Први музеј Великог рата

Извор: ИТАР-ТАСС.

Три године и 292 милиона рубаља

Историја музеја почиње у време последњег руског императора Николаја II. Када је 1911. обележавана 200-годишњица Царског села, летње резиденције царске породице, Николај II је добио драгоцен поклон: колекцију гравира, слика, икона и карата које су приказивале војну историју Русије од најстаријих времена. Ове драгоцености руском императору је подарила Јелена Третјакова, удовица Сергеја Третјакова, брата оснивача познате Третјаковске галерије у Москви. Император је био одушевљен поклоном и наредио је да се сагради посебна зграда за „Ратни архив Русије“, односно музеј војничке славе Русије. Изградњу ове својеврсне „палате ратова“ финансирала је Јелена Третјакова.

Од првих дана учешћа Русије у Првом светском рату у архив су пристизали трофеји са фронта који су касније постали основа колекције музеја. Зато је архив преименован у музеј Великог рата. Царева Палата ратова је завршена почетком 1917. али су музеј већ 1918. затворили бољшевици. „Тешко је замислити како се осећала Јелена Третјакова која је драгоцену колекцију сакупљала скоро целог живота и потрошила велики део свог иметка на изградњу музеја који је радио само годину дана“, каже Јелена Таратинова, директор музеја-резервата „Царско село“. „Нико не зна шта се са Јеленом Третјаковом догодило након затварања музеја. Једноставно је нестала.“

Здање Палате ратова је враћено музеју „Царско село“ тек 2010. Одмах је одлучено да се зграда реновира и да у њој поново буде отворен музеј Великог рата. Обнова музеја је трајала три године и коштала 292 милиона рубаља. Новац је обезбеђен из федералног буџета.

Ретке заставе

У центру музејске експозиције је модел француског ловачког авиона типа „Њепор-17“ који се активно користио у тадашњим борбеним дејствима. Макета авиона је причвршћена за свод музеја на коме се још могу видети избледеле фреске, откривене током рестаурације испод слојева малтера.

Извор: ИТАР-ТАСС.

Богату колекцију музеја чине војне униформе, фотографије, оружје, различити предмети из ратне свакодневице и разноврсни документи. „Униформе и одећа су најинтересантнији део експозиције сваког музеја, каже старији научни сарадник Државног музеја-резервата „Царско село“ Алексеј Рогатњев. „Посетиоци музеја их са посебном пажњом разгледају јер су то тродимензионални предмети различитих боја, а не само слике у две димензије. Униформе најбоље дочаравају атмосферу тог времена и ратну свакодневицу.“

У једној од музејских сала у стакленој витрини су изложене парадне униформе и мундири чланова царске породице. Свако од њих је водио пук (око 4000 људи).

У музеју се чува изузетно драгоцен и редак експонат: црно-жуто-бела застава царске Русије. Будући да је за поседовање ове заставе све до краја Другог светског рата била прописана казна стрељањем, данас су заставе са царским грбом из времена Великог рата права реткост.

На мањем екрану који се налази на зиду сале може се прочитати преписка Николаја II и Вилхелма II: ту су телеграми послати непосредно пред почетак сукоба, у којима руски император моли немачког кајзера да спречи рат који је на помолу. Николај II се потписује као Ники, како би Вилхелма подсетио на њихово пријатељство. За сада су телеграми доступни само на руском језику, као и све остале историјске информације које посетиоци музеја могу прочитати на великим мониторима. Планирано је да се у наредних шест месеци појави и верзија на енглеском језику.

Тигањ штити од метака

Међу експонатима је и обичан гвоздени тигањ какве су пилоти стављали испод седишта да би се заштитили од метака. На сачуваним фотографијама могу се видети пси и коњи са гас маскама. Изложене су и гас маске које је управо за време Првог светског рата конструисао руски научник Николај Зелински.

У музеју се чува оригинални „Ford T Touer“ из времена Првог светског рата и аутомобил из ексклузивне серије „ Ford Model T“ који је америчка фабрика „Ford Motor Company“ производила од 1908. до 1927. До данас је сачувано мало оваквих аутомобила јер су се релативно брзо кварили.

Више о Првом светском рату

Почетком 20. века у руској војсци се први пут појављују ауто-јединице. Када је почео Први светски рат било је 5 ауто-јединица, 6 специјалних штабних ауто-јединица за потребе војног ресора, као и једна ауто-јединица за обуку.

На фронту су биле ангажоване две ауто-јединице и мотоциклистичко одељење. Исти број мотомеханизованих јединица налазио се и у резерви. Руска војска је користила теретна, санитетска и штабна возила произведена у „Ford Motor Company“.

До новембра 1917. у руској војсци је било већ 22 ауто-јединице и скоро 10.000 аутомобила. На основу карактеристика аутомобила изложеног у музеју можемо претпоставити да је произведен између 1908. и 1914.

У Палати рата постоји и галерија портрета витезова Ордена светог Георгија Победоносца. Ово одликовање могли су да добију не само племићи, него и обични војници за исказану храброст. У време Првог светског рата појавио се термин „масовни хероизам“. Због великог броја носилаца Ордена светог Георгија у сваком пуку се гласало чији ће се портрет наћи у галерији. Током Првог светског рата Георгијевски крст (награду за ратне заслуге и исказану храброст за ниже чинове) добило је милион и по људи.

Адреса музеја: Г. Пушкин, Фермскаја дорога 5А.

Росијскаја газета. Сва права задржана.