Како руско парно купатило чисти тело и душу

„Гарава бања“

Парно купатило се сматрало сакралним местом, јер се доживљавало као спој свих стихија природе: воде, ваздуха, ватре и земље. Руси су у стара времена веровали да се те стихије током купања преносе на човека и чине га снажним и здравим. Данас многи више нису сујеверни, али традиција одласка у парно купатило не само да не јењава, него још постаје све популарнија.

„Странци се одушеве када сврате у наше парно купатило, а после парења су у шоку“, каже за ТВ канал „Русија“ Григориј Соловјов, заменик председника савета директора „Сандуновских парних купатила“, најстаријих у Москви.

Фото-галерија: Купатило „Сандуновски“: од Пушкина до данас

У Старој Русији су сељани увек почињали да граде кућу тако што би најпре саградили парно купатило. То су најчешће биле мале брвнаре са вратима и једним прозором који је направљен врло високо, готово испод таванице.

„Гарава бања“ је традиционална врста руског парног купатила. Она није имала димњак, тако да је сав дим из ложишта одлазио кроз отворе у крову и зидовима. Због тога су таваница и зидови у парном купатилу увек били чађави и морали су се прати пре сваког новог купања. Пре парења се сва врата и прозори широм отварају, да уђе свеж ваздух. Нико није почињао да се пари док се сав дим не изветри, јер је у противном могло доћи до тровања угљен-моноксидом. И поред свих потешкоћа у припремању оваквог парног купатила, „гарава бања“ је јединствена по својој стерилности и може се упоредити са операционом салом, тако да ова врста парног купатила и даље најблаготворније делује на здравље.

„Они који опслужују парна купатила често сматрају да је само ‘гарава бања’ право руско купатило. Па ипак, таква купатила сада преовлађују само у провинцији, по селима на северу европског дела Русије и у Сибиру“, каже Антон Романченко, управник комплекса парних купатила „Охта“.

„Бела бања“

Временом је „гарава бања“ добила димњак и постала „бела бања“. Трећину простора у таквом парном купатилу заузима камена пећ. Она одозго загрева камење, а оно загрева унутрашњост парног купатила. Када се камење добро загреје, ватра се гаси и одвод у оџак се затвара вратанцима. Тада почиње парење. Сви се пењу на горње полице, где је пара врелија. Данас је то у Русији најраспрострањенија врста парног купатила.

Сада се у Русији човек може парити и „успут“, тј. у специјално опремљеном камиону или минибусу. На каросерију такве „ауто-бање“ монтирана је пећ са котлом за воду. Унутра је опремљена просторија за парење, има чак и туш-кабину. Ложиште за дрва се из безбедносних разлога износи напоље. Каросерија се изнутра облаже фолијом и даскама да би боље држала топлоту.

„Био сам једном у правом руском парном купатилу. Такве ‘бање’ се могу срести само далеко у провинцији. То је када те негде у тајги затворе у право парно купатило, загреју га како треба, па ти умотају главу у пешкир, умоче у воду брезове метлице и тако снажно те шибају, да ‘као опарен’ изјуриш напоље на снег, зарониш у ледену воду и схватиш колико си срећан. Тако нешто може да се доживи само у Русији“, каже Јегор Черњегов-Номеров, академски солиста (бас) и велики љубитељ парних купатила. Он је посетио сва позната парна купатила у свету. Сваке зиме одлази у Аустрију да посети тамошњу сауну, али чак ни тамо никако не може да заборави осећања која дарује руско парно купатило.

„Човек који опслужује парно купатило у извесном смислу је лекар који полаже заклетву ‘немој нашкодити ни госту, ни себи’. Његов посао је прилично тежак. Ту је потребно много физичког напора“, прича за ТВ канал „Русија“ Марат Хаиров, председник међународне асоцијације за промовисање културе коришћења парних купатила. „Он мора да има посебна медицинска знања да би правилно користио брезову метлицу и треба стално да води рачуна о стању у коме се гост налази, и да у зависности од тога одлучи када ће пустити више, а када мање вреле паре.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.