Дечији мјузикл на нуклеарни погон

Сцена  из мјузикла посвећеног нуклеарном физичару Игору Курчатову. Фотографија: Пресс фото

Сцена из мјузикла посвећеног нуклеарном физичару Игору Курчатову. Фотографија: Пресс фото

У Русији се 20. августа обележава 70. годишњица атомске индустрије. Учесници дечијег уметничког кампа „Nuclear kids“ извели су мјузикл посвећен чувеном совјетском атомском физичару Игору Курчатову и његовом доприносу атомској индустрији.

Марк Ејденштејн, 13-годишњи дечак из Нижњег Новгорода (400 км источно од Москве), који у комаду игра главну улогу, узбуђен је уочи финалне вечерње премијере у Москви. И поред тога што је раније овај спектакл већ приказан у неколико руских градова, а такође у Мађарској и Чешкој, московска премијера за Марка је нешто посебно – ову представу ће доћи да виде његова мама и млађи брат. А после тога ће он морати да се растане и са мјузиклом, и са пројектом који је за њега и остале учеснике постао друга кућа.

Одлуком Државног комитета одбране Совјетског Савеза 20. августа 1945. године формиран је Специјални комитет за руковођење радовима на урану. Тај датум је постао рођендан атомске индустрије Русије.

„Овај случај се догодио пре тачно 99 година у једном јужном градићу“, чује се глас иза сцене и гледалац се преноси на Крим у 1916. годину. На сцени се појављују два дечака. Њихова игра је невероватно вешта. Тешко је и замислити да та деца још пре само месец дана нису имала никакве везе са професионалним театром.

Сцена из мјузикла посвећеног нуклеарном физичару Игору Курчатову. Фотографија: Пресс фото.

Ти дечаци су постали извођачи током лета захваљујући специјалном социјалном пројекту руске државне корпорације Росатом. Реч је о годишњем уметничком кампу Nuclear kids. Сви његови учесници су у суштини једна позоришна група која за рекордно кратко време треба да постави на сцену мјузикл и да са њим обиђе „пола света”. Ове године је пројекат окупио седамдесеторо деце од 11 до 16 година из седам земаља: Русије, Украјине, Белорусије, Мађарске, Чешке, Турске и Вијетнама.

У години када се прославља 70. годишњица атомске индустрије у Русији за тему спектакла је уместо књижевног дела изабрана биографија познатог атомског физичара Игора Курчатова.

Игор Курчатов је совјетски научник, физичар, оснивач и први директор Института за атомску енергију, који је на тој функцији био од 1943. до 1960. године. Он је био главни руководилац научних пројеката везаних за нуклеарна питања у Совјетском Савезу и један од утемељивача примене нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе. Руководио је групом која је створила атомску бомбу у Совјетском Савезу.

Радња спектакла се дешава 1916. године на Криму, где је живела породица Курчатов. Главном јунаку доспевају у руке радови родоначелника нуклеарне физике Ернеста Радерфорда. Дечак се одушевљава науком, и у глави формулише много питања која би поставио Радерфорду. Зато одлучује да по сваку цену оде у Енглеску. Наравно на путу ка циљу искрсавају различите препреке и Курчатов на крају не успева да дође до Радерфорда, али добија одговоре на своја питања.

Сцена из мјузикла посвећеног нуклеарном физичару Игору Курчатову. Фотографија: Пресс фото.

„О Курчатовљевом детињству се мало зна. Због тога смо одлучили да прикажемо неколико догађаја који су се у то време збили у Симферопољу и да претпоставимо да је млади Игор могао бити њихов очевидац. Али наш мјузикл је ипак, пре свега, прича о пријатељству“, прича аутор идеје пројекта „Nuclear kids” Сергеј Новиков.

„Игор је обичан дечак, исти као и ја“, каже Марк, који у мјузиклу игра малог Игора Курчатова. „Мени се чини да смо ми у целини гледано веома слични и зато ми није било тешко да се уживим у улогу. Мора се рећи да млади Игор Курчатов има доста зрела питања за једно 13-годишње дете. Он се пита шта је добро, а шта зло, какав нас то свет окружује и зашто човек живи. Моја улога је тешка баш због тога. Сваки пут треба пронаћи енергију и снагу да се гледаоцу пренесу оне поруке и оне емоције које су осмислили аутори представе“.

„Радујем се што деца која овамо долазе већ знају шта их чека и због тога се у потпуности предају овом пројекту, и све наше премијере одлично пролазе. Једина потешкоћа у припреми мјузикла за мене је у томе што су све то у суштини обична деца, а ја током пројекта нехотице почињем да их третирам као професионалне извођаче, који имају обавезу да за кратко време направе професионални производ“, каже Максим Недољечко, кореограф и сценариста пројекта, који ради углавном са звездама руске естраде.

Сцена из мјузикла посвећеног нуклеарном физичару Игору Курчатову. Фотографија: Пресс фото.

Социјални пројекат „због ЗАТО”

У почетку су аутори пројекта „Nuclear kids” имали идеју да то буде летњи камп за децу радника у атомској индустрији из разних градова и земаља. „Будући да се деца која су рођена у ’атомским градовима’ налазе на извесној периферији развоја уметности, ми смо створили овај пројекат да би он за њих у неком смислу постао ’социјални лифт’“, каже Сергеј Новиков. Међутим, за шест година постојања пројекта, додаје Новиков, та идеја се трансформисала у дечије друштво националних размера.

Многи руски градови са развијеном атомском индустријом имају статус затворене административно-територијалне области (ЗАТО) за коју постоји посебан режим чувања државне тајне, а он подразумева и специјалне услове живота становника тих градова. Данас 44 насеља у Русији има статус ЗАТО.

Максиму Лизлову из затвореног града Озјорска (1500 км источно од Москве) ово је друго учешће у пројекту. И овога пута он је са посебном тремом ишчекивао долазак у камп: „За мене је Nuckids могућност да развијем свој сваралачки потенцијал, и уједно да са овим пројектом путујем у друге земље и у друге затворене градове Русије и да тамо налазим другове“, прича дечак.

„Пријатељство које се овде рађа је нешто посебно. Још увек контактирам са многима које сам упознао у кампу Nuckids претходних година“, каже 13. годишњи Миша Јудин из украјинског Краматорска (800 км јужно од Москве), који већ трећи пут учествује у пројекту.

„Nuckids је место где има веома много талентованих особа које можете срести и спријатељити се са њима за цео живот. То је незаборавно искуство, и незаборавни утисци које никада нећу заборавити“, каже Миртил Ремет, учесница из Мађарске.

Росијскаја газета. Сва права задржана.