Балет, руска национална страст

Фото-галерија: Душа у стопалима: поглед на руски балет иза кулиса

Руси су на своју школу класичног балета поносни колико и на освајање космоса, без обзира на то да ли спадају у оне који редовно посећују балетске представе (према резултатима анкете коју је фонд „Јавно мњење“ спровео у априлу 2014, свега 3% посетилаца позоришта у Русији најрадије гледа балет). Па ипак, у совјетско време на конкурс за упис у балетске и кореографске школе пријављивало се до 100 кандидата за једно место. У савременој Русији балет је и даље веома популаран. Балетска школа-студио под руководством знамените балерине Илзе Лиепа уписује најмлађе полазнике са навршене две и по године, каже сувласник овог балетског студија Марија Суботовска.

„Ништа тако добро не утиче на телесни развој као балет. Вежбе уз музику са пијанистом, концерт-мајстором, код деце развијају љубав према класичној музици. У балету су сви покрети складни и грациозни, а уз то доприносе обликовању тела, па девојчице имају леп стас.“

Да ли су природне предиспозиције кључ успеха?

Изван Русије класичан руски балет се везује за водећа руска позоришта, Бољшој и Мариински, у којима углавном играју балетски играчи школовани на Московској државној академији за кореографију или на петербуршкој Академији руског балета „А. Ј. Ваганова“. Припрема за упис у ове престижне школе готово да није могућа, јер при строгом одабиру пресудну улогу играју природне предиспозиције као што су гипкост, грациозност, координација покрета и музикалност.

„Часове балета 98% деце похађа ради забаве и без већих амбиција. Нека од њих би можда желела да се касније озбиљније баве балетом, али ‘мале звезде’ су ретке. Однеговати такав таленат је врло захтеван посао“, каже Марија Суботовска. „Ова школа постоји осам година и за то време само 5 наших ученица се уписало на Московску државну академију за кореографију.“

Међутим, светски познати руски балетски уметници, као што су Ана Павлова, Галина Уланова и Рудолф Нурејев, имали су осредње физичке предиспозиције. Зато искусни педагози-кореографи сматрају да то није пресудно.

Видео: Деца уче балетске кораке у „лабораторији Бољшог театра“

„Много значи ако дете воли балет, ако балет за некога постане животни сан. Уколико мали полазници часове балета похађају на инсистирање родитеља, то неће дати никакве резултате“, наставља Суботовска. „Битни су карактер и дисциплина, а физичке предиспозиције се временом могу и поправити. Уколико деца имају одговарајуће природне предиспозиције, то саопштавамо родитељима и, уз њихов пристанак, почињемо озбиљније да радимо са талентованијим полазницима и усмеравамо их да балет постане њихово животно опредељење.“

Мање од 5% балетских играча оствари сан да постане солиста

38-годишња Наталија Мостова је дипломирана балерина. Велика љубав према балету довела је девојчицу из Украјине у Москву. Уследили су свакодневни вишечасовни тренинзи на рипстолу (штап за вежбе загревања). Много година школовања, покушаји да постане члан неке од водећих балетских трупа. Са 30 година Наталија је одлучила да постане балетски педагог. Сада је директор балетске школе „Ribambelle“, учи децу основама балета и не жали ни због чега. Своју професију је сама изабрала.

„Родитељи се често не удубљују у детаље ове професије и одлучују да се њихово дете бави балетом иако оно то не жели, нити има физичких предиспозиција за балетског играча. Зато касније настају проблеми. Ако родитељи присиљавају дете, његов живот ће бити упропашћен. Наиме, свега 5% дипломираних балетских играча по завршетку академије постају чланови неке добре трупе, а још је мање оних који заиграју као солисти балета“.

Имаги-нација: Прозрачне руске балерине Николаја Макарова

Конкуренција је нарочито велика међу девојчицама, зато што њих у балетским школама има више него дечака. На пример, од 2006, од када постоји школа-студио Илзе Лиепа, похађало ју је свега 15 дечака. Мушкарци рационалније бирају ову професију.

„Ко не успе до 23. године, мора озбиљно да размисли шта даље“, каже Наталија Мостова. „У већини случајева балерине почињу да се баве педагошким радом, удају се или настављају образовање у некој другој високошколској установи. Радни век балетских играча је веома кратак, већ у 38. години живота одлазе у пензију.“

Након вишегодишњег школовања често се испостави да уложено здравље, време и средства нису дали жељене резултате. На пример, у Москви часови балета који се похађају три пута недељно коштају и 500 долара месечно.

17% полазника се професионално определи за балет

Алтернатива дечјим балетским школама су плесни студији којих у Москви има неколико хиљада, а многи су бесплатни. Према резултатима анкете Сверуског центра за испитивање јавног мњења (ВЦИОМ) из маја 2012, деца 61% грађана Русије похађају ваншколске активности, а 17% њих иде управо на балет који је по популарности одмах иза спортских секција. Па ипак, деца балет ретко одабирају за своју професију. Московљанка Ала Кремљова се 10 година бавила балетом, са 16 година се уписала на вишу школу, а сада је руководилац одељења за предшколско и ниже школско образовање у компанији „Нови диск“.

„То је било неописиво задовољство, живела сам од једног до другог часа балета, играла сам чак и код куће, понављала сам покрете, учила сам и помоћу видео снимака. Онда сам се повредила, тако да нисам могла да се излажем већем физичком напору и пређем на виши ниво, иако сам то веома желела. Сада планирам да ћерку упишем на балет.“

Упркос свим тешкоћама које уметничке професије собом носе, изузетно велики број деце у Русији жели да се бави уметношћу. Анкета коју је у мају 2013. спровео фонд „Деца света“ показује да 16,4% деце узраста од 5 до 6 година машта о томе да се у будућности бави неком уметничком професијом, а балет је једна од најомиљенијих.

Росијскаја газета. Сва права задржана.