Што је Русија јача, њен језик је популарнији

Фотографија: ТАСС

Фотографија: ТАСС

Дан руског језика обележава се 6. јуна у Русији и широм света. На свету преко 280 милиона људи говори руски, а 114 милиона га изучава као страни језик. У Србији руски језик тренутно учи свега стотинак хиљада ученика, али није увек било тако...

Прва школа у којој се изучавао тадашњи књижевни руски језик била је „Славјанска школа“, отворена 1726. године у Сремским Карловцима. Први учитељи руског језика тога доба били су Максим Суворов, а затим Емануил Козачински. Интензивније изучавање руског језика у српским школама почело је седамдесетих година 19. века, када се Србија коначно ослободила од турске власти. Настава руског језика одржавана је у богословијама, у Вишој женској школи, Педагошкој школи, на Војној академији, као и у Великој школи која је касније прерасла у Београдски универзитет. Октобра 1877. године на Великој школи у Београду основана је Катедра за руски језик и књижевност. Први професор руског језика био је познати руски слависта Платон Кулаковски. Он је поставио темеље београдске русистике и уложио велики труд у ширење руског језика и културе у Србији.

Током новије историје руски језик је постајао више или мање популаран у зависности од јачине и моћи саме Русије. Непосредно пред крај Другог светског рата, већ 1944. године, Министарство просвете уводи обавезу учења руског језика у свим српским гимназијама СФРЈ. Међутим, већ 1948. године, након Резолуције Информбироа, руски језик се масовно потискује из школа и са универзитета. На пример, 1951. године је на Београдском универзитету само један студент уписао руски језик.

Нову популарност у школама руски језик стиче шездесетих година 20. века. Учи га више од половине ученика из целе Србије. То „златно доба” руског језика завршава се распадом Совјетског Савеза, после чега током наредних деценија руски језик постепено излази из српских школа – све више га потискују енглески, немачки и француски.

Све мање руског, све више енглеског

Данас руски језик заузима тек четврто место по популарности. Учи га свега 10% основаца. Многе школе широм Србије избацују га из свог програма. Како који професор руског језика оде у пензију, тако се аутоматски укида и руски језик, а уместо њега се уводе шпански и италијански, па чак кинески или јапански – језици који немају никакву традицију изучавања у српском школском систему.

Колико је стање са руским језиком лоше сведочи и податак да је чак и на Војној академији руски језик укинут на основним академским студијама од школске 2010-2011. године.

– У периоду од 2002. до 2004. године многе школе су без икакве одлуке Министарства просвете почеле да потискују руски језик и да уместо њега уводе друге стране језике. Директори школа су ово оправдавали тобожњим протестима и захтевима родитеља, на шта Министарство просвете није обраћало пажњу. Тамо где је престао да се учи, руски језик се више никада није вратио у наставни програм – каже Биљана Марић, доцент Катедре за руски језик Филолошког факултета Универзитета у Београду.

Колико је стање са руским језиком лоше сведочи и податак да је чак и на Војној академији руски језик укинут на основним академским студијама од школске 2010-2011. године. Од тада је искључиво енглески обавезан језик на основним студијама, док се руски учи још само на повременим и наменским курсевима за припаднике Војске Србије, а на основним студијама има статус изборног предмета.

„Ипак се окреће”

Чињеница је, међутим, да се последњих година интересовaње за руски језик и саму Русију полако враћа, што се може опет повезати са повратком Русије као глобалног играча на светску политичку сцену и – што је још важније – у регион Југоисточне Европе и конкретно у Србију. Данас је то интересовање далеко веће него могућности које за учење овог језика пружа постојећи школски систем. Вероватно је потребно да прође још времена док се ситуација и у административном смислу не поправи, а дотле се руски језик пробија међу Србе усрдношћу и напорима његових предавача, ентузијаста и великих љубитеља руске културе и историје.

– Огромну улогу у популаризацији руског језика имају сами професори – напомиње Биљана Марић. – Они у својим школама и градовима организују радионице, дане и недеље руског језика и културе, различите концерте и књижевне вечери посвећене руским песницима и писцима.

