Играчка која је постала симбол Русије

Од свакога по мало

Матрјошка је дрвена лутка на расклапање, у којој се крије још неколико њених „ћерки”. Назив је деминутив женског имена Матрјона, које је било популарно у 19. веку. Значење имена је „угледна дама”, „мати”, „матушка”.

„Руси доживљавају матрјошку, тј. Матрјону, као оличење женског здравља, плодности и изузетног женског карактера, као симбол породице”, објашњава Јелена Титова, директорка Сверуског музеја декоративне примењене уметности.

Лик крупне и срећне жене, какав се и приказује на матрјошки, није изум који припада искључиво руским мајсторима. У свим временима и свим културама тај лик је коришћен као симбол плодности. Довољно је сетити се древних уметничких дела, „палеолитских венера” чије су статуе археолози налазили на територији многих европских земаља, као и кинеских, јапанских и индијских играчака које се праве на сличан начин.

Према једној верзији, рођака руске матрјошке је „усправљива” лутка, оличење будистичког монаха Бодидарме, који је био један од главних проповедника древног учења и оснивач манастира Шаолин. Јапанска варијанта имена овог мудраца је Дарума. Тако је названа и лутка направљена од папир-машеа која се опире земљиној тежи. Сличност са матрјошком се приписује и јапанској лутки kokeshi која се прави у облику девојчице и малој деци служи као амајлија, али је ту играчку умесније упоредити са руским луткама од сламе, које је имала свака сеоска кућа.

Највише шансе да понесе титулу матрјошкиног „старијег брата” има јапански старац Фукуруму. У дрвену скулптуру бога мудрости уметано је још шест фигура, обојених тако да изгледају као његови „рођаци” или као друга мања јапанска божанства.

Путевима историје

Било како било, прва руска матрјошка појавила се крајем 1890-их у атељеу „Дечије васпитање” у Москви. Њени творци су стругар Василиј Звјоздочкин и сликар Сергеј Маљутин. Играчка је 1900. године била изложена као експонат на Светској изложби у Паризу. Проглашена је за најбољу играчку на расклапање како у васпитном смислу, тако и по техничком решењу, и изазвала је буру одушевљења публике. Награђена је бронзаном медаљом.

.Какву тајну крије матрјoшка?
Свет је сазнао за матрјoшке 1900. године, када је једна таква лутка однета у Париз на међународну изложбу домаће радиности и тамо освојила медаљу. Али, каква је историја ове необичне лутке?

Тада је почео тријумфални ход матрјошке путевима руске историје.

До почетка 1930-их осликане играчке су углавном биле ауторски радови. Дрвене фигурице нису осликавали само примењени уметници, него и представници руске авангарде, присталице неоруског стила. Од средине 1930-их почиње епоха фабричке производње матрјошки, захваљујући чему је ова лутка стекла статус најважнијег сувенира у земљи.

У Русији 1990-их година матрјошка је постала својеврсно платно на коме су свој печат остављали разни уметници. Сви страни туристи који су посећивали Русију у то време сећају се тезги на Арбату пуних сувенира, међу којима су били и шаролики низови матрјошки са ликовима политичара, естрадних звезда и глумаца, понекад и у жанру карикатуре. Матрјошка је издржала хиљаде експеримената са различитим бојама, облицима и величинама. Рекордни примерак је имао 80 елемената.

„Матрјошка је у годинама после свог настанка доживела многе измене, и све се то догађало у тешким револуционарним временима прве четвртине 20. века. Временом је постала кључни елемент народне радиности”, каже Титова. „Била је тражена и као дечија играчка, и као поклон, а при томе је увек остала симбол породице”.

Росијскаја газета. Сва права задржана.