Гергијев: „Не тражимо таленте за једну сезону, него за дуги низ година”

Фотографија: EPA

Фотографија: EPA

Познато међународно музичко такмичење „Чајковски” почело је у понедељак 15. јуна у великој дворани конзерваторијума у Москви. Копредседник организационог одбора такмичења, маестро Валериј Гергијев, говори о томе шта можемо очекивати од 15. такмичења „Чајковски”.

Ирина Муравјова: Ове године такмичење „Чајковски” први пут у историји не почиње од првог круга него од прелиминарних аудиција. Зашто је било потребно увођење ове новине?  

Валериј Гергијев: Одлучили смо да уведемо нову предетапу такмичења зато што само живи наступ омогућава жирију да стекне пун утисак о музичару. По резултатима селекције већ је јасно да је у категорији „клавир” ниво кандидата веома висок. За жири смо увели следеће правило: гласање се одвија по систему „да – не”. Кандидати који добију најмање два гласа од укупно четири пролазе у први круг такмичења. У категорији пијаниста кандидати су тако квалитетни да је уместо 30 у први круг прошло 36 такмичара.

Главни успех прошлог такмичења одржаног 2011. године биле су турнеје победника. Такмичење је тада по први пут формулисало конкретан циљ: пронаћи уметнике за концертни подијум. Какви су резултати?

В. Г.: Практично сви финалисти претходног такмичења наступали су са мном не само у Санкт Петербургу, Москви и широм Русије, него и у иностранству. Исти план имамо и после овог такмичења. Наравно, освајач Гран-прија ће имати више могућности него други победници. Али то не значи да за њих неће постојати интересовање.

Како данас оцењујете искуство са наступа са носиоцем Гран-прија Данилом Трифоновом, са којим сте обишли најбоље концертне дворане света?

В. Г.: Трифонов је добио практично све што музичару може донети победа на такмичењу. Али суштина је у томе да се он показао не само као освајач Гран-прија, него и као музичар који је одмах привукао пажњу публике различитих земаља. Већ његови први наступи су изазвали живу реакцију. И ја и оркестри пожелели смо да са њим наставимо сарадњу. А он је наступао и са Маријинском, и са Лондонском, и са Бечком филхармонијом. То је права прича о светском успеху.

Две трећине учесника представља руску школу пијанизма. Узимајући у обзир политичку ситуацију у свету и у Русији, да ли на овогодишњем такмичењу примећујете неку разлику у односу на 2011. годину?

В. Г.: Ми никога силом не довлачимо на такмичење. Углед такмичења у свету, надам се, не само што је и даље веома висок, него је чак током последње четири године порастао, с обзиром да су победници претходног циклуса успешно наступали на бројним концертним и фестивалским подијумима широм света. А што се тиче земаља из којих такмичари долазе, у први круг су се пласирали представници из Европе, Азије и Америке.

Технолошки напредак на прошлом такмичењу били су квалитетни преноси на интернету, који су наишли на велики одјек у свету. Сада ће пренос на интернету реализовати француски веб-канал „Медичи”. Како је начињен тај избор?

В. Г.: Раније искуство је било изузетно. У „Медичију” раде професионалци који су одавно доказали своју вредност у Европи, а сада и у Америци. Пре шест месеци снимали су наступе Маријинског оркестра у Карнеги холу. Ми са њима сарађујемо и на фестивалима у Вербијеу и Ансију. Они имају велико искуство, али имамо га и ми. Маријински театар има свој систем преноса на интернету. Наши стручњаци одавно сарађују и са интернет-каналом „Медичи”, а сада и са организационим одбором такмичења „Чајковски”.

Шта очекујете од предстојећег такмичења? Можда новог освајача Гран-прија?

В. Г:Искрено се надам да ћемо се на такмичењу упознати са читавом плејадом младих уметника. И надам се да то наше откриће неће трајати једну сезону, него годинама. За мене лично ради се о веома посебном осећању, зато што сам некада, 1988. године, када сам још и сам био млад диригент, лондонској публици представио сасвим младе уметнике Јевгенија Кисина и Вадима Рјепина. Од тада је прошло скоро тридесет година, а доживљај тог чуда ме није напустио. Зато осећам да ми је неопходно, занимљиво и узбудљиво да откривам нове младе таленте.

Руски текст на сајту "Росијске газете"

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“