Пет најбољих совјетских филмова о Другом светском рату

1. „Ждралови лете“ 
1957, редитељ Михаил Калатозов

Филм под радним називом „За твој живот“ снимљен је по комаду Виктора Розова „Вечно живи“. Радња се врти око трагичне приче заљубљеног пара, Бориса и Веронике, које је раставио рат. „Ждралови лете“ је једини совјетски дугометражни филм који је добио „Златну палму“ у Кану. Медији у СССР-у су прилично суздржано објавили да је филм награђен на Канском фестивалу. У листу „Известија“ објављена је белешка без наслова и фотографије, у којој редитељ чак није ни поменут. Критика је упућена филму са самог врха, од Никите Хрушчова. По његовом мишљењу, главна јунакиња је дискредитовала „светли лик херојских совјетских трудбеница у позадини фронта“. Нису помогле ни трагичне околности у којима се нашла Вероника, ни њено покајање и спремност да жртвује свој живота за Победу – генерални секретар је остао неумољив у осуди „лакомисленог и недостојног“ понашања јунакиње. 

2. „Контрола на путевима“ 
1971, редитељ Алексеј Герман

Радња филма се одвија у децембру 1942. године у окупираној Псковској области. Сценарио је заснован на причи редитељевог оца Јурија Германа „Операција ’Срећна Нова година!’“, где се говори о колаборационисти који се придружио совјетским партизанима како би искупио кривицу за сарадњу са Трећим рајхом.

Филм са истоименим називом је прво самостално редитељско остварење Алексеја Германа. То је уједно и први совјетски филм посвећен људима који су се нашли у немачком заробљеништву. Филм „Операција ’Срећна Нова година!’“ снимљен је за пет месеци, што је рекордно време Алексеја Германа, али је по завршетку одложен „на полицу“, јер су совјетски функционери сматрали да он „доводи у питање херојство народног отпора непријатељу“. Филм је приказан на великим екранима тек 1985. године под називом „Контрола на путевима“. 

3. „Тихе су овде зоре“ 
1972, редитељ Станислав Ростоцки

Главни догађај филма, снимљеног по култној истоименој причи Бориса Васиљева, одиграо се 1942. године у Карелији. Група од пет девојака које су ратовале у јединицама противваздушне одбране под командом старешине Федота Васкова ступа у битку са немачким падобранцима. 

Странци у руским филмовима: од 1920-их до данас
Однос према странцима у Русији одувек је био контроверзан: или се на њих гледало као на лукаве и моћне непријатеље, или као на културне и имућне пријатеље из иностранства

Сцене ратног доба снимљене су изразито реалистично у црно-белој техници, а сцене пре и после рата, као и сцене девојачких сећања и сањарења, снимљене су у колору. 

У филму постоји епизода у руској „бањи“ (руском парном купатилу), у коме се глумице појављују обнажене. Редитељ Станислав Ростоцки је целих пет сати наговарао девојке да пристану на снимање ове сцене. Он је овако објаснио своју редитељску замисао: „Девојке, ја хоћу да покажем место где погађа метак. Хоћу да покажем да метак не убија апстрактног човека, него лепу и младу жену која треба да рађа децу“. 

4. „Само старци иду у бој“ 
1973, редитељ Леонид Биков

Филм је прича о свакодневници пилота ловачких авиона у време Другог светског рата, о људима који су се после битака окупљали у аматерски оркестар. Филм је снимљен на основу истините приче о „распеваној“ ескадрили која је заиста постојала у Петом гардијском ловачком авијацијском пуку. „Распевана“ је била зато што је имала сопствени хор, а два авиона јој је поклонио оркестар Леонида Утјосова. Хор је приређивао концерте на ослобођеним територијама, а 1944. године једном таквом концерту у Краматорску још као дечак је присуствовао редитељ овог филма Леонид Биков. 

Сам Биков је 1945. године уписао летњу пилотску школу, али због ниског раста му није омогућено да постане пилот. Свој сан да научи да управља авионом Биков је остварио током снимања филма. 

На прво приказивање су позвани високи војни чинови, али и пилоти са фронта, а међу њима и троструки Херој Совјетског Савеза Александар Покришкин, који је у 156 ваздушних битака оборио 59 непријатељских авиона. Када је после пројекције упаљено светло, Покришкин је брисао сузе. Толико га је потресло оно што је видео. 

5. „Иди и гледај“ 
1985, редитељ Елем Климов

Ратна драма Елема Климова у две епизоде снимљена је по мотивима дела Алеса Адамовича „Хатинска повест“, „Партизани“ и „Казнени одреди“. Радња се дешава у Белорусији 1943. године. Главни јунак је белоруски дечак Фљора Гајшун, који после нацистичке казнене операције и поред мајчиног негодовања одлази у партизане. 

Првобитно је било замишљено да се филм зове „Убијте Хитлера“. Измена наслова је била једина интервенција цензуре на коју је редитељ пристао. 

Касније је филм приказан у једанаест земаља света. Он је за странце био толико шокантан, да су током пројекције поред биоскопа дежурала кола хитне помоћи за сувише осетљиве гледаоце.

Росијскаја газета. Сва права задржана.