Објављени победници 15. међународног такмичења „Чајковски”

Практично у свим номинацијама такмичење је личило на несвакидашњи вишечасовни музички двобој, који се уствари састојао од серије соло концерата младих музичара. Током три недеље на сцене Москве и Санкт Петербурга излазили су извођачи са врло различитим индивидуалним особеностима. Било је романтичара, виртуоза, мислилаца, па чак и „генија”.

Гергијев: „Не тражимо таленте за једну сезону, него за дуги низ година”
Познато међународно музичко такмичење „Чајковски” почело је у понедељак 15. јуна у великој дворани конзерваторијума у Москви.

Међутим, као и увек, највише емоција изазвали су наступи пијаниста у Великој дворани конзерваторијума. Рекло би се да је све почело уз извесну нелагодност, јер жири није пропустио фаворите ранијих конкурса – награђеног Александра Лубјанцева, који ове године није прошао „живу” селекцију, а после првог круга отпао је и Андреј Коробејњиков, чији је наступ са 32. Бетовеновом сонатом био изванредан музички догађај, који је имао и рекордан број прегледа у онлајн-преносу. Па ипак, такмичарска напетост код пијаниста није попустила ни у једном кругу, мада је било непријатно сазнање да током такмичења отпадају ванредни музичари попут Јурија Фаворина и Дмитрија Шишкина. Али и сам квалитет „жртава” доказ је крајње високих критеријума овог такмичења.

Исто се догађало и у номинацијама виолиниста и виолончелиста. Ово се не објашњава само увођењем „живе” селекције на почетку такмичења, којом је заиста читав први круг подигнут на нови ниво, него и сасвим јасно артикулисаном појавом нове изванредне генерације музичара на овом такмичењу. Како показују анкете са учесницима, та појава је у великој мери везана за традицију руске извођачке школе. Ово такмичење више није обична парада дипломаца Московског конзерваторијума, али су многи сјајни учесници данашњег конкурса ипак у разним фазама прошли кроз „руке” руских учитеља. Међу њима су и сви пијанисти који су учествовали у финалу, па чак и Џорџ Ли (САД), кога је за такмичење припремао Максим Могиљевски, и Лука Дебарг као ученик Рене Шерешевске.

Сто година клавирског чаробњака Свјатослава Рихтера
20. марта навршило се 100 година од рођења руског пијанисте Свјатослава Рихтера, једног од највећих и најславнијих мајстора клавира у историји.

На клавирским концертима су у сваком кругу „рејтинзи” многих извођача страдали од огромне напетости, али је по драмском набоју финале било заиста феноменално. То су заправо били прави двобоји, у којима су се огледали меланхолични лиричар Сергеј Реткин и феноменални виртуоз Џорџ Ли, Лука Дебарг који је потресао публику дубином и лепотом музичке мисли, виртуоз пијанизма Лукас Гењушас, Данил Харитонов који је очарао присутне својом младошћу и једноставним, јасним интерпретацијама, и „маг” клавира Дмитриј Масљејев.

Испоставило се да на такмичењу нико није био апсолутни лидер, који би се недостижно уздигао изнад свих осталих.

Међутим, ипак се догодила и сензација на 15. такмичењу „Чајковски”. Доживљај који је публици подарио пијаниста Лука Дебарг ушао је у „легенду” овог такмичења. Управо њему је Асоцијација музичких критичара Москве доделила награду (концерт у децембру 2015. године у Московском дому музике) као музичару „чији су наступи на такмичењу упадљива уметничка појава и чији су јединствени таленат, стваралачка слобода и лепота музичких интерпретација оставили незабораван утисак на публику и критику”. Ово такмичење је успело управо због тога што постоје музичари који заслужују такве речи, а поред њих је било и других великих открића.

Дванаест призора Русије насликаних музиком
Петар Чајковски је у клавирском циклусу „Годишња доба“ музиком насликао бескрајна руска пространства, сеоску свакодневницу и петербуршке градске пејзаже 19. века.

Пажња читавог света била је прикована за овај догађај. Медичијеве преносе гледало је преко 10 милиона људи у 179 земаља света. У статистици се помињу 10.352 града на свим континентима. То је апсолутни рекорд свих музичких такмичења. Сада победнике чека нека друга уметничка атмосфера. Сада ће само такмичење управљати њиховом даљом каријером. „Учинићемо све што је у нашој моћи да млади музичари у наредне 3-4 године добију могућност да наступе у најбољим дворанама целе Русије, а такође у Европи, Азији и САД. То смо обећали, то ћемо и испунити”, рекао је директор такмичења Валериј Гергијев.

Добитници награда

Клавир: 1. место: Дмитриј Масљејев (Русија); 2. место: Лукас Гењушас (Русија/Литванија) и Џорџ Ли (САД); 3. место: Данил Харитонов (Русија) и Сегреј Реткин (Русија); 4. место: Лука Дебарг (Француска).

Виолина: 1. место: није додељено; 2. место: Ју Чен Ђен (Тајван); 3. место: Гајк Казарјан (Русија), Александра Конунова (Молдавија) и Павел Миљуков (Русија); 4. место: Пом Сори Ким (Јужна Кореја) и Клара-Џуми Кан (Немачка).

Виолончело: 1. место: Андреј Јонут Јоница (Румунија); 2. место: Александар Рам (Русија); 3. место: Александар Бузлов (Русија); 4. место: Пабло Ферандез (Шпанија); 5. место: Сон Мин Кан (Јужна Кореја); 6. место: Џонатан Роузман (Холандија).

Соло певање: Жене: 1. место: Јулија Маточкина (Русија); 2. место: Светлана Москаљенко (Русија); 3. место: Мане Галојан (Јерменија); 4. место: Антонина Весењина (Русија).

Мушкарци: 1. место: Ариунбатар Ганбатар (Монголија); 2. место: Чуан Јуен Ван (Кина); 3. место: Хан Син Ју (Јужна Кореја); 4. место: Дмитриј Григоријев (Русија).

Росијскаја газета. Сва права задржана.