„Ермитаж“: ризница уметности стара два и по века

Зимски дворац, главно здање „Ермитажа“, налази се на обали Неве у Санкт Петербургу. Извор: Getty Images / Fotobank.

Зимски дворац, главно здање „Ермитажа“, налази се на обали Неве у Санкт Петербургу. Извор: Getty Images / Fotobank.

„Ермитаж“, један од најбогатијих и најлепших светских музеја и највећа ризница уметности у Русији ове године обележава 250-годишњицу постојања. „Руска реч“ своје читаоце упознаје са плановима музеја за наредна два и по века.

Руски државни музеј „Ермитаж“ корисници највећег светског туристичког портала „TripAdvisor“ прогласили су најбољим европским музејем. Иза „Ермитажа“ остала је галерија Академије лепих уметности у Фиренци и париски музеј „Д'Орсе“.

„ЕРМИТАЖ“ У БРОЈКАМА

2,5 милиона
посетилаца годишње

Иако постоји већ 250 година, за „Ермитаж“ је наступио период новог процвата. Музеј се тако ширио и развијао можда само у време Катарине Велике која га је основала. Императорка је 1764. од берлинског трговца купила 225 слика холандских, фламанских и италијанских сликара. То су била прва уметничка дела у колекцији „Ермитажа“. Данас се у фондовима музеја чува 96 слика из колекције Катарине Велике која је првобитно била изложена у удаљеним просторијама дворца. Зато је музеј назван „ермитаж“, што на француском значи „самоћа“.

Од приватне колекције смештене у неколико просторија „Ермитаж“ је прерастао у светски познат музеј који има филијале у иностранству.

Из Санкт Петербурга у свет

Прва филијала „Ермитажа“ ван Русије отворена је 2000. у лондонском музеју „Сомерсет хаус“ и радила је до 2007. У Лас Вегасу филијала „Ермитажа“ је отворена 2001, али је и она затворена 2008. Касније су отворене филијале музеја у Амстердаму и Венецији.

Једна од безбројних раскошних сала „Ермитажа“. Извор: Geophoto.

Током последњих десет година највеће промене у раду „Ермитажа“ ипак су се догодиле у самом Санкт Петербургу: музеју је на коришћење предата зграда Главног штаба која се налази на Дворском Тргу преко пута „Ермитажа“, али никада раније није коришћена као музеј. Зграда Главног штаба подигнута је 1829. Скоро два века овим здањем одјекивала је шкрипа официрских чизама коју су тек недавно заменили тихи кораци љубитеља уметности. Обиман пројекат реконструкције источног крила зграде Главног штаба завршен је 2013. Сада се ту налази стална поставка савремене уметности која је по први пут добила посебан изложбени простор у оквиру музеја чија је изложбена политика дуго била конзервативна.

У новим салама „Ермитажа“ последњих неколико година се одржавају изложбе које имају одјека у јавности. Тако је 2012. одржана контроверзна изложба „Џејк и Динос Чепмен: весео крај“, на којој су амерички сликари у карикатурној форми изразили свој однос према страдању у Аушвицу. Прошле године је отворена изложба „Савремена уметност Јапана“, на којој је посебну пажњу привукла инсталација Мотои Јамамото: на паркету у сали Главног штаба изложен је лавиринт направљен од соли.

Унутрашњост „Ермитажа“. Извор: PhotoXPress.

Најважнији уметнички догађај ове године је јубиларни десети европски бијенале савремене уметности „Манифеста“, који се одржава у Санкт Петербургу и траје до 31. октобра. „У Русији никада раније није организована тако значајна изложба на врхунском нивоу“, каже директор „Ермитажа“ Михаил Пиотровски. „До сада смо организовали своје изложбе од којих су неке биле заиста добре, а неке лошије. Сада је у нашем музеју изложба настала у Европи и за Европу. Овогодишњи европски бијенале савремене уметности по први пут се одржава ван Европске уније.“

Историчар уметности Наталија Семјонова говори о специфичности музеја „Ермитаж“: „Ермитаж је једини музеј у Русији који има отворени депо где се чувају експонати који нису део сталне музејске поставке, али посетиоци ипак могу да их виде у депоу“. Сви који то желе могу посетити отворени депо „Ермитажа“ у Старом селу уз претходну пријаву групе. По мишљењу америчког новинара Џона Варолија, који је у Русији живео 13 година и пише о руској култури, „Ермитаж“ се разликује од осталих великих музеја у свету самим тим што је смештен у тако јединственом здању какво је Зимски дворац: „На пример, ‘Лувр’ има интересантнију колекцију али се налази у згради која делује суморно и непривлачно. Зимски дворац, тај величанствени а ипак удобни дом руских императора, толико плени својим ентеријером да понекад привлачи више пажње страних посетилаца од саме музејске колекције која је несумњиво једна од најбољих на свету.“

Ново време

„Ермитаж“ ће велики јубилеј, 250-годишњицу постојања, обележити по традицији 7. децембра. „Отворићемо нове и реновиране делове музеја: источно крило зграде Главног штаба, нову зграду у Старом селу, зграду ‘Малог Ермитажа’ и здање депоа поред музејског позоришта“, обећава директор Пиотровски. „Имамо много планова“, додаје он. „Предстоји нам организација великих изложби: ‘Археологија у Ермитажу’, ‘Ново у поставци’, ‘Рестаурација у Ермитажу’, а у плану је и изложба витрина и музејског дизајна кроз историју“.

Унутрашњост „Ермитажа“. Извор: PhotoXPress.

Најважнији циљ Ермитажа у будућности је очување музеја као ризнице светског искуства у чувању уметнина и тежња да то искуство буде што доступније без намере да се уновчи бренд „Ермитажа“ као једног од водећих светских музеја. „У свету стално покушавају да дефинишу критеријуме успеха музеја и неретко том питању приступају чисто статистички“, каже Пиотровски. „Међутим, прави критеријум успеха музеја је активно учешће у његовом раду и развоју како запослених, тако и посетилаца и житеља града и земље где се музеј налази. Велики музеј попут ‘Ермитажа’ је отворена и слободна културна институција; у њему ради или га посећује велики број људи, јер у таквом музеју свако може пронаћи много тога интересантног“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“