Понесите на одмор нешто лепо за читање

 Колаж: Руска реч.

Колаж: Руска реч.

Топло вам препоручујемо одабрана дела савремене руске књижевности која су у последње време преведена на српски језик и доступна српском читаоцу. Одабрали смо пет популарних руских писаца и романе различитих жанрова – за свачији укус.

„Сањка”, Захар Прилепин

Усамљени и агресивни момак Сањка повлачи се по хладним локалним возовима, загушљивим, задимљеним становима и прљавим улицама на периферији града. Пије вотку, упушта се у туче, филозофира о Русији и политици и, наравно, воли. Нервирају га богаташи са својим „задриглим фацама” и дебелим новчаницима, иритирају га и „пандури”, од којих као да бежи током читавог романа.

„Сањка” је један од првих романа популарног руског писца Захара Прилепина. У роману постоји велики број аутобиографских мотива: револуционарно настројени Сањка је члан забрањене левичарске партије „Савез стваралаца” са исто тако забрањеним, али веома харизматичним вођом Костенком, који пише песме и прозу. Некада је и Прилепин учествовао у митинзима заједно са забрањеном Националбољшевичком партијом и њеним лидером Едуардом Лимоновом, који је такође писац.

Осим бунтовничког града, Прилепин у „Сањки” приказује и руско село. Главни јунак се присећа како је с мајком по цичи зими сахрањивао оца у његовом родном селу, до којег су зими сви путеви завејани.

„Кис”, Татјана Толстој

У сатиричном роману „Кис” радња се дешава после нуклеарног рата. Неки људи су у постапокалиптичној епохи остали исти као и раније, и чак су престали да старе, док су други мутирали на најразличитије начине: некима су деформисана лица, неки су обрасли крзном, а неки почели да ходају четвороношке.

У роману је, поред осталог, мутирао и језик. Гротескни, изобличени нови језик пун је регионалних и колоквијалних израза. Језик је заправо, по мишљењу критичара, главни јунак овог романа. На пример, када јунак романа Бенедикт пита мајку зашто је дошло до Експлозије, она му одговара да су људи претерали играјући се УРУЖИЈЕМ, што је очигледно деформисана реч „оружје”.

Кис је застрашујуће биће из непроходних северних шума, које се, међутим, не појављује у роману, него људи једни друге и сами себе плаше овим тајанственим чудовиштем: „Иде тако човек кроз шуму, а оно њега отпозади за врат: цап!”

Татјана Толстој је потомак Лава Толстоја. Роман „Кис” је писала преко десет година. Он ју је прославио и донео јој награду „Тријумф”.

„Дневна стража”, Сергеј Лукјањенко

Други роман у серији „Страже”, „Дневна стража”, написан је много пре бестселера „Сумрак” америчке књижевнице Стефани Мајер и појавио се када и четврти део романа о Харију Потеру. Према сижеу романа, постоји свет обичних људи и магични свет Ина, који поседују натприродне моћи и који су подељени на поданике Таме и Светла. Једни се магијом баве ноћу, а други дању. Силе Светла и Таме су се једном договориле: основале су Ноћну стражу како би силе Светла могле да надгледају силе Таме, и Дневну стражу, како би силе Таме надгледале силе Светла. И док је у књизи „Ноћна стража” један од представника Светла Антон Городецки јурио вампире и друге зле силе, сада је на реду да Зло надгледа дневно Добро.

Главна јунакиња романа је вештица Алиса, која је изгубила своју моћ. Како би је поново стекла, она одлази у дечији камп Артек на Криму, где се заљубљује у представника Светла педагога Игора.

Роман је написан 2000. године и прожет је сујеверним страховима пред долазак новог миленијума. А о ономе што је донела епоха после 2000. говоре наредни делови циклуса романа „Страже”.

На основу мотива Лукјањенкових романа редитељ Тимур Бекмамбетов је снимио филмове „Ноћна стража” и „Дневна стража”.

„Срце тајге”, Алексеј Иванов

Од 6963. до 6990. године од настанка света кнез Великог Перма Михаил принуђен је да се најпре бори против дивљих северних народа, који живе у близини Перма, а затим и против московске војске.

Средњовековни свет овог живописног романа је препун мистике и духова. Иако описани догађаји не одају утисак реалности, уралски писац Иванов тврди да овај роман не спада у фантастику.

„Срце тајге” је роман-легенда, слободан опис историјских догађаја из 15. века. Радња романа се одвија на граници између паганског и православног света, где се сусрећу различити богови и различити погледи на свет, пагански храмови и хришћанске цркве.

На основу мотива овог романа у Пермском крају су се током неколико година одржавали етно-фестивали са гађањем из лука и фолклорном музиком.

„Несвети а свети”, Тихон Шевкунов

Збирка приповедака архимандрита Тихона Шевкунова, помоћника игумана московског Сретенског манастира, разликује се од уобичајене „православне књижевности”. У овој књизи нема проповедничког тона ни моралних поука. „Несвети а свети”  су приче из живота оца Тихона, у којима он описује најобичније људе, савремени црквени живот и живот монаха.

Из свакодневних животних прича отац Тихон извлачи филозофске закључке. На пример, приповетку „Мачак” он завршава на следећи начин: „И тада сам схватио да су најдивнији и најизузетнији, најстрпљивији и највећи људи на свету наши свештеници”.

Многе од ових прича су повезане са Псковско-Печорским манастиром, у којем је Тихон почео свој монашки подвиг. Књига показује да искушеници нису некакви верски фанатици или људи који се нису снашли у животу, него најчешће сасвим обични, једноставни људи, који су и „у свету”, тј. ван манастира, могли добро да живе, али им се открио „диван и неописив свет” за који су они жртвовали све остало.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

This website uses cookies. Click here to find out more.

Accept cookies