Цео Толстој коначно на Интернету: 90 томова једним кликом

На Интернету су објављена целокупна дела великог руског писца Лава Толстоја. Додуше, засад само на руском језику. Могуће је да ће у будућности на истом сајту бити објављени и преводи његових дела на енглески језик.

Током годину и по дана волонтери пројекта „Сав Толстој једним кликом“ пребацили су 90 томова дела Лава Толстоја у електронски облик. Данас су на сајту tolstoy.ru за бесплатно даунлодовање доступни како томови тако и појединачна Толстојева дела у неколико различитих формата – укупно 761 електронска књига.

Графикон: Музеј-имање Лава Толстоја „Јасна Пољана“

Организатори пројекта су Државни музеј Лава Николајевича Толстоја, музеј-кућа „Јасна пољана“ и софтверска компанија „ABBYY Русија“. Руководилац и иницијатор пројекта је Фјокла Толстој, потомак писца, сарадница Музеја Толстоја и ТВ водитељка. „Овај пројекат је корак у сусрет младима, који данас све читају са екрана“, изјавила је Толстој на прес-конференцији.

Највећа вредност ове дигитализоване библиотеке, према речима Фјокле Толстој, представљају дневници, бележнице и писма Лава Толстоја, који су раније били доступни само у штампаном издању његових целокупних дела и више нигде нису објављени.

Фактички је остварен сан самог Толстоја – сви његови текстови су доступни свима. Сам писац се за живота одрекао свих ауторских права. Дигитализована библиотека чак почиње његовом реченицом: „Прештампавање је дозвољено без надокнаде“.

Засад је неизвесно да ли ће пројекат бити реализован и на другим језицима. Иако се сам Толстој одрекао ауторских права, нико није укинуо ауторска права на преводе његових дела. Али, према речима Фјокле Толстој, организатори су спремни да почну преговоре са преводиоцима и да исти подухват остваре барем на енглеском језику. Сва Толстојева дела у целини још нису објављена ни на једном страном језику.

Додајмо да је објављивање оригиналних штампаних 90 томова целокупних дела Лава Толстоја започело поводом обележавања 100-годишњице од рођења писца. Овај подухват је остварен током 30 година (1928-1958). Људи су унапред плаћали претплату за ову колекцију, а нису били сигурни да ће доживети да виде њен последњи том. Данас је практично немогуће набавити ово издаље у целини, а и у библиотекама се обично налази само у деловима.    

Историја пројекта

Компанија ABBYY се бавила конкретно дигитализацијом штампаног издања тако што је скениран материјал постављен у програм за распознавање текста. Затим је овај материјал постављен на сајт readingtolstoy.ru са предлогом за све оне који желе да читају Толстоја да успут исправе грешке које је начинила машина приликом распознавања слова.

Послу су се прикључили људи најразличитијих узраста и професија: од менаџера до домаћица из 259 градова Русије и 49 земаља света. Прва фаза ишчитавања трајала је само две недеље: за то време је преко хиљаду волонтера прочитало 46.820 страница текста. Израчунато је да је просечна брзина читања свих волонтера заједно била 8,5 томова или 3.344 стране дневно.

Текст је требало прочитати неколико пута. За друго читање волонтери су посебно одабрани, као и за треће, када су се у посао укључили и професионални уредници. У пројекту је укупно учествовало 3249 особа.

Неки од њих су намерно желели да постигну рекорд. На пример, извесни Александар Аксјонов је прочитао 6081 страницу. „Многи волонтери су просто желели да први прочитају дневнике и писма који им раније нису били доступни“, објашњава Јуриј Корјукин, генерални директор компаније „ABBYY Русија“.

Данас на сајту readingtolstoy.ru можете наћи интерактивну карту, пријавити се и видети ко све чита Толстоја на целом свету. Чак можете да додате и цитат који вам се највише допада или да нађете неки други одломак по посебним таговима и да га поделите са пријатељима преко друштвених мрежа.

Сецирање великог романа

Будизам, хиндуизам, таоизам и Лав Толстој
Трагови учења будизма, хиндуизма и таоизма приметни су у Толстојевим највећим делима и у филозофско-религијском учењу које је сам створио, познатом као „толстовство“.

Док је припремано постављање текста на Интернет, стручњаци из Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“ приметили су да је сада помоћу претраге могуће проучавати лингвистички састав Толстојевих дела. На пример, они су открили да најдужа реченица у роману „Рат и мир“ има 229 речи и да се налази у трећем тому романа-епопеје. На исти начин може се сагледати гардероба  јунака овог романа. У њему се, на пример, спомиње укупно 120 дамских хаљина. Такође су установили да се у другом, „мирнодопском“ тому готово и не појављују шињели и чизме, док њима обилује четврти, „војни“ том. Такође се испоставило да у роману највише једе, како се могло и очекивати, Пјер Безухов, али, сасвим неочекивано, и Наташа Ростова. Она је такође лидер међу јунацима који највише говоре, а Пјер међу онима који највише слушају.

Не ради се, наравно, о озбиљним истраживањима, већ пре о забави. Међутим, јасно је да сада постоји нови инструмент за даље истраживање текста. „Раније нико није желео да се прихвати тако великог посла као што је састављање речника језика Толстоја, али сада ће то бити могуће. Ми још увек у потпуности не схватамо значај онога што је учињено и на чему се и даље ради“, сматра Владимир Толстој, саветник председника РФ за културу и један од потомака чувеног писца.

Толстој као идеолог Интернета?

Толстој је осећао повезаност свега на свету. У роману „Рат и мир“ постоји епизода у којој се описује сан Пјера Безухова: „Тај глобус је био жива, покретна кугла, без граница. Читава његова површина се састојала од капи које су биле припијене једна уз другу. И те капи су се кретале, мењале место, и час би се неколико њих стопило у једну, час би се једна поделила на многе.“ Може се рећи да овај пасус метафорично описује савремени свет Интернета.

Росијскаја газета. Сва права задржана.