10 ремек-дела сецесије у руској архитектури

Кућа Ливчака
Улица архитекте Ливчака 4, Уљановск

Ову кућу је архитекта Фјодор Ливчак 1914. изградио за своју породицу. Слободан у својој фантазији, пројектовао је све до најситнијих детаља ентеријера и намештаја. Његова архитектура комбинује карактеристике европског арт нувоа, као што су велики прозори у облику потковице, лучни носачи трема и осликане керамичке плочице, са традиционалним староруским елементима: фриз између прозора у приземљу, на пример, стилизовано приказује Жар-птицу из руских бајки. Ливчак је приликом изградње користио сопствени изум – ватросталне шупље бетонске блокове. Он је конструисао и машину за производњу ових блокова и разрадио систем за њихово слагање при градњи. Амерички предузетници су хтели да откупе овај патент, али Ливчак је то одбио. У децембру ове године, после рестаурације, у Кући Ливчака ће бити отворен музеј посвећен овом уметнику.

Вила Рјабушинског
Улица мала Никитска 6, Москва

Ово је један од изузетних примера московске сецесије. Кућа је припадала банкару и власнику прве фабрике аутомобила у Русији Степану Рјабушинском, а градио ју је од 1900. до 1902. најуспешнији архитекта тих година Фјодор Шехтељ. Зграда нема јединствену фасаду. Сви улази, балкони и прозори су специфични - неправилног облика, различите величине и украшени решеткама од кованог гвожђа у маштовитим облицима. Као и друге европске архитекте ове епохе, Шехтеља је инспирисао свет природе. Зграду споља краси мозаички фриз са перуникама, а у унутрашњости су на плафону представљене морске звезде и шкољке, камин украшава жена-вилин коњиц, хол осветљава лампа-медуза, а врхунац ентеријера су степенице од вештачког мермера у облику таласа који се обрушавају. После Револуције у овој кући је становао совјетски писац Максим Горки, а данас се у њој налази његов меморијални музеј.

Хотел „Метропол“
Театрални пролаз 2, Москва

Савременици су ову зграду назвали „манифест новог стила“. Њену градњу је започео предузетник и мецена Сава Мамонтов, који је убрзо након тога банкротирао, па је грађевина завршена скромније него што је првобитно била замишљена. Главни архитекта је био Лав Кекушев, који је читаве квартове Москве пројектовао у стилу сецесије. Таласасти горњи део фасаде са малим декоративним пинакл-кулама ствара упечатљиву силуету на позадини неба. Главни украс на фасади су панои осликаних керамичких плочица које су у фабрици Мамонтова израдили најбољи уметници руске сецесије: у центру је „Далека принцеза“ на основу цртежа Михаила Врубеља (по сижеу драме Едмона Ростана), а са леве и десне стране су „Поклоњење божанству“, „Најаде на купању“ и друге слике у керамици на основу скица Александра Головина и Сергеја Чехонина. Рељефни фриз „Годишња доба“ са полуобнаженим женским фигурама израдио је Николај Андрејев.

Дом компаније „Сингер“
Кеј канала Грибоједова 21, Санкт Петербург

Зграду је од 1902. до 1904. градила америчка компанија „Сингер“ за своје руско представништво. Компанија је првобитно планирала да подигне 11-спратну зграду у стилу њујоршких небодера, али у Санкт Петербургу није било дозвољено да се зидају зграде више од Зимског дворца (23,5 m) и пројекат је морао да буде измењен. Међутим, руски архитекта Павел Сјузор, који је пројектовао зграду, пронашао је елегантно решење – 6 спратова не премашује дозвољену висину, а стаклена кула са глобусом на врху ствара утисак стремљења навише. Зграда је била први пословни центар у Русији са просторијама за трговину и банкарство и канцеларијама за изнајмљивање. Архитектонски декор комбинује еклектичан стил са карактеристикама сецесије. Данак традицији су строга гранитна фасада и бронзане статуе Валкира, док је нови стил представљен биљним орнаментима на балконима и решеткама од кованог гвожђа, који се понављају и у унутрашњем дизајну.

Вила Молчанова и Савине
Улица литератора 17, Санкт Петербург

Вила је зидана од 1905. до 1907. по наруџбини чувене глумице царских позоришта Марије Савине и њеног мужа Анатолија Молчанова. Професија власнице се одразила на ентеријер: осим уобичајених свечаних и стамбених просторија, постоје и посебна соба за позоришне костиме и шминкерница, док витражи који су сачувани на степеништу и у холу илуструју сижее из књижевности. Архитекта Михаил Гејслер је велики број пројеката реализовао у неокласичном стилу, али приликом осмишљавања ове грађевине инспирисала га је сецесија која је у то време била све популарнија. Фасада је пројектована максимално слободно, практично нема истих прозора по облику и величини, а зидна пластика у облику биља и цвећа подсећа на бечку архитектуру из овог периода.

