим производима већ одрасло читаво поколење. Ако се ова тенденција не промени, убрзо ће престати репродукција становништва. Све чешће срећемо нови тип мушкарца, са женским грудима, подбулим лицем и беживотним погледом. Као и жене са поремећеним менструалним циклусом, хаотичним емотивним животом, деформисаном фигуром, отеченим делтоидним мишићима, широким раменима. Питање проналажења замене за соју је у сваком случају неизбежно. Ми смо такав универзални додатак-супстрат направили од тресетне маховине.“

Шта има за десерт?

Међу иновативним прехрамбеним производима јамалског научног центра није само брза храна, него и бомбоне, мармелада на бази северног јагодичастог воћа и маховине, чоколада од ирвасовог лишаја, „хлеб из тундре“ (који се 60% састоји од тресетне маховине), па чак и напитак од плодова црне шикше [Empetrum nigrum L., мало бобичасто воће које расте по земљи у областима тундре током кратког арктичког лета - прим. прев. и ур.], брезове коре и алкохола који се добија ферментацијом тресетне маховине. Црна шикша има стимулативни ефекат на организам. Повећава његову способност ревитализације после физичких напора, а при томе не утиче на повећање крвног притиска.

По мишљењу научника, ове производе у исхрани могу да користе не само становници тундре, него и градски канцеларијски радници, како би смањили штетни утицај од претераног седења и стреса.

Може ли се зарадити на арктичким еколошким производима?

Претпоставља се да је зарада могућа. Њихова производна цена би по свој прилици требало да буде нижа него цена производње традиционалне брзе хране. Док је о тржишној цени још увек рано говорити. Тржиште није проучено, слични производи у свету не постоје. Међутим, већ сада се јавља велики број заинтересованих за методологију производње, чак и из иностранства. За процес добијања производа на бази маховине највише се, ма како то чудно звучало, интересује Индокина.

До краја 2014. јамалски научници планирају да започну скромну пробну производњу. Творци арктичких еколошких производа желе да се кључна карика у технологији производње - супстрат од тресетне маховине – производи само на Јамалу. Док се финални производи – хлеб, мармелада или бомбоне – могу производити на било ком месту на свету, укључујући Кину или Индију, ако за тим постоји потреба.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“