Папаха, капа која не сме да се скида

Козаци и житељи Кавказа са поносом носе папаху. Та капа се не сме испустити или изгубити. Могла се изгубити само заједно са главом.

Реч „папаха“ је туранског порекла, у преводу „капа“. У руски језик је ушла за време Кавкаских ратова у 19. веку. Извор: Владимир Веленгурин / ТАСС.

На Кавказу, одакле потиче папаха, често се може чути: „Ако је глава на раменима, на њој треба да стоји папаха“, „Папаха се не носи због хладноће, него ради части“, „Ако немаш с ким да се посаветујеш, посаветуј се са капом“. Козаци чак кажу да су две најважније ствари за њих сабља и папаха.

Крвна освета

Обичај дозвољава да се папаха скине само у посебним ситуацијама. На пример, када неко моли да се прекине крвна освета између два племена. Ако би раније мушкарац усред неке свађе скинуо папаху и бацио је на земљу, то је значило да неће попустити чак ни по цену живота. У Дагестану је постојао обичај да се и просидба врши помоћу папахе. Када би младић хтео да запроси девојку, али се бојао да јој то отворено каже, он јој је убацивао кроз прозор своју папаху. Ако она дуго задржи капу, младић је могао рачунати на добар исход. Збацивање капе са главе доживљавало се као велика увреда.

Најскупоценије и најцењеније су папахе од „каракуља“, тј. од крзна астрахањског јагњета. Фотографија: Владимир Вјаткин / РИА „Новости“.

Папаха не дозвољава свом власнику да хода погнуте главе, јер она тако може да спадне. Као да капа сама „васпитава“ човека и приморава га да ни пред ким „не савија кичму“.

Папаха је најдрагоценији део кавкаске ношње. Када је познати лезгински композитор Узеир Хаџибеков одлазио у позориште, куповао је две карте: једну за себе, а другу за своју папаху. Чувени чеченски плесач Махмуд Есамбајев био је једини посланик Врховног Совјета СССР-а коме је било дозвољено да не скида капу на седницама. Прича се да је тадашњи совјетски лидер Леонид Брежњев пре свог излагања погледом прелазио преко сале и видевши Есамбајевљеву папаху говорио: „Махмуд је ту, можемо да почнемо“.

Козачке папахе

Козачке папахе се разликују по врсти крзна и дужини длаке. Пре Првог светског рата папахе су најчешће шивене од медвеђег, овчјег или вучјег крзна, јер је оно најбоље амортизовало удар сабље. Постојале су и свечане, официрске папахе, опшивене сребрном траком. Припадници Донске, Астрахањске, Оренбуршке, Семиреченске и Сибирске козачке војске носили су папахе у облику конуса од крзна кратке длаке. Папахе су најчешће биле сиве, мада су могле бити свих боја осим беле, с тим што је било забрањено носити папахе јарких боја. За време ратних дејстава ношене су црне папахе.

Папаха са „тумаком“

Реч „папаха“ је туранског порекла, у преводу „капа“. У руски језик је ушла за време Кавкаских ратова у 19. веку. Данас у руском језику постоји израз „_serbianBeginIgnore_дать тумака_serbianEndIgnore_“ („_serbianBeginIgnore_ надавать тумаков_serbianEndIgnore_“), тј. ударати (изударати) кога шаком, песницом. Међутим, реч „тумак“ је некада означавала купасти додатак на задњем делу капе који је падао низ леђа. Такву капу су носили донски и запорошки козаци још у 16-17. веку. Пре битке су у тај део капе стављане металне плоче које су штитиле врат и главу од удараца сабље отпозади. У јеку битке, када се прелазило на борбу прса у прса, ратник је могао да се одбрани тумаком, тј. могао је „истумакати“ непријатеља, или на руском „_serbianBeginIgnore_надавать тумаков_serbianEndIgnore_“.

Најскупоценије и најцењеније су папахе од „каракуља“, тј. од крзна астрахањског јагњета. Реч „каракуљ“ потиче од назива једне оазе на реци Зеравшан у Узбекистану. Тако се обично звала кожа скинута са астрахањске јагњади старе свега неколико дана. Генералске папахе су прављене искључиво од таквог крзна.

Повратак папахе

После Октобарске револуције козацима је ограничена употреба националне ношње, тако да су уместо папаха морали носити капе „буђоновке“. Међутим, папахе су враћене већ 1936. Тада је козацима дозвољено да носе краће папахе црне боје. На сукненом делу капе биле су нашивене две траке у облику крста: боје злата за официре и црне за обичне козаке. Наравно, на предњем делу папахе била је нашивена црвена петокрака. Папаха је од 1940. постала атрибут официрске униформе Црвене армије, а после Стаљинове смрти папахе су радо носили чланови Политбироа (највиши комунистички руководиоци).

Руски текст на сајту „Руске семјорке“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“