Професорка руског језика у Петој београдској гимназији Александра Синђић каже да је последњих година примећен пораст интересовања за руски језик. – Чини ми се да су родитељи наших ученика данас коначно превазишли уврежена мишљења попут оних:  „руски језик је језик комунизма“, „руски је језик класичне књижевности, а данас су мом детету потребне савремене вештине у вези са тржиштем, приходима, пословањем“, „руски и српски – ма то ти је исто, шта ће ти то“... 

Присуство руских садржаја на српској телевизији знатно би допринело интересовању за руски језик, сматра професорка Александра. Ученицима Пете гимназије она пушта руске емисије и филмове. – Нарочито им се допадају сцене Масленице: питају какав је то празник, интересују се за обичаје... Људи желе да сазнају и доживе више – каже професорка. – И у том смислу повећано интересовање за руски језик је сасвим логично. То је језик топлих руских романси, језик ненаметљиве, а савршене мелодије Чеховљевих кратких прича, језик храбрих, каткад и дрских песама Висоцког, култних филмова Тарковског…

Наставници и професори српских основних и средњих школа сваке године спремају и шаљу децу на такмичења из руског језика. Наставница Милина Сабов из Основне школе „Кнез Лазар“ у Лазаревцу има велико искуство са републичких такмичења. Три њене ученице су постигле значајне резултате на такмичењима, а једна од њих је чак награђена путовањем у Москву. – Мој највећи успех у раду је било прво и друго место мојих ученица на републичком такмичењу 2014. и 2012. године. То се прочуло у нашој школи и ове школске године је резултирало масовним одазивом ученика четвртог разреда и опредељењем да уче руски језик. То је награда за труд који смо уложили – поносна је Милина.

Наставници и професори српских основних и средњих школа сваке године спремају и шаљу децу на такмичења из руског језика.

Нажалост, много је оних који желе да уче руски језик, али у својој школи или околини немају такву могућност у оквиру државних институција. Решење могу бити приватни часови руског језика. Тако Наташа Јефтић, наставница руског језика у основној школи "Момчило Живојиновић" у Младеновцу, поред редовног посла у школи држи и приватне часове. Каже да јој се у последње време све више људи обраћа тим поводом. – Најбитнија је организација самог часа – сматра професорка. – Ја се заиста трудим да своју наставу осмислим тако да ученици пожеле да се опет сретнемо – каже Наташа.

Постоји чак и приватна школа руског језика, књижевности и културе, којом руководи Марина Кнежевић, професорка руског језика са дугогодишњим искуством. Школа се зове „Ру-Слово“, отворена је 2010. године и нуди курсеве руског језика (почетни, средњи и виши ниво), као и пословне и специјалистичке курсеве. – Организујемо и предавања из књижевности, публицистике и културе савремене Русије. Упис вршимо у два семестра, а имамо и летњу школу – објашњава професорка Марина, и додаје да за студенте и незапослене школа даје попуст од 50%.

Значајан допринос популаризацији руског језика у српским образовним установама пружа и фонд „Руски свет” („Русский мир”), који je омогућио да школске 2013-2014. године преко 200 студената бесплатно похађа наставу у центру „Ру-Слово”. Од важнијих пројеката треба поменути да је Фонд „Руски свет” основаo два Руска центра у Србији – један у гимназији „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду и други на Катедри за славистику на Филолошком факултету у Београду. Ту се сваке године одржава велики број међународних научних и културних манифестација, на којима гостују бројни научници из целог света. „Руски свет” у потпуности је опремио веома скуп и квалитетан фонетски кабинет за студенте руског језика на Филолошком факултету у Београду.

Све у свему, руски језик у Србији јесте тренутно потиснут у други план, али се бележи и позитиван тренд: данас руски поново интересује Србе, и то не само као и увек због великих руских класика, него сада већ и на новом нивоу – због савремене руске културе, филмова, музике и књижевности. Многе Србе на учење руског језика подстиче изузетна улога коју руска политика данас игра на међународној сцени, а посебно је позитивна појава што се многи млади српски интелектуалци не задовољавају информацијама које нуде медији на српском или неком другом европском језику, него уче руски језик како би из руских медија могли чути изворне информације из тог дела света и алтернативна гледишта на савремене светске догађаје. И најзад, руске компаније су већ увелико присутне на српском тржишту, тако да је руски постао занимљив за учење и као перспективан језик пословне комуникације не само у Србији, него и у читавом региону.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“