Књиге, саборци у Великом отаџбинском рату

Руси се поносе по томе што много читају, и своју пасију су демонстрирали и у најтежим тренуцима своје историје. Извор: Press Photo.

Руси се поносе по томе што много читају, и своју пасију су демонстрирали и у најтежим тренуцима своје историје. Извор: Press Photo.

За време Великог отаџбинског рата у совјетској Русији издавачка делатност није прекинута. Напротив, само у Московској Области отворено је преко 200 нових библиотека! Библиотекари су на фронту књиге наглас читали борцима. У то тешко време на полицама књижара и библиотека појавила су се нова издања Пушкина, Шекспира, Дантеа, Плутарха, композиције Рахмањинова и монографија посвећена сликару Карлу Брјулову.

У московској библиотеци „Чернишевски“ у току је изложба књига издатих у периоду од 1941. до 1945. Изложено је укупно 348 књига из 18 московских библиотека. Највише књига је издато 1941. и 1945.

Уз књигу је лакше копати ровове

За време рата књиге су представљале један сасвим посебан свет. Упркос огромним тешкоћама, отварале су се библиотеке, а људи су много читали. Током ратних година у Московској Области је отворено чак 200 библиотека. „Библиотекари су добили нова задужења. На пример, ако би зграда библиотеке била погођена, библиотекари су сакупљали све неоштећене књиге и односили их у друге библиотеке“, прича куратор изложбе Јелена Арланова. „Касније су библиотекари одлазили на места где су људи копали ровове и наглас им читали. Такође су одлазили и у болнице да читају рањеницима.“

Многе књиге су штампане као џепна издања, за војнике који су готово увек били у покрету. „Погледајте ову брошуру“, показује куратор изложбе. „То је збирка изрека легендарног руског војсковође „Завет Суворова“, а штампана је као посебно издање за војнике. Оваква књижица је могла да стане у џеп или војнички ранац. Један мој познаник, ветеран Великог отаџбинског рата, тврди да рат нису добили артиљерци или тенкисти, већ политички комесари који су војнике припремали за борбу, подстичући њихов патриотизам и борбени дух.“

Класична књижевност и политика

Током рата издаване су књиге различите садржине. Појавила су се бројна издања из области филозофије и политике: Бизмаркова дела, „Дипломатија“ Харолда Николсона, „Свет“ Андреа Тардјеа, Плутархове филозофске расправе, бројне историје филозофије, неколико књига о Отаџбинском рату 1812. и о сукобу словенских и германских племена. Издато је и много дела класичне књижевности: Шекспир, Пушкин, Данте, Максим Горки, Чарлс Дикенс и Толстој. Појављивала су се и издања неуобичајена за ратно време: „Декоративно баштованство“, „Лов“...

Интересантно је да су током Великог отаџбинског рата објављиване и књиге чије издавање је могло да сачека нека боља времена. На пример, из штампе је изашло неколико томова „Велике совјетске енциклопедије“, монографија о знаменитом руском сликару Карлу Брјулову и „Основи композиције“. Штампана су и дела великих руских композитора, као што су Глинка, Римски-Корсаков и Рахмањинов.

Речници за војнике

Осим књига о војној доктрини и дипломатији, за време рата су се издавали речници и језички приручници. Крајем рата Црвена армија је напредовала и ван граница СССР-а, а у иностранству су војници морали да се споразумеју са локалним становништвом. Штампана су издања намењена брзом учењу основне лексике. По тим кратким речницима и језичким приручницима може се пратити кретање совјетске армије. Тако су се појављивали пољско-руски речник, па румунско-руски, па турско-руски и јапанско-руски...

Поред издања на руском језику, штампане су и књиге на језицима народа СССР-а, тако да су сви могли да читају на матерњем језику, а Руси да боље упознају културу својих ратних другова са којима су се борили раме уз раме. За време Великог отаџбинског рата радило је преко десет издавачких кућа од којих су многе евакуисане у позадину како издаваштво не би замрло ни у најтежим ратним данима.

Борис Леонов, стручњак за војну литературу, за „Руску реч“ објашњава да је рат унео многе новине у руску књижевност и књиге учинио још вреднијима. „У то време веома је обогаћена војна литература, која је касније постала својеврсна класика и на њу се надовезала целокупна совјетска послератна књижевност 20. века“, подсећа он. „Објављено је много романа, приповедака и збирки поезије са ратном тематиком. Неке од тих књига су штампане у најтежим ратним годинама. Данас је ситуација другачија јер људи радије слушају музику или гледају филмове, па књига више није једина основа на којој почива култура“, закључује Борис Леонов.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“