На територију Крима извршен „српски културни десант”

Српска делегација: Милан Кнежевић, Марија Жижковић, Светан Страхинић. Фотографија: Владимир Смољаков

Српска делегација: Милан Кнежевић, Марија Жижковић, Светан Страхинић. Фотографија: Владимир Смољаков

Филм српског редитеља Ивана Јовића „Исцељење” победио је на 24. међународном филмском фестивалу „Златни витез” у Севастопољу.

Филмски фестивал „Златни витез” по традицији сваке године окупља најбоље филмске уметнике из свих словенских земаља. Последњих година је, међутим, прерастао оквире искључиво „словенског форума”, будући да су ове 2015. године у њему учествовали и редитељи из Италије, Немачке, Француске, Шведске, Израела, Летоније и са Кубе.

Током многих година је „Златни витез” одржаван у различитим градовима словенских земаља, да би се најзад ове године „скрасио” у Севастопољу.

„Данас фестивал увлачи у јединствену матицу све посленике светске уметности, свакога ко не жели да се расплине у духовном мртвилу масовне културе, ко не жели да изгуби самосвојност и ко тежи да очува своју националну традицију”, сматра председник фестивала, народни уметник Русије Николај Бурљајев.

Током многих година је „Златни витез” одржаван у различитим градовима словенских земаља, да би се најзад ове године „скрасио” у Севастопољу. Од 27. до 31. маја су приказивани номиновани филмови и ретроспективе, приређивани концерти и свечане академије. За житеље и госте Севастопоља улаз је био слободан на све пројекције и манифестације. Фестивал је доказао да је светла, добра и морално узвишена филмска уметност жива и да може напунити биоскопске дворане.

Председник фестивала, Народни уметник Русије Николај Бурљајев са супругом, глумицом Ингој Шатовој. Фотографија: Владимир Смољаков

„Битно је да ’Златни витез’ поклања велику пажњу тако важним темама као што су јачање духовних и моралних темеља друштва, хармонизација породичних односа и васпитавање нових нараштаја у духу узвишених идеала грађанског друштва и патриотизма. И наравно, фестивал поставља врло високе „уметничке” стандарде, доприноси консолидацији свих оних који се професионално баве филмом и јача међународне културне везе”, истакао је у своме писму учесницима и гостима „Златног витеза” председник Русије Владимир Путин.

Србија је увек једна од најактивнијих и најомиљенијих учесница „Златног витеза”. Ове године су у жирију фестивала били филмски редитељи Јован Марковић, Марија Жижовић, Света Страхинић и Милан Кнежевић, као и филмски редитељ и продуцент из Републике Српске Симо Брдар. Као почасна гошћа у Севастопољ је дошла и глумица, редитељка и певачица Ивана Жигон.

Србима је на овогодишњем фестивалу припала најпрестижнија награда – златни витез у номинацији за најбољи играни филм. Добитник је Иван Јовић за филм „Исцељење” – причу о свепраштању и сили вере. Филм говори о времену после рата у Босни. Главни јунак је православни монах који тражи свој пут ка духовном исцељењу. Тугујући за разореном отаџбином он одлази у удаљени скит и тамо налази једну босанску породицу.

„Бронзаног витеза” у категорији документарних краткометражних филмова освојио је филм Дејана Петровића „Рестарт” о борби против бола и животних потешкоћа уметника-инвалида Дарка Бабића.

У години када се обележава 70-годишњица победе у Великом отаџбинском рату организатори фестивала су посебну пажњу посветили филмовима са ратном тематиком. Филм „Бројеви” редитеља Бранка Лазића из Републике Српске говори о једином дечијем логору који је постојао у Хрватској. О годинама проведеним у том логору прича бивша робијашица која је још увек жива. Њено име је сада постало познато захваљујући редитељу. А колико још имена тек треба установити, јер су сви они у логору били само „бројеви”...

У години када се обележава 70-годишњица победе у Великом отаџбинском рату организатори фестивала су посебну пажњу посветили филмовима са ратном тематиком.

Исто о рату, али не о истом рату, снимио је филм и Бранко Станковић из Србије. „Зло је било јаче” – тако се зове филм. То је трагична прича о Србину и муслиманки из Босне. Још 2004. године је прича о српско-муслиманској љубави приказана у чувеном филму „Живот је чудо” Емира Кустурице, али судбина измишљених Кустуричиних јунака Бранка и Сабахе имала је срећан крај, док се истинита прича Станковићевих јунака несрећно завршила. Бошко и Адмира су се упознали 1984. године на Олимпијади у Сарајеву, а 9 година касније избио је рат и прекинуо њихов срећан живот.

Фотографија: Владимир Смољаков

Српски редитељ Желимир Жилник дотакао се у своме филму актуелног и сложеног савременог проблема. Земље Европе, а међу њима и Србија, принуђене су да прихватају и смештају у своје центре за социјалну адаптацију азиланте из Северне Африке и са Блиског истока, а циљ тих људи је да се некако докопају Европске уније. Жилниковом филму „Log Book Serbistan” додељена је диплома за анализу сложених међуетничких односа.

На фестивалу је приказано 17 филмова из Србије, 2 филма из Републике Српске, и по један из Босне и Херцеговине, Хрватске и Црне Горе.