Истерн и црвени вестерн

Главни јунаци истерна „Бело сунце пустиње“: друг Сухов, црвеноармејац, један од најпопуларнијих ликова у историји руског филма (у средини), Саид (лево) и цариник Верешчагин, чиновник Руске Империје (десно), кога данашњи руски цариници сматрају својим симболом. Извор: kinopoisk.ru.

Главни јунаци истерна „Бело сунце пустиње“: друг Сухов, црвеноармејац, један од најпопуларнијих ликова у историји руског филма (у средини), Саид (лево) и цариник Верешчагин, чиновник Руске Империје (десно), кога данашњи руски цариници сматрају својим симболом. Извор: kinopoisk.ru.

Истерн и „црвени вестерн“ су филмски жанрови настали у СССР-у као противтежа свом америчком прототипу - вестерну. Неки филмови из ове две групе спадају у најпопуларније руске филмове свих времена. „Руска реч“ представља ова необична филмска дела, са усамљеним јунацима совјетског „дивљег Истока“, добрим Индијанцима и злим каубојима, са много потера, освете, обрачуна, пуцњаве и авантура.

Место дешавања: Дивљи Запад и Средња Азија

Совјетски истерн има два поджанра: истерн у ужем смислу и такозвани „црвени вестерн“. Црвени вестерн је готово идентична копија америчког оригинала. То је филм о каубојима и Индијанцима чија се радња дешава на Дивљем Западу (на пример, „Наоружан и врло опасан“ Владимира Вајнштока или комични вестерн „Човек из булевара Капуцина“). Међутим, док су у америчким филмовима глумили аутентични представници локалних староседелачких народа, у совјетским филмовима Индијанце су играли припадници балканских народа или Монголи.

За разлику од ових филмова, радња „правих“ истерна одвија се на истоку, а не на западу, у азијским републикама Совјетског Савеза („Бело сунце пустиње“, „Официри“, неки од филмова из телевизијског серијала „Државна граница“).

Време дешавања: пре или после Руског грађанског рата

Фрагмент из филма „Официри“.

Радња првих америчких вестерна одвија се у време „ратова са Индијанцима“, тј. освајања дивљих територија на Западу. Као варијанта, радња се некад смештала и у период сукоба између Севера и Југа или на сам почетак 20. века.

Време дешавања истерна је најчешће један од најдраматичнијих тренутака у руској историји - Руски грађански рат, или бурна деценија након овог рата („Бело сунце пустиње“, „Свој међу туђима, туђ међу својима“ Никите Михалкова, „Неухватљиви осветници“ Едмонда Кеосајана).

Главни јунаци: црвеноармејци и пријатељи бледоликих

Сцена из филма „Човек из булевара Капуцина“. Извор: kinopoisk.ru.

У првим вестернима главни јунак (каубој, пионир-досељеник или шериф пограничног градића) био је беспрекорно племенит и поштен. По правилу, то је усамљени јунак, који тражи авантуре, понекад скитница. Током еволуције жанра, он је понекад и пљачкао банке и возове, пуцао на све стране и отимао девојке. Одличан је стрелац (често из пиштоља пуца са висине кука и никад не промашује), изванредан јахач, сталожен и независтан, егоцентричан индивидуалац. Следи само своје личне циљеве, била то лака зарада или освета.

Моралност главног јунака истерна увек је на највишем нивоу. Он поступа на основу идеја и у име општег добра. Главни јунак ни у ком случају није индивидуалац и усамљеник, већ је готово увек члан неког колектива или групе (на пример, припадник Црвене армије или Ванредне комисије за борбу против контрареволуције и саботаже - ЧК), који тежи ка вишим циљевима.

Притом главни јунак у совјетском филму нема обавезно само херојске особине и не поседује неке изванредне способности. Он може бити физички слаб, лош јахач или никакав стрелац, као мистер Фист у филму „Човек из булевара Капуцина“, например, или Петруха у филму „Бело сунце пустиње“. Његова главна снага је свест о сопственој идеолошкој исправности.

За истерн је карактеристично да је састав позитивних јунака интернационалан (Циганин Јашка у „Неухватљивим осветницима“ или Саид, припадник народа из Средње Азије у „Белом сунцу пустиње“ итд).

Споредни јунаци

Сцена из филма „Човек из булевара Капуцина“. Извор: kinopoisk.ru.

У класичном вестерну позитивни јунаци су само каубоји, док су Индијанци приказивани као злотвори. Сељаци и обични грађани приказани су само летимично. Обично су то људи који нису у стању да одбране своје интересе и ставове, који признају власт јачег и који од главног јунака очекују помоћ (класичан пример: „Седморица величанствених“).

Црвени вестерн приказује Индијанце са симпатијом, као потлачен народ који се бори за своја права. Сељаци такође имају најпозитивније особине.

Љубавна прича

Сцена из филма „Бело сунце пустиње“. Извор: kinopoisk.ru.

У западном вестерну готово увек постоји љубавна прича. Хероина је племенита девојка, жртва, као у филму „Мекенино злато“, а понекад вешта варалица или чак проститутка. Јунак вестерна има велики број бивших драгана и омиљен је међу женама.

Што се романтике у истернима тиче, у већини случајева ње једноставно нема. Изузетак чине црвени вестерни, у којима постоји хероина (на пример, ћерка власника плантаже Појндекстера у „Јахачу без главе“, а некад је то и идеализована певачица из салона). Међутим, све у свему јунак у љубави није обавезно много искусан нити успешан.

У истернима у ужем смислу романтична прича по правилу не постоји. Јунак је или већ ожењен (као Сухов из „Белог сунца пустиње“, који својој драгој пише писма) или је једноставно сувише заузет мислима о Светској револуцији. Понекад, као у филму „Свој међу туђима, туђ међу својима“, женских ликова уопште и нема.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском