Руски културни резиме 2014.

Одлазећа година је била веома бурна за руску културу. Обележили су је олимпијски спектакли, сјајни филмови, велики јубилеји и импозантне представе руских уметника у свету. Међутим, политика је оставила своје неугодне трагове на многим важним догађајима у којима не би требало да је буде.

Церемонија отварања Зимске олимпијаде у Сочију

Извор: РИА „Новости“.

На свечаном отварању Зимских олимпијских игара 2014, одржаном 7. фебруара у Сочију, Русија је свету показала своје ново лице. Грандиозна представа „Снови о Русији“ била је спектакуларни шоу у коме је коришћено више специјалних високотехнолошких ефеката него на било којој церемонији отварања олимпијаде до сада. „Снови о Русији“ су прича о кључним моментима руске историје и културе (укључујући и совјетску) и о легендарним личностима Русије. Сцене које приказују древну Русију прате „Половецке игре“ Александра Бородина и музика из балета Игора Стравинског „Посвећење пролећа“. „Златни“ 19. век дочаран је мотивима из Толстојевог романа „Рат и мир“. Сликовито и уз мноштво специјалних ефеката приказано је рађање руске авангарде и конструктивизма, а затим и совјетско и савремено доба. Химна олимпијске репрезентације Русије била је песма „Нас нико не може стићи“ („_serbianBeginIgnore_Нас не догонят_serbianEndIgnore_“) популарне руске групе „Тату“, која је била светски хит.

„Левијатан” Андреја Звјагинцева

Извор: kinopoisk.ru.

Ово је најуспешнији руски филм у 2014. На Канском фестивалу „Левијатан“ је добио награду за најбољи сценарио, а номинован је и за „Златни глобус”. Поред тога, најновији филм познатог режисера Андреја Звјагинцева биће овогодишњи руски кандидат за „Оскара“.

Звјагинцев своје филмове прави по узору на Андреја Тарковског, родоначелника руског артхауса у коме се радња одвија лагано уз много озбиљности и размишљања. Парадокс „Левијатана“ је у томе што је овај филм озбиљна социјална драма пуна алузија на Библију и уједно комедија у којој режисер на сатиричан начин анализира живот у руској провинцији.

Злато Скита још није враћено у Русију

Извор: AP.

У време присаједињења Крима Русији у Амстердаму је била изложена колекција древних златних скулптура, накита и других предмета Скита, укупно 500 експоната који се чувају у кримским музејима. Због политичког конфликта који је избио у Украјини холандски кустоси су у дилеми да ли да златну колекцију врате Украјинцима са којима су ову изложбу организовали, или музејима на Криму.

До сада је мали број експоната послат у Кијев, а холандске власти из месеца у месец одлажу коначну одлуку о даљој судбини већег дела колекције. Запослени у кримским музејима су суду у Амстердаму у новембру поднели тужбу у којој захтевају да колекција скитског злата буде враћена на Крим. Уколико амстердамски суд не донесе пресуду у њихову корист, са истим захтевом ће се обратити УНЕСКО-у. Резултат овог спора је крајње неизвестан јер до сада оваквих случајева није било.

Два и по века „Ермитажа“

Извор: Alamy / Legion Media.

У Русији је 7. децембра 2014. обележена 250-годишњица оснивања најпознатијег музеја у земљи, Државног музеја „Ермитаж“ у Санкт Петербургу. Цела 2014. била је посвећена овом великом јубилеју. Током лета и јесени у изложбеним салама „Ермитажа“ одржан је један од најзначајнијих ликовних догађаја ове године: десети европски бијенале савремене уметности „Манифеста 2014“. У новембру је на сцени музејског позоришта приређен бал „Оживеле слике“ на коме су глумци, певачи и солисти балета, у пригодним костимима, публици представили ликове са познатих слика.

„Ермитаж“ је посебно свечано обележио дан свог оснивања, 7. децембар. Тога дана је на Дворском тргу у Санкт Петербургу приказан грандиозни ласерски шоу посвећен историји музеја у контексту историје Петербурга и целе Русије. „Ермитаж“ је добио и прикладан рођендански поклон: корисници највећег светског туристичког портала „TripAdvisor“ су га прогласили најбољим европским музејем.

