Како је Московски зоолошки врт опстао у Великом отаџбинском рату

Фотографија: РИА „Новости“

Фотографија: РИА „Новости“

За време Великог отаџбинског рата зоолози су били принуђени да спасавају и евакуишу животиње из Московског зоолошког врта. Колекција престоничког зоо-врта преживела је ово тешко време захваљујући запосленима у овој установи који су се пожртвовано трудили да заштите животиње.

Пре Другог светског рата Московски зоолошки врт је доживео период процвата. Отворен је нови сегмент врта, где су посетиоци најзад могли да виде животиње изван кавеза, у пространим ограђеним двориштима . Колекција је проширена и обогаћена врстама које су биле веома популарне. Били су то слонови, нилски коњи, мајмуни, лавови и тигрови. Стигли су у Москву из различитих земаља. Крајем 30-их година 20. века у Московском зоолошком врту је било 425 врста сисара, птица, гмизаваца и риба.

Како спасти носорога

Када су почеле борбе, одлучено је да се највреднији примерци, као што су амурски тигар, снежни леопард, гривасти павијан, рис, лав, пума и неке друге животиње, пошаљу у Свердловск и Стаљинград. Од великих сисара у врту су остали само лавица и први бели медведић рођен у зоолошком врту. 

Крајем 30-их година 20. века у Московском зоолошком врту је било 425 врста сисара, птица, гмизаваца и риба.

„За део колекције која је послата у Стаљинград био је одговоран зоолог Михаил Колесников”, објашњава руководилац научно-образовног одељења Московског зоолошког врта Јелена Мигунова. „Он је, међутим, погинуо на фронту, и зато није познато шта се догодило са т им животињама. Г рупа послата у Свердловск стигла је у пуном саставу. Тамо су били афрички слон, носорог, гну, сибирски козорог, тигон, арабијски леопарди и шимпанзе. Слон, носорог и неке велике мачке су страдали због неповољних услова у којима су морали да бораве.”

Руководилац секције великих сисара Мирдза Крумина присећа се како су у то време она и њене колеге живели у зоолошком врту и спавали на подовима у својим кабинетима. Животиње су на коњским запрегама одвозили у болнице, како би рањеници могли да се забаве и забораве на страхоте рата, дружећи се са њима.

Како преживети бомбардовање и прехранити животиње

На новој парцели зоолошког врта био је смештен магацин са муницијом, а изнад њега је постављена противваздушна батерија. Становници тог места – вукови, хијене и медведи – пребачени су на стару парцелу врта. Још једна противваздушна батерија се налазила на териториј и данашњег Дечијег зоо-врта.

Цео колектив је био припремљен за бомбардовање. Зоолошки врт је бомбардован у ноћи између 4. и 5. јануара 1942. године. Опстао је упркос пожару. Погинули су запослени који су дали своје животе како би спасли животиње. 

Бомбе су директно погодиле зграду за копитаре, која се налазила на новој парцели врта. Сви су одмах помислили да су животиње погинуле, али, на срећу, није било тако. Р адници зоо-врта су их извели из зграде у пламену. Током  напада запаљивим бомбама зоолози су остали поред св ој их штићеника. Од кућ е су донели ћебад и одећу како би животињама покушали да затворе разбијене прозоре.

Животиње су различито реаговале на ратну ситуацију. Дивокозе, и рваси и јелени, који су по природи плашљив и , били су узнемирени због бомбардовања и избезумљено су јурили по ограђеном простору . Тако су ч есто задобијали различите повреде. „ Н адлетање авиона није видно узнемирило п рипаднике породице мачака и велике птице грабљивице, као н и слонове”, објашњава Мигунова. „И не само то. Сарадници зоо-врта су посведочили да им је један слон помогао да угасе запаљиву бомбу. Он је сурлу напунио водом из рова у дворишту њоме испрскао бомбу која је горела.”

Наравно, руководство зоо-врта се суочило и са проблемом како прехранити животиње. Зоолози су сами припремали сено. За време борби под Москвом радници зоо-врта су буквално под кишом метака довозили сено са поља, док су месоједе хранили месом настрадалих коња.

У Московски зоолошки врт су 1944. године почеле да стижу животиње из других менажерија. Поклањали су их војници и чланови поларних експедиција. Планска куповина животиња из других градова почела је 1945. године. Тада су се лав, вукови, камиле, шакали, мајмуни, леопард и друге животиње доселил и у већ обновљене просторије и дворишта престоничког зоо-врта.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“