Странци у руским филмовима: од 1920-их до данас

Сцена из филма „Код Апокалипсе“ (2007). Извор: kinopoisk.ru.

Сцена из филма „Код Апокалипсе“ (2007). Извор: kinopoisk.ru.

Однос према странцима у Русији одувек је био контроверзан: или се на њих гледало као на лукаве и моћне непријатеље, или као на културне и имућне пријатеље из иностранства. Овакав став одражавао се и на ликове странаца у совјетским и руским филмова. „Руска реч“ представља ове промене на примерима из совјетске и постсовјетске кинематографије кроз више деценија.

Потлачени

Совјетска кинематографија из 1930-их приказује живот у СССР-у као слободан и безбрижан, за разлику од суморне реалности која је владала у капиталистичким земљама. Ипак, нису сви странци у совјетским филмовима тог времена приказани као непријатељи и зликовци. Често се радило о поштеним и добрим мушкарцима и женама који се боре против тлачитељског капиталистичког система.

Филмови попут „Велике игре“ из 1934. и „Црне коже“ из 1931. говоре о америчким фабричким радницима, који су били слабо плаћени или су изгубили посао у САД, а у СССР-у су започели нови живот. „Циркус“ је музичка комедија снимљена 1936. у стилу најбоље тадашње холивудске продукције и, између осталог, бави се проблемом расизма.

Главну улогу, америчку циркуску уметницу Мерион Диксон, тумачи совјетска филмска звезда Љубов Орлова. Јунакиња има дете са човеком друге расе и уцењује је њен менаџер. Разумевање и нову љубав налази тек у Совјетском Савезу.

Одломак из филма „Циркус“ (1936).

Непријатељи

С почетком Хладног рата времена су се променила. Совјетске власти странце доживљавају као непријатеље. Крајем 1940-их појављују се високобуџетни пропагандни филмови немилосрдни према америчким политичарима и милитаристима који су настојали да поремете крхки мир у свету.

Један од првих антиамеричких филмова био је „Сусрет на Елби“ из 1949. У овом остварењу Љубов Орлова поново глуми Американку, овога пута гламурозну шпијунку која ужива у цигаретама.

Током наредних година у ратним филмовима странци су углавном били нацисти – хладнокрвни, окрутни и цинични, док су у политичким и шпијунским трилерима они били препредени шпијуни који покушавају да се дочепају војне тајне или изврше неку саботажу.

„Мртва сезона“ је филм снимљен 1968. и у њему се ова два типа комбинују. Злочинац у филму је бивши нацистички професор. Он проналази гас који људе преображава у послушне робове, а затим покушава да га прода неименованој западној обавештајној служби. Овај негативни јунак изузетно је нехуман и моћан, па се може упоредити са било којим злим суперхеројем из америчких стрипова тог времена.

Сцена из филма „Мртва сезона“ (1968). Извор: kinopoisk.ru.

С друге стране, одмах након рата, лик тихог и савесног странца и даље је био актуелан. „Руско питање“, филм из 1947, говори о поштеном америчком новинару који долази у посету СССР-у и пише књигу раскринкавајући њоме мит о сиромаштву и тоталитаризму у Совјетској Русији. Ова књига изазива скандал у Америци, што ће му на крају уништити каријеру, па чак и брак.

„Бића са друге планете“

Почев од 1970-их странци су често долазили у Русију, ради посла или из других разлога. Из филма преселили су се у стварни живот. Сада су то били људи које сте могли да видите на улици, па су разлике у култури, навикама и понашању постале очигледне.

Долазак страних грађана одразио се и на филмске јунаке – приказивани су као ексцентрици, а често и као „бића са друге планете“. Били су интелигентни и помало неспретни, као професор Бил Хансен у „Јесењем маратону“, снимљеном 1979. Хансен уопште не познаје совјетски начин живота, али је врло радознао, што често доводи до комичних ситуација.

Одломак из филма „Јесењи маратон“ (1979).

Странци су још приказивани и као раскалашни, неспутани и самоуверени, попут Италијана у високобуџетном акционо-авантуристичком филму „Невероватни доживљаји Италијана у Русији“ из 1973. Ликови носе необичну одећу, бучни су и понашају се чудно, али су у суштини шармантни. У сваком случају, током 1970-их ликови странаца постали су далеко позитивнији.

„Цивилизовани“

Крајем 1980-их званична идеологија СССР-а изгубила је своју снагу. Животни стандард је опао, док су криминал и корупција били у порасту. У таквим околностима совјетски грађани почели су да доживљавају Запад као неку врсту „обећане земље“. Идеолошка матрица се истрошила и они су почели да верују да се – супротно од тадашње стварности у СССР-у и Русији – на Западу живи безбрижно, слободно и богато.

Овај тренд постао је најизразитији токо 1990-их. Странце су видели као цивилизован, образован и богат свет, који у сусрету са „хаотичним и дивљим“ руским друштвом доживљава културолошки шок. У филму снимљеном 1993. „Прозор ка Паризу“, врата ормана једне санктпетербуршке „комуналке“ (стана у коме живи више породица) крију прозор који води на кров париског апартмана. Лепа и префињена Парижанка Никол, која живи у овом апартману, доспева у Санкт Петербург и среће тамошње станаре. Они користе могућност путовања кроз прозор и покушавају да зараде новац на рачун лаковерних Француза, доводећи Никол до ивице нервног слома.

Сцена из филма „Интердевојка“ (1989). Извор: kinopoisk.ru

Постоје многи филмови који Запад приказују као богат и напредан део света, али ипак имплицирају да странци имају исте проблеме као и Руси. Заједничка тема филмова „Интердевојка“ из 1989, „Америчка кћи“ из 1995. и „Зимска вишња 2“ из 1990. је живот жене која се удала за странца и одселила у иностранство. То је био сан многих совјетских девојака 1980-их и 1990-их. Међутим, ове приче најчешће немају срећан крај, јер се испоставља да јунакиње нису постале задовољније иако су за собом оставиле тежак живот у родној земљи. Руски ликови се тешко сналазе у западном свету, који јесте богат и леп, али се у њему живи по другачијим друштвеним нормама.

Исти су као ми

Коначна промена десила се током 2000-их. Русија се после дуготрајне кризе опоравила и постала значајан фактор у светској економији. Мит о бољем животу у иностранству устукнуо је пред реалношћу. У савременим руским филмовима странци нису представљени као непријатељи, али ни као добротвори. У суштини, они су људи који имају исте емоције и жеље као и Руси.

У филму „Рат“ из 2002. руски војник и амерички глумац боре се раме уз раме како би спасили глумчеву вереницу, коју су отели наоружани Чечени. У новијем акционом филму „Код Апокалипсе“ из 2007. специјални агенти ФСБ и ЦИА сарађују у покушају да спрече нуклеарну претњу, а оваква подела улога указује на успостављање новог кинематографског обрасца.

Росијскаја газета. Сва права задржана.