Девет најнеобичнијих руских музеја

„Царски пут у несвесно“ у Музеју Фројда у Москви. Извор: ИТАР-ТАСС.

„Царски пут у несвесно“ у Музеју Фројда у Москви. Извор: ИТАР-ТАСС.

Најнеобичнији руски музеји вам омогућавају да видите избу савременог руског сељака из далеке провинције или да испробате најбоље совјетске електронске играчке из 1970-их, да зароните у свет древне руске магије, да се пренеразите на ревији наказа или да пустите старог доброг Фројда у сопствене снове. „Руска реч“ бира за вас 9 најнеобичнијих музејских експозиција у Русији.

Многи су чули за Ермитаж у Санкт Петербургу и за Третјаковску галерију у Москви. Али ако вас занимају музеји који су везани за чудновате, оригиналне или психоделичне појаве, онда обратите пажњу на наш списак.

Музеј снова Сигмунда Фројда
Санкт Петербург

Извор: ИТАР-ТАСС.

Сигмунд Фројд је доказао да снови нису неповезане бесмислице које смењују једна другу док се мозак одмара, него „царски пут који води у несвесно“ који отвара човеку непрегледну ризницу информација о свету и о самом себи. У старинској петербуршкој згради из 19. века налази се Институт за психоанализу и један од три светска музеја посвећена творцу револуционарне теорије. Простор музеја је уметничка инсталација: све површине се премештају у различитим равнима. Ту има много огледала и сенки, што код посетилаца ствара утисак да сањају на јави.

Музеј сатире и хумора „Остап Бендер“
Козмодемјанск

Извор: Lori / Legion-Media.

Радња у једној глави најсмешнијег совјетског авантуристичког романа „12 столица“ (аутори су Иљф и Петров) дешава се у селу Васјуки. Ту је била организована „симултанка“ са „великим велемајстором“ (а уствари талентованим преварантом) Остапом Бендером на 160 шаховских табли. Ту су прављени и планови за организацију међупланетарног шаховског турнира. Прототип села Васјуки био је град Козмодемјанск, где се данас у старинској трговачкој кући, саграђеној у стилу класицизма, налази музеј. У двема салама се чувају предмети из свакодневног живота, који илуструју чувени шаховски турнир, ручак у сеоској трпезарији и нове фризуре Остапа и Кисе после посете фризерском салону који носи назив „Стрижем и бријем јарце“.

Музеј греха
Тамбов

Извор: ИТАР-ТАСС.

Форензичар Јуриј Шчукин је током 30 година скупљао језиве експонате: 700 посуда са деловима људског тела, органима и ембрионима у формалину. Музеј личи на санктпетербуршку Кунсткамеру или филм страве и ужаса. Међу експонатима је дете са лепим лицем и „двоспратним“ мозгом, беба са пет очију, дечак са ушима уместо очију... Ова специфична колекција помало изазива мучнину, али зато по изласку из музеја човек неће пожелети ни да једе, ни да пије, ни да чини прељубу.

Домаћи баба-Лидин музеј
Архангелска Област

Извор: ИТАР-ТАСС.

Баба Лида из села Стројевско сакупила је у својој изби колекцију традиционалних предмета из свакодневног живота, оруђа за рад и сеоске ношње. Она сама води екскурзије и организује показна предавања, на којима демонстрира посетиоцима како се меље жито на малом жрвњу или како се кува каша „сухарица“. Гости се шепуре у старинској ношњи, заједно певају несташне поскочице уз балалајку и уз домаће колаче пију чај из самовара.

Музеј змија и змајева
Тверска Област

Извор: Lori / Legion Media.

Насеље у коме се налази овај музеј данас има лепо име Приволшки. Међутим, у прошлости се то место звало Гадово, јер је овде увек било много змија. Легенда чак каже да се овде налазило Змајево море, завичај Змаја Горинича, чувеног јунака руских бајки. Експонати музеја су змије, и то гвоздене, камене, крпене и дрвене. Нарочито је ефектно приказан лик „зеленог змаја“, како се у Русији погрдно назива алкохол. Занимљива је подударност да је управо у насељу Гадову некада постојала фабрика алкохола.

Музеј совјетских аутомата за игру
Москва, Санкт Петербург, Казањ

Извор: ИТАР-ТАСС.

Овај музеј је као времеплов. Посетилац има могућност да се осети као пионир са црвеном марамом. Овде је изложено преко 60 аутомата за игру који су произведени у СССР. То су најомиљеније електронске играчке генерације 1970-их. Готово све су још увек у функцији. Најпознатији и најпопуларнији аутомати су „Магистрала“, „Ауто-рели“, „Поморска битка“ и „Городки“.

Музеј погребне културе
Новосибирск

Извор: ИТАР-ТАСС.

Музеј је посвећен погребним традицијама читавог света. Међу експонатима су погребна кола, спомен-украси од косе покојника, фотографије снимљене у специфичном жанру „post mortem“, колекције дизајнерске одеће која је у викторијанском периоду ношена у знак жалости за покојником, посмртне маске, статуе и споменици. Ту се може видети и импозантна збирка мртвачких сандука. Један је у облику рибе. Направио га је Ерик Аџети, гробар из Африке који је ради тога специјално допутовао у Новосибирск. Његова специјалност је прављење необичних мртвачких сандука. Ако вас интересује ко је и због чега отворио овај музеј, читајте то у нашем водичу по Новосибирску

Музеј „Тулски самовари“
Тула

Извор: Lori / Legion Media.

Самовар је симбол руске самосвојности. Тај лепи дебељушкасти уређај већ припада прошлости. Уместо њега се данас користи чајник. Најбољи самовари су увек прављени у Тули. Чувени писац Антон Чехов говорио је да је одлазак са женом у Париз исто што и одлазак у Тулу са сопственим самоваром. Музеј „Тулски самовари“ спада међу симболе града. Налази се у историјској згради подигнутој у част императора Александра II. Садржи огроман број самовара: од гигантског који прима 70 литара, до минијатурног у који стаје три капљице воде.

Музеј митова и сујеверја руског народа
Углич

Извор: Lori / Legion Media.

Посетилац овог музеја може да упозна свет руских народних обреда и празника, да сазна много занимљивости о древним боговима, веровањима, шаманима и маговима, да се упозна са словенском езотеријском праксом, да чује тумачење бајки и биљина (епских народних песама), да открије много нових детаља о амајлијама и талисманима, добрим и лошим знацима, о методама лечења. Може да упозна многа популарна, али и ретка гатања. Воштане фигуре и страшила у облику нечисте силе реконструисани су по легендама, књигама, рукописима и предањима до којих су дошле етнографске експедиције.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“