Михаил Шолохов – од козачког салаша до Нобелове награде

Фотографија: РИА „Новости“

Фотографија: РИА „Новости“

24. маја се навршава 110 година од рођења совјетског писца Михаила Шолохова. „Руска реч” вас подсећа на најзанимљивије детаље из његовог живота и стваралаштва.

1.Оптужбе за плагијат

Велику популарност Шолохову је донео роман-епопеја „Тихи Дон” (1928-1932) о донским козацима у Првом светском рату и руском Грађанском рату. Међутим, многи критичари су Шолоховљево ауторство доводили у питање. Према једној верзији, он је под својим именом објавио рукопис непознатог официра Беле гарде кога су стрељали бољшевици. Многима је било невероватно да 21-годишњи младић са скромним образовањем може створити тако дубокомисаон, обиман и психолошки изнијансиран приказ живота.

Многима је било невероватно да 21-годишњи младић са скромним образовањем може створити тако дубокомисаон, обиман и психолошки изнијансира н приказ живота.

Међутим, они који подржавају ауторство Михаила Шолохова једногласно тврде да младост и недостатак образовања нису препрека за таленат, наводећи као примере младе генијалне ствараоце као што су Јохан Волфганг Гете и Томас Ман, и скромно образоване као што су Максим Горки и Иван Буњин (такође добитник Нобелове награде).

2.Козачки писац није био козак

Шолохов је детињство провео на козачком салашу, али тачно место његовог рођења није познато. Иако је тако уверљиво, живописно и много писао о козацима, он није био козачког порекла. Отац му је припадао грађанском сталежу и радио је као управник парног млина. Мајка му је била са села и до удаје је радила као собарица. Шолохов се родио ван брака, јер су његову мајку на силу удали за другог човека, а не за његовог оца. Тек после смрти његовог очуха, Шолоховљеви родитељи сусе венчал.

3.И Сартр га је благословио...

Француски писац и филозоф Жан Пол Сартр је 1964. године одбио да прими Нобелову награду за књижевност и у свом образложењу ове одлуке изразио жаљење што претходне године награда није додељена Шолохову и што је „једино совјетско дело које је добило награду била књига објављена ван Совјетског Савеза и забрањена у својој земљи” (ради се о роману „Доктор Живаго” Бориса Пастернака, добитника Нобелове награде 1958. године).

Током 20. века роман је у Русији екранизован три пута (1939, 1958. и 1992). Екранизација из 1958. године, коју је снимио прослављени редитељ Сергеј Герасимов, добила је велики број међународних признања.

Сматра се да је ова изјава утицала на чланове Комитета за доделу Нобелове награде и подстакла их да следеће 1965. године награду доделе Шолохову уз образложење: „за уметничку снагу и целовитост епа о донским козацима из времена које је за Русију представљало прекретницу”.

4.Екранизације романа „Тихи Дон”

Током 20. века роман је у Русији екранизован три пута (1939, 1958. и 1992). Екранизација из 1958. године, коју је снимио прослављени редитељ Сергеј Герасимов, добила је велики број међународних признања.


Снимање филма „Тихи Дон“. Фотографија: ТАСС

Трећу екранизацију је снимио ништа мање познати редитељ Сергеј Бондарчук, који је за екранизацију Толстојевог романа „Рат и мир” награђен  „Оскаром” и „Златним глобусом”. Његова екранизација „Тихог Дона” била је копродукција СССР-а, Велике Британије и Италије. Италијански продуцент је прогласио банкрот и италијанске банке су конфисковале готово завршени филм и у таквом статусу га држале дуги низ година. Редитељ Сергеј Бондарчук није дочекао да свој филм види на биоскопском платну. Касније је скраћену телевизијску верзију филма монтирао редитељев син Фјодор Бондарчук.

5. Тајни податак о смртној пресуди

Шолохов је почео да зарађује за живот са 15 година и испробао је велики број професија: од физичког радника до школског учитеља. 1922. године, када је радио као окружни порески инспектор, Шолохов је ухапшен због примања мита и осуђен на смрт стрељањем. Отац је за њега платио велику кауцију, а суду је поднео нови матични лист према којим је Шолохову било 15, а не 17 година. Стрељање је замењено казном од годину дана принудног рада у колонији за малолетнике. Међутим, није познато зашто Шолохов, који је под пратњом чувара послат у колонију, никада до ње није стигао. 

6.Шолохов и Солжењици

Познато је да су односи двојице писаца, добитника Нобелове награде, били компликовани. Седамдесетих година  20. века Солжењицин је био међу онима који су Шолохова оптужили за плагијат романа „Тихи Дон”.

С друге стране, Шолохов је подржао хајку на Солжењицина и потписао чувено „Писмо групе совјетских писаца редакцији листа ’Правда’ од 31. августа 1973. о Солжењицину и Сахарову”, у којем се ова два аутора оптужују за покушај „изазивања неповерења према мирољубивој политици совјетске државе”. Шолохов је такође, као писац одан партији, био против доделе Лењинове награде Солжењицину за роман „Један дан Ивана Денисовича”.

Касније су обојица одбијалада коментаришу стваралаштво оног другог.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“