Мирис и укус совјетског времена

У СССР-у циљ исхране био је да совјетским грађанима обезбеди хранљиве састојке потребне за изградњу боље будућности. Извор: Press Photo.

У СССР-у циљ исхране био је да совјетским грађанима обезбеди хранљиве састојке потребне за изградњу боље будућности. Извор: Press Photo.

„Књига о укусној и здравој храни“ није била обичан кувар. Њу је имала свака совјетска породица и она је генерацијама људи у нашој земљи била главни оријентир за спремање хране. Она је имала јаку идеолошку црту: сматрало се да совјетска жена на припрему хране не сме да утроши сувише времена, већ треба да се посвети изградњи нове и срећније будућности. Па ипак, у њој се налази мноштво одличних рецепата и наша је намера да у серији текстова поведемо читаоце у мало познати свет совјетских кулинарских мајсторија.

„Књига о укусној и здравој храни“ није била обичан кувар. Истовремено је представљала и приручник који је садржао податке о нутриционистичкој вредности намирница, инструкције о правилном распореду оброка, рецепте за припрему хране (укључујући и оне за оболеле од разних болести), као и упутства о постављању стола. Свака совјетска породица имала је ову књигу у кући и свако дете је током одрастања имало прилику да је види – и да на њој остави отиске прстију листајући је у потрази за илустрацијама.

Циљ књиге био је да жене у СССР-у науче све што је важно у вези са храном. У уводу стоји да је она настала на основу потреба домаћица да на једном месту добију објашњења како да од полуготових јела и конзервираних намирница, које су се тада појавиле у продаји, припреме здрава и укусна јела за целу породицу.

Ана Харзејева на „тешком и незахвалном послу“. Извор: Press Photo.

Јасно је да су аутори храну посматрали првенствено као извор хранљивих састојака и објашњавали су како је она важна за очување доброг здравља, повећање радне продуктивности и продужење животног века човека. Поред тога, у књизи се помиње да је циљ нових социјалистичких производних погона, у којима су се правили модерни полуготови производи, да ослободе жене од „тешког и незахвалног“ посла – припремања хране. Питала сам своју баку, Јелену Мојсејеву, да ли се осећала ослобођеном када су се појавиле конзервиране намирнице. Само се насмејала и одговорила: „Јесам, пошто је углавном моја мајка кувала“. То није било чудно за породичне заједнице, веома честе у СССР-у у то време. Бака је живела у истом стану са својом мајком (али и свим осталим члановима породице) све док јој мајка није умрла у 105. години. Око 30 година делиле су стан – и кухињу, наравно – са још шест породица.

„Књига о укусној и здравој храни“. Извор: Press Photo.

У књизи се наводи и да модерна совјетска запослена жена цени своје време и да стога не може да троши сате стојећи поред рингле или рерне шпорета на дрва. Она жели да ради, присуствује културним догађајима или проводи време са децом. Из тих разлога, према ауторима књиге, потребно је обезбедити више готове хране која се брзо припрема, више ресторана и места где могу да се купе јела спремна за сервирање.

Према речима Јелене Мојсејеве, „у ресторанима су постојала одељења где су се могла преузети спремљена јела. Свако предузеће имало је мензу у којој су запослени обедовали, а негде је било и хладњака где се држала храна која се делила радницима. Како су се ближили одмори могли смо да наручимо храну унапред, али није је увек било довољно, па се тада организовала лутрија – они који су били срећне руке добијали су пецива, црвени кавијар, чај, колаче и саламу. Постојали су и бонови ('тачкице') за поделу хране запосленима у посебним државним органима, попут КГБ-а или Централног комитета. Пријатељ мог супруга радио је у Централном комитету па је добијао воблу (рибу сушену на сунцу). Лутали смо по продавницама у радно време, тражећи да купимо било шта од намирница. То нашој шефици није сметало, чак нам је говорила: 'Ако нешто нађете, купите и мени'.“

У СССР-у циљ исхране био је да совјетским грађанима обезбеди хранљиве састојке потребне за изградњу боље будућности, а било је пожељно да се на кување троши што је могуће мање времена. Уживање у храни није се сматрало нарочито важним.

Међутим, мој став у вези са кувањем и храном потпуно је другачији и данас у Русији многи млади, па и људи у познијим годинама, деле овакво мишљење.

Често проводим сате у кухињи, обављајући „тежак и незахвалан посао“ – припремам храну за породицу и пријатеље. Ипак, понекад и ја користим конзервиране производе. Тада се трудим да амбалажу сакријем пре него што гости дођу, јер се тога помало стидим. Трудим се, наравно, да користим свеже састојке и веома сам поносна на себе када спремим нешто што сам могла да купим и као готово јело. У предности сам и што не морам да делим кухињу са још шест породица.

Читајући неколико првих страница „Књиге о укусној и здравој храни“ понадала сам се да ћу оброке моћи да припремам брзо и да ћу тако добити више времена за посао, додатно образовање и дружење са децом мојих пријатеља. Засада не успевам да све то постигнем када је у питању припремање традиционалних руских јела, али видећемо шта ће даље бити. У сваком случају, користило би ми да сваки пут када купим полуприпремљене састојке прочитам неко едукативно штиво. Можда ћу тако постати много образованија до краја овог пројекта!

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“