Сматра се да историја руске војне униформе почиње од Петра Великог (1672-1725), али то није сасвим тачно. Мада су прецизна правила којима је прописиван изглед одеће за целу војску утврђена тек почетком 18. века, и раније је било покушаја да се уведу војне униформе.
До 16. века у Русији, као и у већини европских земаља, није било тачно одређено како војници треба да буду одевени. У то време, главнину руске војске чинила је коњица у којој је служило племство. Држава је племићима спахијама додељивала земљишне поседе, а они су били обавезни да од прихода са тих имања сами опреме и наоружају одређен број војника и да учествују у ратовима. Племићи су морали лично да учествују у биткама и да обезбеде „људство, коње и оружје“. Спахије су војнике опремале према својим могућностима. Наравно, није било ни говора о истоветној одећи: разнобојни руски кафтани (капути који се закопчавају са предње стране, припијени су уз тело и благо се звонасто шире наниже) мешали су се са кожним татарским огртачима, а било је и униформи и оружја заплењених у сукобима са Пољацима.
Тако шарена војска најчешће није постизала значајније успехе у биткама. Затим је у 16. веку Иван Грозни донео значајну одлуку да формира прву сталну војску у Русији. То су били пукови стрелаца који су бројали 3000 људи. Били су наоружани мускетама, новом врстом ручног ватреног оружја. Населили су се у околини Москве, добијали су сталну плату, а били су препознатљиви по кафтанима кројеним посебно за стрелце. Боја кафтана у прво време није била тачно одређена. Савременици су забележили да су стрелци носили црвене, жуте и плаве кафтане. Крајем века све је мање разлика у војној униформи. Један странац је 1606. пешадијски пук московских стрелаца описао овако: „Стрелци су у црвеним сукненим кафтанима који се на грудима шнирају белим врпцама“. У то време је постојао и коњички одред стрелаца који су били одевени исто као пешадија.
Почетком 17. века утврђен је јединствен изглед униформе руских стрелаца који је остао непромењен све до времена Петра Великог. Основни део униформе био је кафтан са дугим полама који се закопчавао здесна налево. Број петљи за копче зависио је од пука, а за официре петље су прављене од канапа прошивеног сребрним или златним концем. Испод кафтана носили су „зипун“ (одело слично кафтану, али краће и сашивено од грубљег сукна) у истој боји. На глави су носили калпаке, високе зашиљене капе по ободу опшивене крзном. За официрске калпаке коришћено је скупоцено крзно. Стрелци су на капе пришивали златне амблеме сличне кокарди или златне новчиће. Сваки пук је имао одређену боју калпака, кафтана и чизама. Официри су носили посебну врсту копља, „протазан“. По боји дршке протазана разликовали су се војни чинови. Сваки редов је преко рамена носио белу траку на којој је висила фишеклија са барутом и мецима.
Руску војну униформу први су описали странци средином 17. века. Један Аустријанац у руској војној служби је записао: „Кафтани су им лепи, један пук има кафтане од светлозеленог, а други од тамнозеленог сукна. По руском обичају, кафтани се шнирају на грудима златним канапом дугим четвртину аршина“ [аршин – стара мера за дужину –прим. прев.].
Треба напоменути да се прва јединствена војна униформа у данашњем смислу речи појавила у Енглеској, а увео ју је Оливер Кромвел 1645. У остале европске земље таква униформа стигла је из Француске 30 година касније. Мало је познато да у време када је Александар Дима написао свој знаменити роман „Три мускетара“ припадници француске краљевске гарде још увек нису носили препознатљиве плаве огртаче са крстом. Такви огртачи су се појавили 50 година касније, 1670-их, када Шарл д'Артањан, прототип главног јунака Диминог романа, више није био жив. Дакле, кафтан руских стрелаца је највероватније прва војна униформа у Европи.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