Вила Форостовског
4. линија Васиљевског острва 9, Санкт Петербург

Једна од првих грађевина у Санкт Петербургу која је подигнута у стилу сецесије. Руски архитекта немачког порекла Карл Шмит је ову зграду градио од 1900. до 1901. по наруџбини трговца Павла Форостовског, који је хтео у њој да смести и стамбене просторије и канцеларију, а подрум да користи за чување робе. У десном једноспратном делу зграде под стакленим кровом се налази зимска башта. Блискост са француском и белгијском архитектуром арт нувоа огледа се у сложеним биљним орнаментима на рељефима од вештачког камена и на витражима, као и у комбинацији светле фасадне цигле донете из Европе и тамног гранита који је коришћен око прозора и у изради лукова.

Банка и трговачки дом Рукавишникова
Рождественска улица 23 и Нижње-волшки кеј 11, Нижњи Новгород

Комплекс који чине две велике зграде налази се на једној парцели, али зграде излазе на различите улице. Наручилац, Сергеј Рукавишников, дуго је био градоначелник Нижњег Новгорода и зато није никакво чудо што је пројекат поверио најскупљем и најпопуларнијем архитекти тог времена Фјодору Шехтељу. Обе зграде (подигнуте 1908) су типични представници стила тзв. „рационалне“ сецесије, која је била популарна у изградњи грађевина индустријске и пословне намене. Фасаде су симетричне и строгих линија по вертикали и хоризонтали. Омиљени поступак Шехтеља и других мајстора сецесије је комбинација глатке глазиране фасадне цигле и малтерисаних површина. Главни елемент декора банке је маштовито изувијано лишће чичка, који је био омиљена биљка представника школе арт нувоа из Нансија. Оштри шиљци на крововима и издужене куле трговачког дома су „парафраза“ европске готике, док велике застакљене површине наговештавају нову епоху.

Хотел „Централ“
Улица красна 58, Краснодар

Хотел „Централ“, подигнут средином 19. века, био је једна од најлепших грађевина у граду и припадао је имућним трговцима браћи Богарсуков. У једноспратној згради у приземљу су се налазиле продавнице, а на првом спрату хотелске собе. После пожара 1910. власници су за реконструкцију ангажовали архитекту Александра Козлова (он је у Москви био помоћник Шехтеља). Козлов је у потпуности сачувао стару зграду, само је због стабилности основу од цигле ојачао челичним гредама, дозидао други спрат и осмислио нове орнаменте – псеудоготске мале куле и лукове који су у складу са куполама цркви које се налазе у близини и грађевини дају грациозну лакоћу, док се дуж свих спратова пружају линије од зелених глазираних плочица , што је поједностављен мотив биљног и морског царства, омиљен у архитектури сецесије.

Железничка станица
Алеутска улица 2, Владивосток

Када се 1910. изградња Транссибирске железничке магистрале, која је повезала Москву и Санкт Петербург са Уралом и руским Далеким Истоком, ближила крају, одлучено је да се на железничкој станици у Владивостоку подигне зграда налик на Јарославску железничку станицу у Москви, коју је пројектовао Фјодор Шехтељ. Зграду у Владивостоку је пројектовао архитекта Платон Базилевски и она је, као и Шехтељева зграда у Москви, типичан представник неоруског стила, што је руска варијанта сецесије. Широке лукове, уске прозоре-пушкарнице, куле и високе трапезасте кровове, као и стабилност и пространост ова приземна грађевина дугује бољарским кућама из 17. века, с тим што је ова основна инспирација суштински преобликована.

Дом Шаронова
Улица Фрунзеа 80, Таганрог

Ово је још једна грађевина Фјодора Шехтеља подигнута изван Москве. Зграду је 1912. наручио спахија Јевгениј Шаронов из Таганрога за своју ћерку Марију. Кућа оваплоћује идеју синтезе свих уметности која је била популарна почетком 20. века – архитектуру у псеудоруском стилу (са кулама и куполама налик на шлемове) допуњују слике у керамици: „Поморска битка“ на основу скица чувеног илустратора бајки Виктора Вазњецова и „Испловљавање лађе“ која подражава сликарски стил Николаја Рериха. Мале куле-стражарнице поред капије украшавају главе лавица, које су дело познатог уметника руске сецесије Михаила Врубеља.

Росијскаја газета. Сва права задржана.