Војна музика из целог света поново на Црвеном тргу

„Спаска кула“ је један од највећих фестивала војне музике на свету. Извор: Росијска газета.

„Спаска кула“ је један од највећих фестивала војне музике на свету. Извор: Росијска газета.

На Црвеном тргу, у самом центру Москве, 30. августа је почео Међународни фестивал војне музике „Спаска кула“ (назив једне од кула Московског кремља). На манифестацији ће учествовати преко хиљаду и по музичара и уметника из различитих крајева света. Наступиће дувачки оркестри, плесне групе, акробате и мајстори борилачких вештина. Биће изведен и програм акробација на коњима (џигитовка), док су за децу организоване посебне радионице.

За време фестивала Црвени трг ће бити тешко препознати, јер ће се на њему налазити трибине са седам и по хиљада места. На једном од највећих фестивала војне музике на свету, који од 2009. окупља музичаре из преко 40 земаља, очекује се преко 56 хиљада посетилаца. Фестивал траје девет дана, а програм сваког дана почиње у 11 сати пре подне и траје до дубоко у ноћ. Ове године се очекују музички ансамбли из Италије, Грчке, Бугарске, Ирске, Швајцарске, Казахстана, Турске. Допутоваће и популарна француска певачица Миреј Матје. Међу учесницима је и група таоистичких монаха из Кине са програмом источњачких борилачких вештина, као и оркестар Председничког пука Московског кремља Федералне службе обезбеђења Русије. Овај оркестар је наступао са немачким рок саставом „Scorpions“ и са Кеном Хенслијем из групе „Uriah Heep“, а снимио је музику за 40 филмова и спортских манифестација, укључујући Олимпијске игре 1980.

Први светски рат и јахање

„Ове године цео свет обележава сто година од почетка Првог светског рата“, каже директор Државног историјског музеја Алексеј Левикин. „Зато су организатори као тему фестивала изабрали управо овај догађај. На дан отварања 500 људи ће кроз извођење историјске реконструкције дочарати атмосферу војних година.“ Начелник војног оркестра Почасне страже Константин Петрович нам је открио тајну: војници 154. посебног пука учествоваће у програму одевени у униформе из 1914.

Осим музичког и историјског програма, на фестивалу ће бити приказана „џигитовка“ (акробације на коњима) у извођењу познатог француског акробатског јахача Лоренца, док ће Кремаљска школа јахања заједно са Кремаљским пуком извести показани наступ са коњима. За извођење џигитовке на Црвеном тргу ће бити постављен посебан терен за коње. А деца ће на истом месту моћи да јашу поније и то у оквиру дечијег дела фестивала под називом „Спаска кула за децу“. За најмлађе ће бити постављен и специјални дечји градић са различитим интерактивним играма.

Војни маршеви

На фестивалу ће по први пут наступити Заједнички оркестар војних јединица при МУП-у Русије и севастопољски Војни оркестар штаба Црноморске флоте. Свираће и најстарији ансамбл војне музике у земљи – Централни оркестар Министарства одбране, основан 1927.

Први пут ће у програму учествовати и чувени Ансамбл песме и плеса руске војске „Александров“. Додајмо да то није једини плесни ансамбл који ће наступити. Из Мексика, наиме, долазе народни плесни ансамбл „Теночтитлан“ и оркестар „Банда Монументал“, а из Ирске оркестар гајдаша. Наступиће и војни оркестри из Грчке, Бугарске и Швајцарске.

Посебну пажњу привлачи наступ турског дувачког оркестра „Мехтер“, који постоји од 13. века. Музичари свирају на аутентичним средњовековним инструментима, а њихов репертоар претежно чине османлијски војни маршеви из различитих епоха.

Према владајућим стереотипима, овакви музички фестивали су само дуги концерти на којима посетиоци по цео дан седе и слушају музику. Међутим, у случају „Спаске куле“ то није тачно. Програм је конципиран тако да ће посетиоци током девет дана увек моћи да изаберу између неколико различитих догађаја. А и сам садржај који фестивал нуди им неће дозволити да се досађују, јер их очекују источњачке борилачке вештине, војне параде, концерти, фасцинантни сценски прикази, демонстрација оружја, дечји фестивал, различите радионице и много тога другог.

Програм фестивала погледајте на kremlin-military-tattoo.ru.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“