Међународни пројекат Ханса Улриха Обриста „do it“ стигао у Москву

Извор: Press photo.

Током лета 2014. у Музеју савремене уметности „Гаража“ и у другим музејима и галеријама у Москви одржан је низ интересантних изложби у оквиру познатог међународног пројекта „do it“ који је куратор Ханс Улрих Обрист покренуо 1993. Пројекат је од тада обишао цео свет. Суштина пројекта је у успостављању нове узајамне везе између ликовног уметника и посматрача. Уметничко дело настаје креативношћу два аутора од којих један даје инструкције за настанак уметничког дела, а други те инструкције материјализује у арт простору.

За време одржавања „do it Moscow“ на тако необичан интерактиван начин уметничка дела су стварали бројни ликовни уметници, међу којима и познати руски сликари Олег Кулик, Андреј Монастирски и Анатолиј Осмоловски. Интересантно је напоменути да су у овом перформансу могли да учествују и посетиоци изложби. „Do it Moscow“ је највећа изложба која је до сада одржана у оквиру овог пројекта.

100-годишњица Великог рата

Извор: РИА „Новости“.

Први светски рат је био велики удар за Русију, пре свега зато што је поднела огромне људске жртве и имала највише погинулих од свих земаља које су у њему учествовале. Рат је подстакао ескалацију незадовољства руског сељаштва и радничке класе које је дуго тињало. Уследила је Револуција 1917.

Совјетска власт је Први светски рат називала „империјалистичким“ и систематски је брисала сећање на њега. Ове године у Русији се свечано обележава 100-годишњица Великог рата како би се обновило сећање на ту велику трагедију у историји земље. У августу је у близини Санкт Петербурга отворен Музеј Великог рата у коме су изложени раритетни експонати: мундири, одликовања, оружје, документи и личне ствари војника и официра. У „Руском музеју“ у Санкт Петербургу је одржана изложба слика на којима су приказана потресна ратна сведочанства. У Москви је поводом 100-годишњице Првог светског рата отворена велика интерактивна изложба у музеју „Мултимедија Арт“.

Година културне размене Русије и Велике Британије

2014. је проглашена за годину културне размене Русије и Велике Британије. Министри спољних послова двеју земаља су у марту 2013. потписали споразум о години културне размене.

У пролеће 2014. одржавање планираних културних манифестација је доведено у питање због сукоба у Украјини, али су најважнији пројекти у оквиру културне размене двеју земаља ипак реализовани. Одржана је веома интересантна изложба под називом „Дизајн 007: 50 година стила Џејмса Бонда“ и ретроспектива слика Казимира Маљевича у „Tate Modern“ у Лондону. Лондонска публика је могла да види најбоље балете Театра „Мариински“, а у Москви је гостовало знаменито Шекспирово позориште „Глоб“. Година културне размене са Великом Британијом у Русији ће бити завршена 8. марта 2015. до када ће трајати изложба „Френсис Бекон и наслеђе прошлости“, која је у току у „Ермитажу“. 

Нови руски филм све популарнији у свету

Извор: kinopoisk.ru.

Одлазећа 2014. је била врло успешна за младе руске режисере: Оксана Бичкова је за филм „Још једна година“ добила једну од главних награда на филмском фестивалу у Ротердаму. Средином године у западној штампи су се појавиле веома позитивне критике о филму Александра Кота „Проба” у коме нема ни једне једине речи. Ове јесени филм је добио главну награду на Токијском филмском фестивалу. Млада руска режисерка, Ана Меликјан, која је ове године снимила филм „Звезда“, нашла се међу десет најперспективнијих светских режисера према процени часописа „Variety“. Од недавно се приказују филмови „Поправни разред” Ивана Твердовског и „Како се зовем” Нигине Сајфулајеве, који су проглашени за филмове године на фестивалима у Маракешу и Варшави.

Све ове филмове карактерише „лакоћа“ и усмерење ка гледаоцима у иностранству. На Данима руског филма који су у новембру одржани у Онфлеру (Француска) европска публика је имала прилике да види „нови талас“ руског филма. „Русија се мења на наше очи: то видимо и на филму кроз промену тема, типа јунака, и третираних проблема“, каже директор фестивала Франсуаза Шнерб, говорећи о фестивалском програму.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“