Човек који је на лицу места водио истрагу убиства руске царске породице

Фотографија: РИА „Новости“

Фотографија: РИА „Новости“

У марту 1917. године руски цар Николај II Романов одрекао се престола. Годину и по дана касније одузет је живот и њему и члановима његове породице. У том тренутку се на историјској позорници појавио иследник Николај Соколов. Захваљујући његовом раду ми знамо шта се догодило са царском породицом. Он је ту истрагу водио до краја живота, а његову документацију су савремене руске власти прикупљале по целом свету.

Николај Соколов је историјска личност за коју мало ко зна. Међутим, управо захваљујући том човеку свет данас може бити сигуран да зна детаље везане за смрт последњег руског цара. 

Соколов је рођен 22. маја 1882. године у Пензенској губернији. Завршио је правни факултет. Пре револуције је служио као истражни судија. Године 1917. већ је био иследник за посебно важне случајеве у Пензенском окружном суду. После револуције и свргавања монархије остао је веран претходном уређењу. „Узео је боловање и отишао у Сибир“, прича Владимир Соловјов, старији иследник-криминолог Главне управе за криминалистику Истражног комитета Русије, који је у наше време на неки начин наследио Николаја Соколова, будући да је од 1993. до 2011. руководио обновљеном истрагом убиства Романових и довео истрагу до краја.

Соколов се у Сибиру срео са представницима Сибирске владе, коју је основала Бела армија за време грађанског рата. Тамо је примљен у тужилаштво Иркутска, а касније је прешао у Омск. Заједно са армијом Сибирске владе 8 месеци након убиства Николаја II стигао је у Јекатеринбург, где се догодила трагедија императорске породице. 

„Петог фебруара ме је позвао адмирал (Александар Колчак, војсковођа Беле армије – прим. аут.)... и поверио ми вођење истраге“, писао је Соколов. Он је схватао да је добио случај који ће постати веома важан за историју Русије. „У нашој судској пракси ми често тражимо истину оперишући општепознатим чињеницама. Овде оне имају посебан статус, јер су то историјске чињенице“, писао је он касније у својој књизи „Убиство царске породице“. 

Данас је очигледно да би савременици без његових података тешко реконструисали тадашње догађаје. „Главна Соколовљева заслуга је у томе што је он успео да докаже да је царска породица заиста стрељана“, каже Владимир Соловјов. „Тада су постојале разне верзије судбине Романових, па и такве које су условиле појаву лажних наследника.“ 

Истрага у Русији 

Изјаве сведока и материјални докази своде се на једно: „Убиство је извршено 17. јула“, написаће касније Соколов.

Данас се зна да су чекисти из Куће Ипатјева очекивали улазак трупа Беле армије у град и у журби су одвезли тела побијених Романових у насеље Гањина Јама, где се налазио напуштени рудник. „Иследник је тамо пронашао велики број ситних исечених и угљенисаних фрагмената костију, а такође ствари и предмете које су идентификовала лица блиска царској породици“, прича историчар Људмила Ликова. Тада је Соколов претпоставио да су тела спаљена, али је тај закључак касније демантован. Испоставило се да су чекисти закопали тела после неуспешних покушаја да их спале. 

Емиграција и смрт 

Белогардејци су после пораза у биткама одступали на исток, али Соколов није прекидао истрагу. Прикупио је непроцењиве документе, сачувао их и изнео из земље, прича Ликова. Документи су послати у Француску у два наврата – војним бродом и специјалним вагоном са дипломатским печатима. Сам Соколов је отпутовао из Русије у Париз марта 1920. године. 

Рођаци Романових у Европи нису поверовали иследнику. Сматрали су да је царска породица жива.

У последњим годинама живота Соколов је припремио комплетан извештај о истрази за царицу Марију Фјодоровну, мајку цара Николаја II, и према материјалу истраге писао је књигу „Убиство царске породице“. Сачувана су сведочанства о томе да је иследник хтео тајно да се врати у Русију и настави истрагу. Соколов је умро 1924. у Француској, у својој 43. години.

Нова истрага

Детаљи убиства царске породице постали су актуелни тек после распада Совјетског Савеза 1993. године. Документација истраге коју је прикупио Соколов била је раштркана по целом свету. У појединим случајевима је постигнут договор да се копије материјала предају Русији, док је у другим материјал морао бити откупљен. Кнез Лихтенштајна је откупио Соколовљеве архиве на лицитацији аукцијске куће Сотби (Sotheby's) и предао их Русији. Већи део материјала истраге и материјалних доказа налазио се у Џорданвилу у САД, у Бриселу и у храмовима Руске православне заграничне цркве.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“