Шоу-програм „на ивици нервног слома“

У званичном програму овогодишње „Спаске куле“ учествовало је двадесет седам оркестара. Извор: Росијска газета.

У званичном програму овогодишње „Спаске куле“ учествовало је двадесет седам оркестара. Извор: Росијска газета.

На Црвеном тргу у Москви је од 30. августа до 7. септембра одржан музички фестивал „Спаска кула“, назван по једној од кула Московског кремља. У програму су учествовали музичари из Италије, Кине, Србије, Мексика, Швајцарске, Ирске, Јерменије, Казахстана и Турске. Црвени трг се много пута тресао од овација и аплауза, а основни тон фестивалу дале су историјске реконструкције у војним униформама с почетка прошлог века.

Ове године је међународни музички фестивал „Спаска кула“, који се већ седми пут одржава на Црвеном тргу у Москви, био посвећен стогодишњици почетка Првог светског рата и зато су основни тон фестивалу дале историјске реконструкције у војним униформама с почетка прошлог века.

Магија Црвеног трга

„За мене наступ на најважнијем тргу у земљи пре свега значи узбуђење“, рекао је за „Руску реч“ Јевгениј Филатов, кларинетиста Централног оркестра Ратне морнарице. „Ово ми није први пут да свирам на Црвеном тргу, па ипак сваки пут осећам неку посебну радост.“ Руски оркестар Ратне морнарице, под руководством капетана прве класе диригента Алексеја Карабанова, годинама учествује на фестивалу „Спаска кула“. То је један од најбољих војних оркестара у земљи, који се редовно појављује на најпрестижнијим концертним подијумима. Музичари су марширајући извели одломак из симфонијске свите „Шехерезада“ Николаја Римског-Корсакова, чије име, иначе, оркестар носи.

Ирски гајдашки оркестар „Уједињени музиком“ у Москви је по први пут – право са аеродрома стигли су на пробу и били су одушевљени лепотом храма Василија Блаженог. Џим О’Хејган, руководилац оркестра, био је веома узбуђен пред излазак на Црвени трг. „Служио сам у ирској војсци 23 године. А након тога, пошто сам пре пар година отишао у пензију, одлучио сам да окупим свој оркестар. Притом сам позвао да ми се прикључе како ирске музичаре, тако и музичаре из Северне Ирске“, рекао је он за „Руску реч“. Оркестар чине укупно 53 музичара из ове две земље. Они су на трг изашли међу првима и извели руску песму „Каћуша“, једну од најпрепознатљивијих песама Великог отаџбинског рата 1941-1945.

Извор: Росијска газета.

„Повратак у Москву је веома емотиван догађај, као остварење сна. Учествовали смо у бројим манифестацијама у разним земљама, али ‘Спаска кула’ је заиста једини фестивал војне музике овог типа“, рекао је за „Руску реч“ Лео Сорсија, диригент оркестра „Banda Monumental de México“. Овај оркестар већ други пут учествује на фестивалу „Спаска кула“. Они су заједно са плесним ансамблом „Теночтитлан“ приредили спектакуларни музичко-плесни шоу. Уз ватрене латиноамеричке ритмове у извођењу дувачког оркестра у традиционалним мексичким оделима, плесачи су приказали историју мексичког плеса – од Индијанаца и првих конкистадора до наших дана.

Историјска реконструкција


Војна музика из целог света поново на Црвеном тргу
На Црвеном тргу, у самом центру Москве, 30. августа је почео Међународни фестивал војне музике „Спаска кула“ (назив једне од кула Московског кремља). На манифестацији ће учествовати преко хиљаду и по музичара и уметника из различитих крајева света. Наступиће дувачки оркестри, плесне групе, акробате и мајстори борилачких вештина. Биће изведен и програм акробација на коњима (џигитовка), док су за децу организоване посебне радионице.

Један од најупечатљивијих био је наступ кинеских монаха са програмом борилачких вештина у кореографској поставци достојној најбољих филмова са Брусом Лијем и Џекијем Ченом. Група „Ши Хо“ из провинције Шанси долази на фестивал пети пут и сваки пут се трибине тресу од аплауза. Они приказују борилачке вештине школе са планине Вуданг из провинције Хубеј. „Борилачке вештине са планине Вуданг се разликују од оних из манастира Шаолин по томе што једне гаје више унутрашњи, а друге више спољашњи стил борбе. Лагани природни покрети су карактеристични за вештине са планине Вуданг“, објаснио је представник кинеске делегације Тао Хун Ца за ТВ канал „Мир 24“.

Историјске реконструкције се нису зауставиле само на Првом светском рату. По трећи пут на фестивалу је учествовао оркестар швајцарских гренадира. Били су одевени у униформе из 19. века и у свом наступу су користили праве мускете, флорете и сабље из тог времена. Наступио је још један оркестар који реконструише историју, турски „Мехтер“ из града Изник, најстарији војни оркестар на свету, основан још у 13. веку. Током целокупне историје Отоманске Империје он је свирао јаничарску музику и своје постојање окончао када су ове трупе укинуте – почетком 19. века. Савремени музичари су дочарали детаље из живота јаничара – свирали су војне османске маршеве и извели стилизоване борбе сабљама.

Уметност коњаника

Нешто даље, иза Лењиновог маузолеја, одржавали су се програми са коњима. Ту је постављен специјални терен где су свакодневно одржавани наступи са коњима и радионице јахања. У главном делу програма на коњима руских раса је наступила екипа Коњичке почасне пратње Председничког пука заједно са Кремаљском школом јахања. Била је то и демонстрација расних тркачких коња Русије и показна радионица о виртуозном јахању – са елементима акробатике и борбе хладним оружјем на коњима.

Наступ под називом „Emotion“ јахача-акробате из Француске Лоренца, који је гледаоце држао „на граници нервног слома“ (акробата је буквално летео над коњима), био је најспектакуларнији у овом делу програма. Његово учешће је било и најскупље на фестивалу, јер Лоренцо је са собом довео 12 коња и све их је користио у својим тачкама.

Извор: Росијска газета.

Програм је завршен заједничким наступом свих музичких ансамбала. Тешко је рећи колико их је било на Црвеном тргу, јер, мада је у званичном програму учествовало двадесет седам оркестара, било их је немогуће пребројати. Овим гигантским оркестром је дириговао музички руководилац фестивала и главни војни диригент Русије – генерал-лајтнант Валериј Халилов. За крај манифестације над храмом Василија Блаженог небо је обасјао величанствен ватромет.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“