Незнана лица Првог светског рата

Изложене су фотографије, разгледнице, плакати, часописи из приватних збирки Подстаницког, Снопкова, Чапкине, Нагапетјанца и других колекционара. Извор: Росијска газета.

Изложене су фотографије, разгледнице, плакати, часописи из приватних збирки Подстаницког, Снопкова, Чапкине, Нагапетјанца и других колекционара. Извор: Росијска газета.

Ове године, у којој цео свет обележава 100-годишњица почетка Првог светског рата, Сверуски музеј декоративно-примењене уметности приређује изложбу „Сведоци Првог светског рата“, коју чине материјали из приватних колекција. Многи тренуци из Првог светског рата су постали прави митови, али бројне детаље више није могуће реконструисати.

Фотографије нам помажу да себи дочарамо реалност почетка рата. Овде видимо како император Николај II објављује улазак Русије у рат. Пред Зимским дворцем у Санкт Петербургу тиска се гомила, атмосфера је напета. Људи још нису сасвим свесни каква их будућност чека. Највише је портрета. Нека лица препознајемо, као што су император, велики кнез Николај Николајевич, генерал Алексеј Брусилов... Али већином су то обични људи. Зидове изложбеног простора покривају аматерске фотографије. Има их на стотине, то су лица једноставних људи, војника, официра, безимених јунака из полузаборављеног рата.

Први светски рат је слабо проучен у поређењу са догађајима који су уследили у руској историји, као што су Октобарска револуција, Руски грађански рат и Други светски рат. Многи тренуци из Првог светског рата су постали прави митови, али бројне детаље више није могуће реконструисати. „Успео сам да утврдим имена око пет процената људи који се појављују на фотографијама“, објашњава кустос изложбе Андреј Строганов. „Можемо барем да им погледамо у очи, тим људима који су једноставно ишли у смрт.“

Извор: Росијска газета.

Почетак рата је време јачања националне свести. Људи су помагали фронту како су могли. На изложби је сакупљен велики број плаката који апелују на људе да дају новчане позајмице у корист војске на фронту. Прве позајмице су се појавиле 1915. Државне обвезнице су продаване обично са каматом од 5% годишње. До 1916. руски финансијски систем је био исцрпљен и продаја обвезница је постала масовна. Новац је требало да буде враћен после рата. Али то се није догодило. После револуције 1917. бољшевици су одбили да плаћају царске дугове.

„Батаљон смрти“

У Санкт Петербургу тек што је завршено снимање филма „Батаљон смрти“ о женском добровољачком одреду из Првог светског рата. Филм је режирао један од најбољих руских режисера Дмитриј Месхијев, а продуцент је Игор Угољников, који је продуцирао и филм „Брестовска тврђава“ о продору нациста на територију СССР-а. Угољников наводи да је управо на снимању овог филма о Другом светском рату добио идеју да сними филм о неоправдано заборављеном Првом светском рату.

Изложене су фотографије, разгледнице, плакати, часописи из приватних збирки Подстаницког, Снопкова, Чапкине, Нагапетјанца и других колекционара. У часописима из тог времена исмевани су ратни профитери. „Ратови увек почињу због нечијих економских интереса и тако је одувек било“, сматра Строганов и додаје: „Али подвиге обичних људи ништа не може избрисати. Они који су отишли у рат као добровољци, извршили јуначка дела, постали инвалиди - све су то хероји.“

Према речима Строганова, Министарство културе РФ ће наставити да организује серију историјских изложби о херојским тренуцима из руске историје. Већ у мају је планирана изложба о Великом отаџбинском рату и најављено је да ће у музеј стићи права оклопна возила.

Изложба траје до 25. маја. Адреса: Делегатска улица 3, Москва.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“