Духови руског парног купатила

У савременим руским парним купатилима могу се срести многи необични обреди. Извор: Lori / Legion Media.

У савременим руским парним купатилима могу се срести многи необични обреди. Извор: Lori / Legion Media.

Вероватно не знате да парно купатило може помоћи у избору мужа, да се у њему понекад купају душе умрлих предака, као и да домаћи дух руске „бање“ уме да помогне у животу. Парно купатило је за Русе било и остало посебно место које служи за прекаљивање и прочишћавање тела и душе. Многе старе традиције везане за парно купатило већ су заборављене и изгубљене, а неке од њих су се одржале до данашњег дана.

У Русији постоји друштво професионалних корисника парног купатила („бање“) из различитих крајева земље. Они откривају тајне своје вештине на разним фестивалима и конкурсима посвећеним култури коришћења парног купатила. „Руска реч“ је од њих сазнала за необичне обреде везане за парно купатило.

Обред против мршавости и гатање о будућем мужу

„Међу представницима многих народа Русије још увек постоје занимљиве традиције везане за обреде у парном купатилу. Они се преносе са колена на колено. Понегде се веза између поколења губи, а понегде се задржава“, објашњава за „Руску реч“ Вјачеслав Спиридонов из града Чебоксари, председник Неформалног удружења љубитеља парног купатила Чувашије и добитник награде сверуског фестивала „Парна купатила Русије“.

Многе удаваче још увек на Свјатки (период од Божића до Крстовдана) гатају у парном купатилу каквог ће мужа имати. Обично сачекају да падне мрак, распусте косу и онда врше тај обред користећи пепео, или метлицу од брезовог прућа, или огледало и свеће.

Други обичај везан за парно купатило зове се „отресање мршавости“. После коришћења купатила човек длановима отреса са себе воду говорећи: „Сва мршавост нека иде као вода са гусана“. У различитим регионима се могу разликовати нијансе овог обреда, али суштина је иста: вишак килограма, па чак и извесна гојазност у Русији су доживљавани као симбол здравља.

Дан за купање душа умрлих предака

Још један занимљив обред описала је за „Руску реч“ Светлана Белоусова, сарадница Катедре за археологију и етнологију Уралског федералног универзитета. Она је снимила етнографски филм о Нагајбацима, једном од најнеобичнијих малих народа Русије који живи на Јужном Уралу, на подручју „Уралске Европе“, у насељима Париж, Фершампенуаз, Арси, Касељ и Остроленско. Нагајбаци као светињу поштују своју самобитност и још увек врше поједине паганске обреде. На пример, једном годишње, на Велики четвртак, загревају купатило за душе умрлих предака, јер верују да се оне тога дана купају. Тога дана не затварају капије и сами не улазе у купатило.

Слична традиција се по речима Вјачеслава Спиридонова сачувала и међу појединим некрштеним Чувашима. У одређене дане у години они одлазе на гробље, поклањају се прецима и позивају душе умрлих у парно купатило. За време тог обреда остављају се отворена врата и пале се свеће.

Обраћање духу парног купатила за помоћ

Андреј Артемјев, адвокат из Јекатеринбурга, описао је за „Руску реч“ занимљив обред коме су га научили рођаци из једног села у зауралском региону:

„Када улазиш у парно купатило, поздрављаш се са духом који у њему обитава и молиш га да ти помогне у чишћењу тела, душе и духа. То је један од духова-помагача, као кућни дух, дух дворишта, дух баште и остали. Када се избањаш, умочиш метлицу у лавор и почев од даљег левог угла прскаш водом у сва четири угла говорећи: „Душе парног купатила, узми нашу прљавштину телесну, душевну и духовну, све нечисто, све болести, све невоље, све туге и жалости...“ И тако се три пута окрећеш у круг. Пре него што изађеш захваљујеш се духу парног купатила и уз поклон излазиш уназад, не окрећући му леђа.“

Градско парно купатило као центар за дружење

И градско становништво има свој обред везан за парно купатило. Реч је о редовним окупљањима у јавним саунама. Када је 2013. на Уралу, у индустријском граду Каменск Уралски, затворено јавно парно купатило под изговором да се његово одржавање не исплати, иако оно није престајало са радом чак ни за време Другог светског рата, револтирани житељи су почели да шаљу гневна писма градоначелнику, па чак и губернатору. На крају су успели да издејствују поновно отварање парног купатила. Учитељица Марина Зирјанова, која већ 30 година редовно одлази у руску „бању“, прича за „Руску реч“: „Јавно парно купатило је центар за дружење, то је клуб у коме се састају људи истих интересовања. Тамо се увек могу чути свеже новости.“

Лидија Мокијевска, лингвиста из градића Белозерска у Вологодској Области, објавила је хумористички зборник „Приче из парног купатила“, где је сабрала забавне случајеве које су испричали њене познанице док су се бањале у градском парном купатилу. Лидија сваке недеље одлази у парно купатило, ево већ петнаестак година.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском