Пет најбољих савремених руских филмова о Другом светском рату

1. „У августу 1944.” („В августе 44-го”)
2001, редитељ: Михаил Пташук

На територији Белорусије коју је ослободила совјетска војска редовно се емитује програм радио-станице са позивним знаком „КАО”, у коме се преносе шифроване поруке са подацима о совјетској војсци. Одред совјетских контраобавештајаца креће у потрагу за шпијунима.

Филм је снимљен на основу романа Владимира Богомолова „Тренутак истине” („У августу 1944.”). Богомолов је још 1975. осујетио снимање које је водио литвански редитељ Витаутас Жалакјавичијус и чак је тужио филмски студио „Мосфилм”, желећи да забрани снимање филма на основу његовог романа. 25 година касније замало се исто није догодило са филмом Михаила Пташука. Богомолов је сматрао да је од његовог романа направљен „холивудски акциони филм”, и, мада је филм имао успеха код гледалаца, тражио је да се његово име склони са шпице.

2. „Звезда”
(2002, редитељ: Николај Лебедев)

„Звезда” је конспиративно име групе совјетских обавештајаца који у лето 1944. године одлазе на територију под немачком контролом са циљем да открију тајне податке и преко радио-станице јаве команди локацију могућег непријатељског напада.

На снимању филма је коришћена оригинална војна техника из времена Другог светског рата из колекције совјетских филмских студија. Николај Лебедев је желео да сними динамичан и напет ратни трилер, који по својем крајње натуралистичком приступу представља контраст у односу на ранију екранизацију истоимене новеле Емануила Казакевича, снимљене 1949. године.

3. „Кукавица” („Кукушка”)
2002, редитељ: Александар Рогошкин

Неколико дана пре изласка Финске из Другог светског рата Немци су финског снајперисту Вејка приликом повлачења приковали за стену и обукли га у СС униформу, како се не би предао у заробљеништво. Истовремено стражари до места саслушања спроводе капетана Црвене армије Ивана, који је на основу дојаве оптужен за издају земље. Међутим, Иванови стражари гину у бомбардовању недалеко од места где се налази фински снајпериста. Лапонка Ани у своју кућу прима двојицу војника из сукобљених армија. 

Филм је сниман у брдима изнад града Кандалакша на обали Белог мора у Мурманској области, недалеко од финске границе. Назив филма има двоструки смисао: кукавица (птица) је назив за финске снајперисте, и уједно је то име главне јунакиње у преводу са лапонског језика. Глумица Ани-Кристина Јуусо, која је одиграла улогу Ани, и сама је Лапонка. Пре снимања је радила на финском радију и није говорила руски.

4. „Брестовска тврђава” („Брестская крепость”)
2010, редитељ: Александар Кот

Немачка војска прелази границу Совјетског Савеза 22. јуна 1941. године. Један од првих напада Немаца био је на Брестовску тврђаву код града Бреста у данашњој Белорусији. Одбрана тврђаве се концентрише у три жаришта отпора. Њих предводе мајор.

Интересантно је да су током снимања (а филм је сниман и на територији Брестовске тврђаве) на неким деловима терена пронађене неактивиране гранате, муниција и немачки гумени чамац.

Филм је приказан у две верзије. Биоскопска верзија је приказана 2010. године, а 2011. је емитована продужена телевизијска верзија у четири епизоде под називом „Тврђава”. Интересантно је да су током снимања (а филм је сниман и на територији Брестовске тврђаве) на неким деловима терена пронађене неактивиране гранате, муниција и немачки гумени чамац.

5. „Бели тигар” („Белый тигр”)
2012, редитељ: Карен Шахназаров

На фронту се шире гласине о непобедивом немачком тенку „Бели тигар”, који се појављује неочекивано и исто тако неочекивано нестаје, успевајући притом да уништи десетине совјетских тенкова. Совјетска команда ствара модел тенка Т-34-85 специјално за борбу против „Белог тигра”.

Филм-алегорија је снимљен по мотивима романа Иље Бојашова „Тенкиста”. „Бели тигар” је највећи пројекат редитеља Карена Шахназарова, који је уверен да сваки редитељ његове генерације (Шахназаров је рођен 1952. године) треба да сними филм о рату. Филм је сниман 3 и по године, после чега је Русија номиновала „Белог тигра” за награду „Оскар” у категорији Најбољи филм изван енглеског говорног подручја.

Филм је сниман 3 и по године, после чега је Русија номиновала „Белог тигра” за награду „Оскар” у категорији Најбољи филм изван енглеског говорног подручја.

Росијскаја газета. Сва права задржана.