Роман као оружје: „Доктор Живаго“ у шпијунској игри

Изненађујућа чињеница о умешаности ЦИА у прво издање романа на руском језику чини окосницу нове књиге Петре Куве и Питера Фина „Случај Живаго“. На фотографији: Борис Пастернак. Извор: ИТАР-ТАСС.

Изненађујућа чињеница о умешаности ЦИА у прво издање романа на руском језику чини окосницу нове књиге Петре Куве и Питера Фина „Случај Живаго“. На фотографији: Борис Пастернак. Извор: ИТАР-ТАСС.

Новинари и научници Петра Куве и Питер Фин провели су много година настојећи да открију истину о првом издању једног од најчувенијих руских романа. Испоставило се да је славни Пастернаков „Доктор Живаго“ на руском језику објавила ЦИА у склопу свог пропагандног рата против СССР-а. Куве и Фин за „Руску реч“ говоре о резултатима истраживања наведеним у њиховој новој књизи „Случај Живаго“.

После вишедеценијског труда познати руски писац Борис Пастернак је 1956. завршио свој најпознатији роман „Доктор Живаго“, епску причу о љубави и патњи. Дело је одступало од званичне херојско-радничке естетике. Совјетске власти нису дозволиле да се роман штампа, али је рукопис тајно пренесен у Италију. На крају је завршио у рукама ЦИА. То што многи нису значи јесте да је управо америчка агенција објавила прво издање на руском језику и представила га на Светској изложби у Бриселу 1958.

Изложба је била ретка прилика да велики број совјетских грађана посети неку манифестацију на Западу – Белгија је издала око 15.000 виза посетиоцима из СССР-а. Зато је то била одлична прилика да ЦИА дистрибуира тек одштампану књигу. „Овај роман има велики пропагандни значај“, стајало је у допису ЦИА упућеном шефовима одељења за СССР, „не само због саме поруке која наводи на размишљање, већ и због околности под којима је штампан: имамо прилику да грађане Совјетског Савеза подстакнемо да се запитају шта то није добро у вези са њиховом владом, када овако вредно књижевно дело највећег живог руског писца не сме да буде објављено у његовој сопственој земљи.“ Издање из 1958. било је тек прво у низу. Следеће године ЦИА је објавила џепно издање у меком повезу, приписано фиктивном издавачу, које је требало да буде подељено совјетским и источноевропским студентима на Светском фестивалу омладине и студената за мир и пријатељство у Бечу 1959.

Гласине су истините

Овај роман има велики пропагандни значај, не само због саме поруке која наводи на размишљање, већ и због околности под којима је штампан.

допис ЦИА упућен шефовима одељења за СССР

Изненађујућа чињеница о умешаности ЦИА у прво издање романа на руском језику чини окосницу нове књиге Петре Куве и Питера Фина „Случај Живаго“ недавно објављене у издању „Пантеона“. „Интересантна је и сама прича о овом роману – од настанка до контроверзе око Нобелове награде“, каже Куве, предавач на Санктпетербуршком универзитету. Како је почела да разоткрива тајне око обављивања романа, прича је постајала све интригантнија.

Куве је још 1990-их дошла до сазнања о улози коју је одиграла холандска обавештајна служба (БВД). Бивши службеник ове организације рекао јој је да је БВД на захтев ЦИА помогла да се роман у Холандији објави на руском језику. „Први чланак који сам написала бавио се реконструкцијом догађаја и заснивао се на холандским, белгијским, француским, руским, немачким и америчким изворима“, рекла је Куве. Чланак је објављен у јулу 1998. у једном амстердамском књижевном часопису, са „донекле неодређеним крајем.“ У јануару 1999. на основу овог чланка снимљена је популарна телевизијска документарна емисија.

Емисију су гледала и двојца бивших агената БВД умешаних у операцију „Живаго“. Један од њих, Кес ван ден Хувел, у својим 80-им, био је вољан да изнесе још података. „Посетила сам га неколико пута“, каже Куве. „Рекао ми је да је ЦИА била главни иницијатор пројекта 'Живаго', што је било прво конкретно сведочанство о умешаности ове агенције.“

Питер Фин, садашњи уредник тема из националне безбедности у „Вашингтон посту“ и бивши шеф московског дописништва, писао је о овоме 2007, а две године касније први је од ЦИА затражио да види документа у вези са случајем „Живаго“. Захтев му је одбијен: „Први одговор који сам добио био је једноставно – не“, каже Фин. „Наравно, као и сваки новинар, не одустајем лако.“

„Питер је разговарао са неколико бивших службеника ЦИА“, наставља Куве. „Они су скренули пажњу на ово Одељењу за историјске записе и историчари из агенције показали су извесно интересовање...“ Најзад, три године после Финовог првобитног захтева, аутори су добили документа на која су чекали. Гласине о умешаности ЦИА у објављивање издања из 1958. „шириле су се, и о томе се спекулисало готово од тренутка кад се књига појавила“, објаснио је Фин, али агенција је тек сада „коначно признала своју улогу у томе“.

Узбудљиви тренуци

Куве и Фин су добијање докумената ЦИА августа 2012. описали као „најбољи тренутак“. „Стигла су редовном поштом на Питерову кућну адресу у Вирџинији“, каже Куве. Током наредних месеци аутори су отишли у Милано да би интервјуисали сина Ђанђакома Фелтринелија, првог издавача романа „Доктор Живаго“ на италијанском језику. Књига се појавила 1957. у Италији. Куве се сећа: „Тада ми је Питер дао документа. Био је то диван дан, па сам седела на клупи у једном малом парку са хрпом папира преда мном. Била сам узбуђена. Истраживања сам започела још 1997. Да ли ће ово бити ,велико финале‘?“

„Одмах сам знала да је ЦИА била умешана у штампање првог издања романа на руском језику“, прича Куве. Документа су била редигована, али су аутори успели да „докуче имена“ и да сазнају више о актерима овог догађаја на основу архивске грађе и интервјуа. Други „узбудљив тренутак“ за Фина био је контакт с рукописом прокријумчареним за Фелтринелија. „Странице су биле повезане канапом и на њима је био Пастернаков рукопис“, сећа се он.

Књига „Случај Живаго“ почиње описом догађаја из маја 1956, када је кријумчар рукописа, италијански новинар Серђо д’Анђело, кренуо у сеоску дачу у Переделкино да убеди Пастернака да му преда своје дело. Аутори су обавили интервју са д’Анђелом, који је и сам написао књигу о „случају Пастернак“.

Тајне које треба открити

Лични сусрети аутора са људима из Пастернаковог окружења дају књизи ноту животности и аутентичности. Иако су се описани догађаји одиграли пре више од пола века, радња је често напета као у шпијунском трилеру. Због реорганизације у оквиру ЦИА, поменути документи постали су доступни за јавност почетком ове године, док су Куве и Фин имали ексклузивни приступ материјалима у време када су радили на књизи.

Документа сведоче и о умешаности Британаца. Неименовани британски агент успео је да фотографише рукопис романа „Доктор Живаго“ и да га проследи ЦИА. По речима Фина, постоје још једна или две тајне које тек треба открити: „Једно од најважнијих питања је име човека који је рукопис проследио британској обавештајној служби.“

Фин каже: „Дошли смо до малих и великих открића, на основу фрагмената преписке америчког конзула из Минхена са Стејт департментом о разговору с једном од особа која је била укључена у превод романа.“ Од првих открића до којих је дошла Куве крајем 20. века, до овогодишње интересантне публикације, аутори су доживели праву књижевну авантуру. „Ово је заиста фасцинантно путовање“, закључио је Фин.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“